All posts tagged: kalorijski unos

Mršavljenje i ishrana u vreme korona virusa

No comments

Sigurno je da se mnogi od Vas pitaju da li je mršavljenje i ishrana u vreme korona virusa drugačija nego u drugim situacijama. Sve ovo što se događalo proteklih godinu dana ostavilo je traga na svima nama. Iako je primetan trend zdrave hrane u Srbiji, mnogi ljudi podlegli su situaciji i jednostavno promenili svoje navike. Umesto da se kreću i hrane se zdravo sedeli su u kućama i spremali velike kalorične obroke. To nije slučaj samo kod nas. U Americi se proizvodnja grickalica povećala za 16% a Amerikanci svoju kilažu povećali u proseku za 15%.

editormdMršavljenje i ishrana u vreme korona virusa
read more

Kako ubrzati metabolizam?

No comments

Dijeta sa ciljem gubitka kilograma je čini se. uvek aktuelna tema. I sa dobrim razlogom. Medjutim, sve počinje sa našim organizmom. Nismo svi isti. Samim tim, i naši metabolizmi se razlikuju. A za to postoji niz faktora – od spoljašnjih uticaja, do načina života. Sve utiče na naše telo i svaki faktor je podjednako važan, ma koliko se sitnim činio. Ali, kako ubrzati metabolizam?

adminKako ubrzati metabolizam?
read more

Jesenja dijeta

No comments

Po čemu se jesenja dijeta razlikuje od bilo koje druge dijete? Odgovor je vrlo jednostavan – ovaj režim ishrane je daleko više okrenut detoksikaciji organizma i pripremi istog za hladniji period. Gubitak kilograma, tačnije brz gubitak kilograma uopšte nije u fokusu. Iako sama detoksikacija tera na razmišljanje o klasičnim dijetama, one nisu razlog zašto smo ovde danas. Ne. Danas smo ovde da bismo Vam pomogli da izbegnete nagomilavanje toksina i pripremili organizam za hladniji period. Period čestih zaraza.

adminJesenja dijeta
read more

Koje voće najviše godi zdravlju zimi?

No comments

najbolje voce za zimu

Evo nekih saveta i pozitivnih aspekata konzumiranja sezonskog voća tokom hladnih, zimskih dana.

Jabuke

Jabuke su bogate vlaknima, vodom, vitaminom A i C i mineralnim solima kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum. Budući da je prisustvo natrijuma zanemarivo, jabuke su pogodne za svaki tip dijete. Vlakna regulišu osećaj sitosti. Pektin koji se nalazi u kori jabuke, kao i urzolinska kiselina i jabučna i limunska kiselina regulišu stomačne aktivnosti i glikemijski nivo u krvi. Smatra se uspešnim sagorevačem kalorija.

Naučnici tvrde da ko konzumira svakodnevno jabuke smanjuje rizik od različitih tumora. Smatra se da zaštitni, antizapaljenski efekat jabuka potiče od vitamina A, vitamina C, polifenola (tanina, kvercetina, katehina) i mnogobrojnih antioksidanata.

Kruške

Kruske su bogate rastvorivim i nerastvorivim vlaknima: jedna kruška obezbeđuje 16% vlakana potrebnih da zadovolje dnevnu potrebu organizma. Periodični unos ovog voća stimuliše stomačne funkcije, pomaže kod konstipacije i održavanja glikemijskog nivoa. Zahvaljujući kalijumu, kruške su korisne kod prevencije tegoba kao što su: krvni pritisak, depresija, umor,…

Kalcijum i fosfor, koji su zastupljeni u velikim količinama imaju zaštitnu ulogu za kosti. Prisustvom vitamina i polifenola olakšava se borba protiv ćelijskog starenje, kardiovaskularnih i plućnih oboljenja.

