MRŠAVLJENJE
Poznato je da blagostanje organizma zavisi i od fizičkih aktivnosti kojima se bavimo. Međutim, da bi takav vid zalaganja imao pozitivne rezultate, fizičku akivnost treba da prati i adekvatan način ishrane. Postoje mnoge dileme i zablude oko toga šta valja jesti pre i posle fizičke aktivnosti.
Prva i najvažnija činjenica koju treba naglasiti je da se telo mora hidrirati pre treninga, iako ne osećamo žeđ i potrebu za pićem, jer u trenutku kada osetimo žeđ, već smo dehidrirali. Zapravo, preporučljivo je piti tečnosti pre i posle fizičke aktivnosti, a prilikom produženih treninga (maraton) poželjno je i u toku. Beskorisno je piti tokom normalnih treninga napitke koji sadrže sve ono što nam je potrebno.
Često treneri ili instruktori daju savete o odgovarajućoj ishrani, ali ona se može odnositi na povećanje mišićne mase, što dodatno uključuje veći unos proteina. Na taj način mogu da se oštete veoma osetljivi organi kao što su bubrezi i jetra. Uz to, varenje proteinske i masne hrane traje sporo, čak duplo sporije od vremena varenja ugljenih hidrata, a nama je tokom treninga potrebna energija koju nam obezbeđuju ugljeni hidrati. Dakle, preporučljivo je jesti 2 sata pre treninga namirnice koje sadrže složene ugljene hidrate – testeninu, pirinač, inegralni hleb, naravno, umereno.
Što se tiče ishrane posle treninga, taj obrok bi trebalo odložiti makar sat vremena nakon treninga, pogotovo ako je bio intenzivan. Glikogen, tj. zaliha šećera u mišićima i jetri se najbolje razlaže tokom prvih par sati posle treninga. Pošto se treninzi obično odvijaju uveče, večera treba da sadrži uglavnom povrće i smanjenu količinu ugljenih hidrata. Bitno je da ne preterujemo sa proteinima životinjskog porekla, već da svoju večeru napravimo i od mahunastog povrća.
