Da li provodite svoje slobodno vreme pitajući se zašto je narodna medicina uvek bolji izbor za lečenje raznih bolesti od ostalih načina, kojih zaista ima mnogo u današnje vreme? Jedan od glavnih razloga je možda taj što je narodna medicina postojala od davnih vremena, kada se još nije ni znalo za postojanje moderne medicine. Nije bitno da li je vaš cilj da ubrzate metabolizam ili da podignete svoj imuni sistem – ne postoji ništa što malo napitaka iz narodne medicine ne može da reši.
Dijeta sa ciljem gubitka kilograma je čini se. uvek aktuelna tema. I sa dobrim razlogom. Medjutim, sve počinje sa našim organizmom. Nismo svi isti. Samim tim, i naši metabolizmi se razlikuju. A za to postoji niz faktora – od spoljašnjih uticaja, do načina života. Sve utiče na naše telo i svaki faktor je podjednako važan, ma koliko se sitnim činio. Ali, kako ubrzati metabolizam?
Po čemu se jesenja dijeta razlikuje od bilo koje druge dijete? Odgovor je vrlo jednostavan – ovaj režim ishrane je daleko više okrenut detoksikaciji organizma i pripremi istog za hladniji period. Gubitak kilograma, tačnije brz gubitak kilograma uopšte nije u fokusu. Iako sama detoksikacija tera na razmišljanje o klasičnim dijetama, one nisu razlog zašto smo ovde danas. Ne. Danas smo ovde da bismo Vam pomogli da izbegnete nagomilavanje toksina i pripremili organizam za hladniji period. Period čestih zaraza.
Leto je na izmaku, a neki od nas nisu uspeli da se oslobode neželjenog viška kilograma. Ukoliko i Vi spadate u ovu grupu ljudi, nema razloga za brigu. Ono što je važno jeste da posvetite vreme svom zdravlju i počnete sa procesom detoksikacije na zdrav način. Šta je to detoksikacija i zašto je ona preduslov za brzo mršavljenje? Odgovor na ovo pitanje dali su mnogi doktori, nutricionisti i savetnici za zdrav život. Ipak, regulisanje telesne težine je individualan proces, pri čemu treba odabrati pristup koji najviše odgovara Vašem organizmu.
Evo nekih saveta i pozitivnih aspekata konzumiranja sezonskog voća tokom hladnih, zimskih dana.
Jabuke su bogate vlaknima, vodom, vitaminom A i C i mineralnim solima kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum. Budući da je prisustvo natrijuma zanemarivo, jabuke su pogodne za svaki tip dijete. Vlakna regulišu osećaj sitosti. Pektin koji se nalazi u kori jabuke, kao i urzolinska kiselina i jabučna i limunska kiselina regulišu stomačne aktivnosti i glikemijski nivo u krvi. Smatra se uspešnim sagorevačem kalorija.
Naučnici tvrde da ko konzumira svakodnevno jabuke smanjuje rizik od različitih tumora. Smatra se da zaštitni, antizapaljenski efekat jabuka potiče od vitamina A, vitamina C, polifenola (tanina, kvercetina, katehina) i mnogobrojnih antioksidanata.
Kruske su bogate rastvorivim i nerastvorivim vlaknima: jedna kruška obezbeđuje 16% vlakana potrebnih da zadovolje dnevnu potrebu organizma. Periodični unos ovog voća stimuliše stomačne funkcije, pomaže kod konstipacije i održavanja glikemijskog nivoa. Zahvaljujući kalijumu, kruške su korisne kod prevencije tegoba kao što su: krvni pritisak, depresija, umor,…
Kalcijum i fosfor, koji su zastupljeni u velikim količinama imaju zaštitnu ulogu za kosti. Prisustvom vitamina i polifenola olakšava se borba protiv ćelijskog starenje, kardiovaskularnih i plućnih oboljenja.