Borovnice

Boja borovnica potiče od bioflavonoida (naročito antocijanina), koji pružaju plavi pigment voću i mnogobrojne pozitivne efekte organizmu. Spektar njihovog delovanja je zaista širok, a najznačajniji uticaj imaju kod krvnih sudova, kao i kod prevencije upale mokraćnih puteva. Sudeći po jednom istraživanju sprovedenom na institutu u Masačusetsu, sok od borovnice je u stanju da promeni termodinamička svojstva bakterija prisutnih u urinarnom traktu. Istakli su da je dovoljno piti po pola čaše soka od borovnica tokom 7 nedelja kako bi se predupredila zapaljenska oboljenja urinarnog trakta. Svakodnevna konzumacija borovnica pospešuje nadmoć dobrog holesterola nad lošim.

Banane

75% banane čini voda, 23% čine ugljeni hidrati, 2,3% vlakna, 0,3% masti. Ove nutritivne vrednosti mogu biti promenljive u odnosu na kategoriju, zrelost, mesto i način uzgajanja. Sadrži provitamin A, vitamine iz grupe B (B1, B2, PP), vitamin C i neznatnu količinu vitamina E. Među oligoelementima, svakako je kalijum najznačajniji, a potom slede kalcijum, fosfor, bakar i gvožđe. Gvožđe u banani pomaže kod anemije, jer stimuliše regeneraciju crvenih krvnih zrnaca. Kalijum pospešuje ispravno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Banane su preporučljive za one koji pate od blažeg oblika hipertenzije. Međutim, unos banana mora biti kontrolisan, budući da su bogate prostim šećerima (fruktozom, glukozom i saharozom).

Pomorandža

Smatra se niskokaloričnim voćem (oko 35 kalorija na 100 grama): 87% jestivog dela čini voda, 8% prosti šećeri (naročito fruktoza). Visok je procenat mineralnih soli (kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa, selena), organskih kiselina i vlakana. Odličan su izvor vitamina C i A, kao i vitamina B (naročito tiamina, riboflavina i niacina). Dnevna konzumacija 2-3 pomorandže zadovoljava potrebu organizma za vitaminom C i čini imuni sistem efikasnijim. U pomorandžama se nalazi povišen sadržaj bioflavonoida, antioksidanata koji sa vitaminom C pospešuju rekonstrukciju kolagena iz vezivnog tkiva i krvnih sudova. Pomorandže su naročito bogate terpenima, naročito limonenom, supstancom koja se nalazi ispod kore. Ukoliko se konzumiraju redovno, ova supstanca ima udela u prevenciji tumora debelog creva i tumora dojki.

Nar

Ovo voće sadrži 82% vode, 16% ugljenih hidrata, 16% šećera, 2% vlakana i značajnu količinu organskih kiselina, mineralnih soli (kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe), vitamina (B i C) i flavonoida. Zahvaljujući flavonoidima nar se smatra odličnim antioksidantom i voćem sa antitumornim svojstvima. Istraživanja su pokazala da pomaže i u prevenciji Alchajmerove bolesti i artritisa ukoliko se redovno konzumira.

Kivi

Sadrži 84% vode, 9% ugljenih hidrata, 2% vlakana i bogat je mineralnim solima (kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem, fosforom), vitaminima (A, C, E, B2). Dnevno su dovoljna 3 kivija kako bi se zadovoljila dnevna potreba organizma za vitaminom C. Deluje antiseptički i antianemijski. Prisustvo vlakana ovo voće čini dobrim regulatorom holesterola u krvi i apsorpcije šećera u procesu varenja. Osim zelenog kivija, postoji i onaj sa žutom pulpom, koji se osim po boji razlikuje i po slatkosti i po velikom sadržaju polifenola.

