All posts tagged: saveti nutricionista

Trend zdrave hrane u Srbiji

No comments

Iako pojam ,,zdrava hrana” nije jasno definisan, savremeni način ishrane na koji smo navikli se ne može smatrati najzdravijim. Postoji više nego dovoljno naučnih dokaza i studija koje to potvrdjuju. Medjutim, poslednjih godina, kupcima u Srbiji postaje sve važnije čime se hrane, te se sve češće opredeljuju za zdrave namirnice. Da li je u pitanju samo trend zdrave hrane u Srbiji koji ćemo za koju godinu zaboraviti ili ne, vreme će pokazati.

adminTrend zdrave hrane u Srbiji
read more

Ishrana za zdravu kožu

No comments

Za lep i besprekoran izgled nisu dovoljne samo kreme, pilinzi, maske, itd. Ako želite lepu i zdravu kožu tela, a većina nas želi, obratite pažnju na to šta unosite i koliko unosite. Lepota dolazi iznutra, u svakom smislu te reči. Naša koža je ogledalo našeg unutrasnjeg stanja organizma. Svaki problem na koži, izuzev opekotina, ogrebotina (i ostalih spoljašnjih faktora), je u stvari problem unutar tela.

adminIshrana za zdravu kožu
read more

Mršavljenje i štitna žlezda

No comments

Mršavljenje i štitna žlezda u nekim situacijama su čvrsto povezani. Štitna žlezda utiče na organizam i rad organa za varenje, a posredno i na metabolizam. Samim tim, neophodno je posmatrati ovaj organ kao veoma važan za izgled i telesnu težinu. To je posebno važno kod osoba starijih od 40 godina i to naročito žena, kod kojih je rad štitne žlezde usporen. Najvažnije je to da usporen rad štitne žlezde povećava telesnu težinu i to na više načina.

adminMršavljenje i štitna žlezda
read more

Kako ubrzati metabolizam?

No comments

Dijeta sa ciljem gubitka kilograma je čini se. uvek aktuelna tema. I sa dobrim razlogom. Medjutim, sve počinje sa našim organizmom. Nismo svi isti. Samim tim, i naši metabolizmi se razlikuju. A za to postoji niz faktora – od spoljašnjih uticaja, do načina života. Sve utiče na naše telo i svaki faktor je podjednako važan, ma koliko se sitnim činio. Ali, kako ubrzati metabolizam?

adminKako ubrzati metabolizam?
read more

Jesenja dijeta

No comments

Po čemu se jesenja dijeta razlikuje od bilo koje druge dijete? Odgovor je vrlo jednostavan – ovaj režim ishrane je daleko više okrenut detoksikaciji organizma i pripremi istog za hladniji period. Gubitak kilograma, tačnije brz gubitak kilograma uopšte nije u fokusu. Iako sama detoksikacija tera na razmišljanje o klasičnim dijetama, one nisu razlog zašto smo ovde danas. Ne. Danas smo ovde da bismo Vam pomogli da izbegnete nagomilavanje toksina i pripremili organizam za hladniji period. Period čestih zaraza.

adminJesenja dijeta
read more

Koje voće najviše godi zdravlju zimi?

No comments

najbolje voce za zimu

Evo nekih saveta i pozitivnih aspekata konzumiranja sezonskog voća tokom hladnih, zimskih dana.

Jabuke

Jabuke su bogate vlaknima, vodom, vitaminom A i C i mineralnim solima kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum. Budući da je prisustvo natrijuma zanemarivo, jabuke su pogodne za svaki tip dijete. Vlakna regulišu osećaj sitosti. Pektin koji se nalazi u kori jabuke, kao i urzolinska kiselina i jabučna i limunska kiselina regulišu stomačne aktivnosti i glikemijski nivo u krvi. Smatra se uspešnim sagorevačem kalorija.

Naučnici tvrde da ko konzumira svakodnevno jabuke smanjuje rizik od različitih tumora. Smatra se da zaštitni, antizapaljenski efekat jabuka potiče od vitamina A, vitamina C, polifenola (tanina, kvercetina, katehina) i mnogobrojnih antioksidanata.