Boja borovnica potiče od bioflavonoida (naročito antocijanina), koji pružaju plavi pigment voću i mnogobrojne pozitivne efekte organizmu. Spektar njihovog delovanja je zaista širok, a najznačajniji uticaj imaju kod krvnih sudova, kao i kod prevencije upale mokraćnih puteva. Sudeći po jednom istraživanju sprovedenom na institutu u Masačusetsu, sok od borovnice je u stanju da promeni termodinamička svojstva bakterija prisutnih u urinarnom traktu. Istakli su da je dovoljno piti po pola čaše soka od borovnica tokom 7 nedelja kako bi se predupredila zapaljenska oboljenja urinarnog trakta. Svakodnevna konzumacija borovnica pospešuje nadmoć dobrog holesterola nad lošim.
75% banane čini voda, 23% čine ugljeni hidrati, 2,3% vlakna, 0,3% masti. Ove nutritivne vrednosti mogu biti promenljive u odnosu na kategoriju, zrelost, mesto i način uzgajanja. Sadrži provitamin A, vitamine iz grupe B (B1, B2, PP), vitamin C i neznatnu količinu vitamina E. Među oligoelementima, svakako je kalijum najznačajniji, a potom slede kalcijum, fosfor, bakar i gvožđe. Gvožđe u banani pomaže kod anemije, jer stimuliše regeneraciju crvenih krvnih zrnaca. Kalijum pospešuje ispravno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Banane su preporučljive za one koji pate od blažeg oblika hipertenzije. Međutim, unos banana mora biti kontrolisan, budući da su bogate prostim šećerima (fruktozom, glukozom i saharozom).
Smatra se niskokaloričnim voćem (oko 35 kalorija na 100 grama): 87% jestivog dela čini voda, 8% prosti šećeri (naročito fruktoza). Visok je procenat mineralnih soli (kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa, selena), organskih kiselina i vlakana. Odličan su izvor vitamina C i A, kao i vitamina B (naročito tiamina, riboflavina i niacina). Dnevna konzumacija 2-3 pomorandže zadovoljava potrebu organizma za vitaminom C i čini imuni sistem efikasnijim. U pomorandžama se nalazi povišen sadržaj bioflavonoida, antioksidanata koji sa vitaminom C pospešuju rekonstrukciju kolagena iz vezivnog tkiva i krvnih sudova. Pomorandže su naročito bogate terpenima, naročito limonenom, supstancom koja se nalazi ispod kore. Ukoliko se konzumiraju redovno, ova supstanca ima udela u prevenciji tumora debelog creva i tumora dojki.
Ovo voće sadrži 82% vode, 16% ugljenih hidrata, 16% šećera, 2% vlakana i značajnu količinu organskih kiselina, mineralnih soli (kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe), vitamina (B i C) i flavonoida. Zahvaljujući flavonoidima nar se smatra odličnim antioksidantom i voćem sa antitumornim svojstvima. Istraživanja su pokazala da pomaže i u prevenciji Alchajmerove bolesti i artritisa ukoliko se redovno konzumira.
Sadrži 84% vode, 9% ugljenih hidrata, 2% vlakana i bogat je mineralnim solima (kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem, fosforom), vitaminima (A, C, E, B2). Dnevno su dovoljna 3 kivija kako bi se zadovoljila dnevna potreba organizma za vitaminom C. Deluje antiseptički i antianemijski. Prisustvo vlakana ovo voće čini dobrim regulatorom holesterola u krvi i apsorpcije šećera u procesu varenja. Osim zelenog kivija, postoji i onaj sa žutom pulpom, koji se osim po boji razlikuje i po slatkosti i po velikom sadržaju polifenola.
Vitamin B i magnezijum smatraju se vrlo korisnim u borbi protiv emocionalne gladi i stresa. Uglavnom uravnotežena ishrana obezbeđuje odgovarajuću količinu vitamina i mineralnih soli. Međutim, ukoliko se utvrdi njihov manjak u oranizmu, može se pribeći odgovarajućim suplementima ishrane, iako se oni ne mogu smatrati adekvatnom zamenom zdrave ishrane i zdravog života.
Emocionalna glad može biti izazvana padom nivoa serotonina, ali češće se povezuje sa bitnim psihološkim aspektom – motivacijom. Neretko se dešava da hranu doživimo kao sredstvo koje nam pomaže u borbi protiv anksioznosti, stresa, besa, frustracija. Magnezijum se smatra jednim od ključnih fakora za psihičku ravnotežu. Osobe kod kojih je zabeležen manjak ovog minerala više su izložene riziku od depresije ili stresa. Najvažniji izvori magnezijuma su: integralne žitarice, čokolada, masno voće, mahunarke, suncokretove semenke, mleko i mlečni proizvodi, riba, jogurt, povrće sa zelenim lišćem.