adminKoje voće najviše godi zdravlju zimi?
read more

Kefir- zdravlje sa Istoka

No comments

Kefir

Kefir je mešavina bogata probioticima koja je poznata kao tradicionalni lek jer pospešuje rad intestinalnog trakta, detoksikuje i snižava nivo holesterola u krvi.
Januar je period kada organizam ima potrebu da se ,,vrati u normalu” nakon novogodišnjih i božićnih trpeza i preterivanja. Prazničnim jelima smo preopteretili jetru i stomak, stoga je neophodno pročistiti organizam. U te svrhe se preporučuje gorko povrće, kompoti, prirodni jogurt i svakako kefir, koji je izvanredna namirnica za dijetu tokom januarskih dana.
Kefir je napitak koji se dobija fermentacijom mleka i granulama kefira, koje su sačinjene od živih kultura i probiotskih gljivica. Mešavina fermentisanog mleka i pomenutih gljivica daje napitak koji sadrži nutrijente, polisaharide, proteine i lipide. Kefir ima zaista dugu tradiciju, a naročito je u upotrebi u istočnoazijskim zemljama. Kiselkastog je ukusa, ima blagi ukus kvasca i mnogo pozitivnih svojstava i uticaja na zdravlje. Sam naziv ovog proizvoda potiče od jermenske reči ,,keif” i označava blagostanje.

Kefir – čisti organizam i pomaže pri mršavljenju

Pored probiotika koji su pogodni za stomak (minimum 40 različitih), kefir sadrži i vitamine, naročito iz grupe B, minerale (kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor) i proteine. Kefir nije kaloričan i ne sadrži laktozu, tako da ga mogu konzumirati osobe koje su netolerantne na laktozu. Kada je reč o vitaminima B, najzastupljeniji je B9 (folna kiselina), koji je neophodan dodatak ishrani ne samo u trudnoći, jer sprečava deformacije fetusa, već i u menopauzi. Tada je vrlo koristan za sprečavanje osteoporoze i naglih emocionalnih promena tipičnih za period klimaksa. Takođe, kombinacija vitamina B sa magnezijumom i kalcijumom čini kefir odličnim saveznikom nervnog sistema koji se uspešno bori protiv lažne gladi i potrebom za hranom van obroka, koja se intenzivira tokom zime.

Zašto piti kefir svakodnevno?

– Kefir podstiče varenje i sprečava konstipaciju;
– Uklanjajući toksine, poboljšava imuni sistem i metaboličke funkcije;
– Studije pokazuju da je veoma delotvoran u smanjenju holesterola;
– Takođe se može koristiti u lečenju bronhitisa, upale jetre, problema sa stomakom, bubrezima, bešikom.
Na osnovu toga se zaključuje da je kefir odličan način da se pobedi abdominalna nadutost i limfna stagnacija.

Brojna pozitivna svojstva kefira i blagotvoran uticaj na zdravlje čine ovaj napitak nezamenljivom namirnicom za zimski doručak.

adminKefir- zdravlje sa Istoka
read more

Mršavljenje pred letovanje

No comments

mršavljenje pred leto

I tako, leto je prošlo a sa njim i naši kupaći kostimi, kratke pantalone i uske majice. Kao da smo sa njihovim odlaganjem u ormar odložili i našu brigu o kilogramima. Jer hladno vreme traži i više energije, kažu naši stariji… A i ima dovoljno vremena do sledećeg leta, sledećeg kupaćeg, sledeće uske bluze… Idu i praznici kada se kod nas tradiocionalno dobro pojede i popije, pa ko će tada razmišljati o liniji i kalorijama kada je sve na stolu više nego ukusno, a široki džemperi i bluze odlično maskiraju “posledice”. I tako svake godine ista situacija: sa završetkom leta završe se i sve naše brige o liniji i kilogramima, a sa dolaskom zime dolazi i vreme da se sve letnje “muke” zaborave i “zaslade”. Sigurni smo da se većina vas sada osmehuje prisećajući se svojih razloga ZA još jednu bajaderu, sarmicu ili pitu sa mesom. Bilo bi idealno da se cele godine vodi računa o liniji, ali kako smo mi često po prirodi hedonisti, teško je odoleti iskušenjima. Pa se zbog toga veliki broj nas cele godine vrti u krug – od mučnih mršavljenja pred leto, do “naplate” tih muka zimi. I naravno da bi bilo lakše da se i zimi ne opuštamo previše pa da onda to leto dočekamo spremni i bez stresa oko viška na stomaku, ali u ljudskoj prirodi je da voli da uživa, a naša kuhinja je, pogotovu u vreme praznika, više nego za uživanje. Pa ne zameramo što ne možete da odolite.

