Crveni tanjiri utiču na mršavljenje!

Crveni tanjiri su se pokazali kao korisno rešenje u procesu mršavljenja. Stručnjaci su došli do zaključka da je za mršavljenje pogodno da se hrana razlikuje od tanjira u kom je servirana. Ispostavilo se da ukoliko su hrana i tanjir iste boje, može doći do preterivanja u hrani od 17 do 22%. Gledano dugoročno, takva navika se može negativno odraziti na vaše zdravlje i liniju. Tajna crvenih tanjira Sudeći po stručnjacima iz Bazela, apetit se smanjuje ukoliko ispred sebe imamo tanjir crvene [Pročitaj više]

Recite NE crvenom mesu!

Zdravom ishranom može se živeti duže i lagodnije. Ukoliko se crveno meso zameni ribom ili mahunarkama, smanjuje se smrtnost do 20%. Istraživanje pokazuje da se može izbeći smrt usled kardiovaskularnih bolesti i tumora ako se smanji dnevna količina unosa crvenog mesa za 50%. Dakle, manje pljeskavica, bifteka i hamburgera! Crveno meso nije u potpunosti nepreporučljivo, ali je bitno da njegova konzumacija bude umerena. Zaključeno je da svakih 50 grama crvenog mesa viška dnevno povećava rizik od [Pročitaj više]

Gojaznost oštećuje mozak?

Gojaznost ne škodi samo liniji, već može da ošteti i mozak, koji može prevremeno ostariti zbog suvišnih kilograma. Kognitivne funkcije brže opadaju i povećava se rizik od demencije kod osoba sa suvišnim kilogramima. Ovu tvrdnju ne samo da je potvrdio poznati Pjer Dukan (tvorac Dukanove dijete), rekavši da nije upoznao nijednu gojaznu osobu kojoj je mozak u redu, već i mnogobrojna naučna istraživanja čiji je predmet povezanost između suvišnih kilograma i funkcija mozga kao što su mišljenje, [Pročitaj više]

Beverly Hills dijeta

Beverly Hills dijeta vodi računa o ispravnoj kombinaciji namirnica. Zasniva se na činjenici da, u zavisnosti od hrane, našem telu trebaju određeni enzimi da bi mogao dobro da je svari. Prisustvo takvih enzima u istoj hrani olakšava proces varenja. Stoga, neophodno je konzumirati hranu sa odgovarajućim enzimima ili, pak, primenjivati ispravnu kombinaciju hrane u odgovarajućem vremenskom periodu da bi se sprečilo ometanje delovanja različitih enzima. Beverly Hills dijeta ne uključuje apsolutna [Pročitaj više]

Stres i gojaznost

Rezultati jednog istraživanja u Finskoj govore u prilog činjenici da stres i gojaznost mogu biti i te kako povezani. Mnogi se sa stresom bore tako što jedu više, pa se, samim tim, povećava i kilaža. Tačnije, ispostavilo se da osobe čija je reakcija na stres povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres. Istraživanja vezana za stres i gojaznost: Postoji nekoliko hormona i [Pročitaj više]

Yo-yo (jo-jo) efekat dijeta sa niskim sadržajem masti

Često se dešava da se uloži napor pri skidanju suvišnih kilograma,a da se oni posle vrate - u pitanju je omraženi yo-yo (jo-jo) efekat, sa kojim ima iskustava skoro svako ko se podvrgnuo dijeti. Da li je moguće da tip dijete za koju se odlučimo može da utiče na mogućnost da se izgubljeni kilogrami vrate? Raznim istraživanjima pokazano je da se određenim režimima ishrane rizikuje yo-yo efekat nakon dijete. Istraživanje yo-yo (jo-jo) efekta: Ispitivanja su sprovedena nad 21 gojaznom osobom, [Pročitaj više]

Mediteranska dijeta

Mediteranska dijeta predstavlja način ishrane koji se zasniva na namirnicama koje potiču sa mediteranskog podneblja kao što su: testenina, hleb, maslinovo ulje, sveže voće, plava riba, posno meso, jaja, sir, mahunarke, žitarice, crno vino. Mediteranska dijeta obiluje namirnicama biljnog porekla, a prilično je siromašna mesom, šećerom i mastima životinjskog porekla. Ishrana koja se bazira na mediteranskoj dijeti je zdrava i uravnotežena i u svetu se smatra kompletnom i ispravnom dijetom, primerom [Pročitaj više]

Dijeta i sport

Žitarice, povrće, voće i mahunarke kao sastavni deo dijete za one koji se bave sportom. Organizam obično sagoreva kombinaciju šećera, masti i proteina u raznim količinama, zavisno od fizičkih aktivnosti kojima se bavimo. Tokom treninga organizam ,,bira“ koji će od pomenutih nutrijenata iskoristiti kao energetski izvor. Faktori koji utiču na taj odabir su trajanje fizičkih aktivnosti, njihov intenzitet, fizička spremnost i početni nivo šećera uskladištenog u mišićima u vidu [Pročitaj više]