Takođe, vitamin B je vrlo važan za psihofizičku dobrobit.
Dobar antioksidant koji pomaže prilikom nesanice, depresije, poboljšava mentalnu aktivnost i memoriju. Koristan je za kardiovaskularni sistem, intestinalni trakt i tiroidnu žlezdu. Namirnice koje sadrže vitamin B1 su: pšenične klice, integralne žitarice, pivski kvasac, mahunarke, orah, krompir, mleko, žumance jajeta, plodovi mora, piletina, meso,..
Nedostatak ovog vitamina može izazvati psihičke i mentalne probleme – razdražljivost, depresiju, nesanicu, hronični umor,…Namirnice bogate ovim vitaminom su: grašak, sočivo, integralne žitarice, pšenične klice, soja, pivski kvasac, kikiriki, jaja, meso, jastog,…
Jedan od najznačajnijih vitamina za održavanje zdravlja nervnog sistema, ali i sluzokože digestivnog i respiratornog trakta, kože i očiju. Najvažniji izvor su: kikiriki, belo meso (naročito ćureće), teletina, govedina, losos, tuna, sabljarka, pivski kvasac,…
Ovaj vitamin, osim što sprečava nagomilavanje masnoće na zidovima arterija, poboljšava i rad mozga, kao i raspoloženje. Ima umirujuća svojstva i često se upotrebljava kao blagi sedativ. Preterana konzumacija čajeva, kafe, alkohola ili upotreba oralne kontracepcije mogu da izazovu nedostatak ovog vitamina B. Nalazi se u: integralnim žitaricama, ribi, mahunarkama, orasima, dinji, pšeničnim klicama,…
Nedostatak ovog vitamina može dovesti do tenzije, stresa, razdražljivosi, umora i slabljenja memorije. Korista je u trudnoći zbog pravilnog razvoja ploda. Glavni izvor su: povrće sa zelenim lišćem (špargle, artičoke, spanać, brokoli, prokelj, karfiol, zelena salata), voće (naročito limun, pomorandže, jagode, kivi), mahunarke (pasulj, sočivo,…), integralne žitarice, mleko,…
Pokazao se korisnim naročito u stresnim situacijama koje su povezane sa depresijom. Vrlo je bitan kod dobrog funkcionisanja nervnog sistema i sinteze hemoglobina. Nedostatak ovog vitamina može dovesti do anemije i oštećenja mozga. Namirnice koje sadrže vitamin B 12 su: školjke, ostrige, dagnje, kavijar i riblja jaja, hobotnica, riba, kraba, jastog, jagnjetina, govedina, sir, jaja,…
Zona dijeta je zasnovana na proteinskom režimu ishrane, čiji je cilj regulisanje nivoa insulina u krvi kako bi se održala ili povratila željena kilaža.
Sudeći po rečima stručnjaka, gojaznost ne zavisi toliko od previše kalorične ishrane ili masti, koliko od lošeg funkcionisanja endokrinog sistema. Interesantno je to da Zona dijeta nema za posledicu samo gubitak suvišnih kilograma, već zaštitu organizma od raznih bolesti (kao što je dijabetes). Takođe, obezbeđuje snagu i energiju.
Zona dijeta koristi proteine (kojima bi trebalo početi svaki obrok) za postizanje osećaja sitosti, za tonifikaciju mišića i pospešivanje mršavljenja. Ova dijeta, takođe podrazumeva i ugljene hidrate i masti. Ključ je u njihovom adekvatnom kombinovanju.