Ipak, evo, leto je ponovo tu i kupaći vas zovu iz ormara, a vi ste ponovo u panici kako da se doterate za letovanje u što kraćem roku.

Kad smo već kod garderobe, sa aspekta dijete važno je napomenuti sledeće. Plaže možemo podeliti na dva tipa, na one divlje (zabačene)  i one gradske masovne. Na divljim nije ni bitno da li imate koje kilo viška, jer nema ko da vas vidi. Ali sa druge strane, na gradskim plažama imate na hiljade turista, pa ako ste zagovornik letnjih romansi, ovo je svakako tekst za vas. U principu najčešće skoro sve plaže su masovne, pa ako letujete na nekom od najpoznatijih turskih odmarališta  poput Bodruma, Antalije, Alanje i Kušadasija itekako vredi biti u top formi.

Za sve koje čeka letovanje na nekoj od ovako posećenih destinacija eto kako bez gladovanja prilagoditi liniju ovom izazovu.

Da biste u kratkom roku izgubili višak kilograma, morate biti zaista motivisani da to i uradite. Bilo bi najbolje da vaš partner, vaša porodica ili najbolji prijatelji učestvuju u tom procesu zajedno sa vama dajući vam podršku, jer nije baš lako odricati se čokolade i gledati svog partnera kako je sa uživanjem jede, zar ne?

Leto i mršavljenje

Pre svega morate se odreći proizvoda od belog brašna, jer ono ima negativan uticaj na nivo šečera u krvi. Tu se najviše misli na beli hleb koji se kod nas najviše i konzumira. Ipak, to ne znači da ne biste mogli da pojedete parče pize, naprotiv, mogli biste i to bez ikakvih problema ako bi ona bila napravljena od tankog testa sa dosta povrća i kriškama mladog, nemasnog sira. Evo u čemu je trik: ako pojedete parče pice nakon što ste pojeli činiju sveže salate od povrća ili nakon činije supe od sočiva, brašno iz testa za picu neće imati negativan uticaj na vaš novo šećera u krvi. Pa ako ste ljubitelj pice, saznanje da tokom svoje brzinske „pred-letnje“ dijete ne morate da se odreknete omiljenog obroka, daće vam podstrek da sa dijetom nastavite, jer je nećete doživeti kao svog najvećeg „mučitelja“.

Ukoliko volite ugljene hidrate (a većina nas ih jako voli) i ako vas razne paste čine baš srećnim, onda se nemojte toga lišavati. Naravno, pod određenim uslovima. Pre nego što dođete do svog omiljenog obroka, pojedite ponovo činiju salate ili tanjir supe. Ako niste ljubitelj salata ili supa, grilovano povrće ili povrće kuvano na pari će takođe imati odličan efekat, kao i voće sa niskim nivoom šećera kao što su jagode. Nakon ovog predjela, pasta sa nemasnim sirom na vrhu biće stvarno poslastica! A neće vas gojiti jer je nećete ni pojesti puno. Bitno je da vodite računa o kalorijama i da količina ugljenih hidrata ne prelazi 80 gr dnevno. Ako se pridržavate ovoga, definitivno ćete se rešiti tih suvišnih kilograma i mršavljenje će se odvijati neometano.

Da biste izgubili 1kg treba da napravite deficit od 7000 kalorija, što je sasvim izvodljivo za nedelju dana. I to na jednostavan način! Kada broj kalorija podelimo sa brojem dana u nedelji, dobijamo da je dnevno potrebno smanjiti 1000 kalorija. Pa ako se prisetimo da odrasla osoba dnevno u proseku potroši od 2000-2500 kalorija, to znači da bi trebalo smanjiti 500 kalorija da bi se došlo do vidljivih rezultata. U praksi to znači da biste imali 3 obroka dnevno od 400 kalorija i još tri užine između njih od po 100 kalorija. Dakle, imali biste 6 obroka dnevno, što znači da ne biste bili gladni! Samo treba da vodite računa da vaši obroci imaju oko 400 kalorija i užine oko 100 i za kratko vreme ćete osetiti i videti rezultate.

Još jedan jako važan faktor prilikom mršavljenja jeste i fizička aktivnost. Jer bez nje nema pravih rezultata. Pa ako smo smanjili broj kalorija za 500, onda moramo i potrošiti još 500 da bismo došli do one cifre od 1000 kalorija dnevno koje moramo smanjiti kako bismo za nedelju dana skinuli 1kg. A kako potrošiti tih 500 kalorija na što jednostavniji način? Lako! Ako niste ljubitelj teretana i vežbanja, šetnja je idelana način da se fizički aktivirate i sagorite taj višak, a leto je najpogodniji period za to. Odrasla osoba prosečne težine oko 80kg potrošiće oko 100 kalorija tokom 15 minuta brzog hodanja. Znajući ovo, izračunajte sami gde biste mogli da produžite svoju šetnju. Na primer od kuće do posla i obrnuto. Ako vam do posla treba pola sata, to je već 200 kalorija sagorenih u jednom i još 200 u drugom pravcu. A zaostalih 100 kalorija do magične cifre od 500 potrošićete lako kod kuće bilo kojom aktivnošću koja zahteva da ste pokretni. Ako ovo sagledate iz ovog ugla, onda brisanje prašine ili usisavanje nakon posla, umesto ježenja kože, postaju pravo zadovoljstvo!

I tako, za mesec dana možete izgubiti oko 4 kg bez osećaja da ste na mukama, u lancima, neprekidno nervozni i gladni. Probajte!

adminMršavljenje pred letovanje
read more

Prazne kalorije

No comments

prazne kalorije nutricionistaPrazne kalorije – deluje kao paradoks. Verovatno ste čuli više puta o ovoj pojavi, ali niste uspeli da je definišete konkretno. To je u najvećoj meri zbog toga što u naučnom smislu izraz ,,prazne kalorije“ nema posebno značenje. Naime, izraz je stvoren usled potrebe da se ukaže na prekomerno konzumiranje hrane (pogotovo brze hrane).

Svima nam se šesto dešava da jedemo, iako ne osećamo glad, niti je vreme predviđeno za obrok i da za užinu umesto voća jedemo slatkiše, hamburgere ili neku drugu brzu hranu. To su takozvane prazne kalorije, tačnije, višak kalorija, koje nisu povezane sa nutritivnim supstancama poput vitamina i mineralnih soli. Na taj način se vrlo često susrećemo sa problemom gojaznosti.

Gojaznost je, kao što smo već govorili, vrsta patologije sa nizom negativnih uticaja na čitav organizam. Ustanovljeno je da je odnos gojaznih ljudi usled poremećaja i gojaznih ljudi usled loše ishrane 1:20. Smatra se da je gomilanje praznih kalorija jedan od najbržih načina za dobijanje suvišnih kilograma i trovanje tela.

Šta su prazne kalorije?

Mnogi nutricionisti tvrde da kalorije ne mogu biti jedina merna jedinica dijete, jer je ishrana sastavni deo načina života na koji utiču i drugi faktori: redovni obroci, dobar san, konzumiranje alkohola, cigareta, svakodnevnih aktivnosti i bavljenje sportom. Stoga, da bi ishrana bila izbalansirana sa ciljem mršavljenja, ne bi trebalo da se planira samo kroz kalorije.