Tokom ove dijete svaki obrok počinje unosom proteina. Bez dovoljnog unosa proteina mišići slabe i imunološki sistem gubi na efikasnosti. Proteini, naime, stimulišu lučenje glukagona, hormona koji izaziva oslobađanje ugljenih hidrata skladištenih u jetri, kako bi ostao stabilan nivo šećera u krvi i lučenje insulina bilo ograničeno. Obrok koji ne obezbeđuje dovoljan unos proteina pokazuje se kao nedovoljan, te nakon 2-3 sata ponovo osećamo glad. Proteini ne moraju nužno biti životinjskog porekla. Kao izvor nemasnih proteina izdvajaju se: pile bez kože, ćurka, riba, belance, nemasno mleko,…
Preporučljiva količina proteina po obroku bila bi: za muškarce oko 120 grama, za žene oko 90 grama. Takođe, treba odrediti unos korisnih ugljenih hidrata, tj. onih koji ne stimulišu previše lučenje insulina. U pitanju su ugljeni hidrati poreklom od voća i povrća – skoro svaka vrsta povrća i voća osim banana, suvog grožđa, ječma i ovsene kaše.
Žitarice se ne zabranjuju, ali je njihov unos ograničen. Nekorisni ugljeni hidrati su oni koji potiču od: testenine, hleba, krompira, slatkiša,…
Na kraju ostaje konzumacija dobrih masti: mononezasičenih (maslinovo ulje, avokado, badem, lešnik, orasi) i omega 3 (riba i riblje ulje). Svakako treba izbegavati zasićene masti, trans masti i arahidonsku kiselinu, koji se nalaze u crvenom mesu, masti, žumancetu, iznutricama i prerađevinama.
Celulit predstavlja problem sa kojim se susreće više od 90% žena. Voće i povrće mogu biti dobri saveznici u teškoj borbi protiv celulita. Naravno, nije reč o teškoj bolesti, ali celulit donosi brojne neprijatnosti, pogotovo kada dođe vreme za nošenje kupaćih kostima i kratkih haljina.
Sudeći po mišljenju stručnjaka, voće i povrće bi moglo biti od velike pomoći kada je celulit u pitanju. Naime, poželjno je dnevno rasporediti 1 kilogram sezonskog voća u 5 obroka kako bi bili ostvareni dobri rezultati u borbi protiv celulita. Recept za ovu anticelulit dijetu sastoji se od nemasnih proteina (belo meso, mahunarke, riba), neprerađenih začina i smanjene upotrebe soli. Strategija koju možemo primeniti kako bismo pobedili retenciju vode i stvaranje ,,pomorandžine kore“ na gluteusu i butinama sastoji se u izbegavanju mleka i slatkiša za doručak. Potrebno je izbegavati prerađene proizvode i zapržena jela toko ručka. Za večeru se preporučuje meso ili riba, uz mahunarke i sirovo povrće. Bitno je napomenuti da obroci uvek treba da počnu sa povrćem, a da ostalo usledi nakon toga.
Stručnjaci tvrde da se u prvih 10 dana ostvaruju prvi primetni rezultati. Mesec dana je dovoljno za ocigledno poboljšanje, a za 4 meseca mogu se ostvariti željeni rezultati i celulit može biti pobeđen, jer će pomoću ove dijete opasti kiselost i splasnuti tkivo.
Celulit predstavlja mnogo više od nesavršenosti kože. Tehnički, smatra se patologijom u masnom tkivu, odnosno progresivnom degeneracijom potkožnog tkiva. U normalnim uslovima masne ćelije, koje se nalaze u potkožnom tkivu imaju ulogu rezervoara energije za organizam. Međutim, kada dodje do venskog zastoja, ova rezerva počinje da pritiska kapilare, koji potom izlučuju plazmu. Plazma dopire do ćelija, izazivajući upalu masnog tkiva.
Pogrešno je shvatanje da se celulit može pobediti napornim vežbanjem u teretani ili rigoroznim dijetama. Potrebno je piti dosta vode, smanjiti unos alkoholnih pića, dati prednost namirnicama bogatim vitaminom C i gvožđem, jer poboljšavaju cirkulaciju. Povoljno deluju i integralne namirnice, jer se zahvaljujući njima apsorbuju toksini i namirnice bogate kalijumom, koji unapređuje limfnu drenažu.
Celulit se može ublažiti ili sprečiti redovnim fizičkim aktivnostima. Takođe, može se ublažiti posebnim anticelulit tretmanima – presoterapijom i mezoterapijom, kojima se stimuliše limfna drenaža i tonira se koža. Naravno, postoje i neki prirodni načini kojima možete pribeći, koristeći neke od namirnica koje imate u domaćinstvu (kafa, kakao,…).
MRŠAVLJENJE