Kalorije (cal ili Kcal) predstavljaju energiju koju naš organizam proizvede vareći  unetu hranu. 1 gram glukoze sadrži 3,92 kalorije, 1 gram proteina daje oko 4 kalorije, dok 1 gram masti obezbeđuje 9 kalorija. Polazeći od ovih podataka računaju se energetske vrednosti namirnica. Međutim, postoje dodatni faktori koji utiču na procenu energetske vrednosti, koja, npr. varira usled kuvanja hrane. Na taj način se kalorijska vrednost povećava, jer namirnice apsorbuju vodu. Stoga je teško precizno odrediti kalorijske vrednosti namirnnica koje konzumiramo.

Izraz ,,prazne kalorije“ se ustalio u govoru i proširio svoje značenje na ,,beskorisne kalorije“. Na osnovu izrečenog, imamo ispred sebe model ishrane koji ne bi trebalo slediti. Mnogi ljudi imaju odveć pregršt loših navika koje se odnose na životni stil i svakodnevni način ishrane, pa bi preterivanje i sa brzom hranom zaista bilo previše.

adminPrazne kalorije
read more

Ugljeni hidrati u ishrani

No comments

ugljeni hidratiUgljeni hidrati predstavljaju najvažniji izvor energije u našoj ishrani. U obliku šećera, skroba, oligosaharida i polisaharida, ugljeni hidrati predstavljaju jedan od tri najvažnija makronutrijenta koji zadovoljavaju dnevnu kalorijsku potrebu organizma. Sudeći po rečima stručnjaka, 55% kalorija unetih u toku dana trebalo bi da potiču od ugljenih hidrata (žitarice, šećeri, mahunarke, voće, povrće). Poznato je na koji način ugljeni hidrati utiču na zdravlje, ali i na bolesti. Na osnovu poznavanja mehanizama varenja, apsorpcije i metabolizma, došlo se do zaključaka o tome kako ugljeni hidrati utiču na zdravlje.

Ugljeni hidrati i zdravlje

Veoma je važno održavati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija. Istraživanja govore da ishrana koja je bogata ugljenim hidratima ne izaziva taloženje masnoća koliko ishrana koja je siromašna ugljenim hidratima, a bogata mastima. Evo nekih činjenica:

–          Ishrana bogata ugljenim hidratima obezbeđuje manju kalorijsku vrednost u odnosu na masti.

–          Ugljeni hidrati mogu brzo da zasite i stoga se ne preteruje sa hranom. To je karakteristika namirnica koje su bogate vlaknima.

–          Mala količina ugljenih hidrata se pretvori u telesnu masnoću. Naime, postoje tvrdnje da su ugljeni hidrati uglavnom iskorišćeni kao izvor energije.

–          Što se tiče zdravlja naših zuba, postoje istraživanja o uticaju ugljenih hidrata na pojavu karijesa. Savetuje se pojačana higijena zuba, raznolikost ishrane, a ne samo eliminisanje šećera.

Ugljeni hidrati – saveti

–          Ugljeni hidrati ne samo da zadovoljavaju dnevnu potrebu za kalorijama, već bi od 2. godine starosti trebalo  da sačinjavaju oko 55%  optimalnog kalorijskog unosa.

–          Trebalo bi ih konzumirati kroz različite vrste namirnica, jer takva ishrana sadrži sve nutrijente potrebne organizmu, kao i vlakna.

–          Uravnotežena ishrana bogata ugljenim hidratima može da bude od pomoći i preporučuje se osobama koje žele da budu u formi.

Naravno, neophodna je umerenost u upotrebi namirnica bogatih ugljenim hidratima. Izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost (čak i umerena) dopuštaju konzumaciju ugljenih hidrata bez značajnih posledica na našu liniju i zdravlje.

 

 

adminUgljeni hidrati u ishrani
read more