Kruške

Kruske su bogate rastvorivim i nerastvorivim vlaknima: jedna kruška obezbeđuje 16% vlakana potrebnih da zadovolje dnevnu potrebu organizma. Periodični unos ovog voća stimuliše stomačne funkcije, pomaže kod konstipacije i održavanja glikemijskog nivoa. Zahvaljujući kalijumu, kruške su korisne kod prevencije tegoba kao što su: krvni pritisak, depresija, umor,…

Kalcijum i fosfor, koji su zastupljeni u velikim količinama imaju zaštitnu ulogu za kosti. Prisustvom vitamina i polifenola olakšava se borba protiv ćelijskog starenje, kardiovaskularnih i plućnih oboljenja.

Borovnice

Boja borovnica potiče od bioflavonoida (naročito antocijanina), koji pružaju plavi pigment voću i mnogobrojne pozitivne efekte organizmu. Spektar njihovog delovanja je zaista širok, a najznačajniji uticaj imaju kod krvnih sudova, kao i kod prevencije upale mokraćnih puteva. Sudeći po jednom istraživanju sprovedenom na institutu u Masačusetsu, sok od borovnice je u stanju da promeni termodinamička svojstva bakterija prisutnih u urinarnom traktu. Istakli su da je dovoljno piti po pola čaše soka od borovnica tokom 7 nedelja kako bi se predupredila zapaljenska oboljenja urinarnog trakta. Svakodnevna konzumacija borovnica pospešuje nadmoć dobrog holesterola nad lošim.

Banane

75% banane čini voda, 23% čine ugljeni hidrati, 2,3% vlakna, 0,3% masti. Ove nutritivne vrednosti mogu biti promenljive u odnosu na kategoriju, zrelost, mesto i način uzgajanja. Sadrži provitamin A, vitamine iz grupe B (B1, B2, PP), vitamin C i neznatnu količinu vitamina E. Među oligoelementima, svakako je kalijum najznačajniji, a potom slede kalcijum, fosfor, bakar i gvožđe. Gvožđe u banani pomaže kod anemije, jer stimuliše regeneraciju crvenih krvnih zrnaca. Kalijum pospešuje ispravno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Banane su preporučljive za one koji pate od blažeg oblika hipertenzije. Međutim, unos banana mora biti kontrolisan, budući da su bogate prostim šećerima (fruktozom, glukozom i saharozom).

Pomorandža

Smatra se niskokaloričnim voćem (oko 35 kalorija na 100 grama): 87% jestivog dela čini voda, 8% prosti šećeri (naročito fruktoza). Visok je procenat mineralnih soli (kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa, selena), organskih kiselina i vlakana. Odličan su izvor vitamina C i A, kao i vitamina B (naročito tiamina, riboflavina i niacina). Dnevna konzumacija 2-3 pomorandže zadovoljava potrebu organizma za vitaminom C i čini imuni sistem efikasnijim. U pomorandžama se nalazi povišen sadržaj bioflavonoida, antioksidanata koji sa vitaminom C pospešuju rekonstrukciju kolagena iz vezivnog tkiva i krvnih sudova. Pomorandže su naročito bogate terpenima, naročito limonenom, supstancom koja se nalazi ispod kore. Ukoliko se konzumiraju redovno, ova supstanca ima udela u prevenciji tumora debelog creva i tumora dojki.

Nar

Ovo voće sadrži 82% vode, 16% ugljenih hidrata, 16% šećera, 2% vlakana i značajnu količinu organskih kiselina, mineralnih soli (kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe), vitamina (B i C) i flavonoida. Zahvaljujući flavonoidima nar se smatra odličnim antioksidantom i voćem sa antitumornim svojstvima. Istraživanja su pokazala da pomaže i u prevenciji Alchajmerove bolesti i artritisa ukoliko se redovno konzumira.

Kivi

Sadrži 84% vode, 9% ugljenih hidrata, 2% vlakana i bogat je mineralnim solima (kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem, fosforom), vitaminima (A, C, E, B2). Dnevno su dovoljna 3 kivija kako bi se zadovoljila dnevna potreba organizma za vitaminom C. Deluje antiseptički i antianemijski. Prisustvo vlakana ovo voće čini dobrim regulatorom holesterola u krvi i apsorpcije šećera u procesu varenja. Osim zelenog kivija, postoji i onaj sa žutom pulpom, koji se osim po boji razlikuje i po slatkosti i po velikom sadržaju polifenola.

adminKoje voće najviše godi zdravlju zimi?
read more

Vitka figura uz suve šljive

No comments

suve sljive i mrsavljenje

Iako se često potcenjuju na nutritivnom nivou, suve šljive sa biološkog aspekta imaju interesantna svojstva za one koji žele da smršaju. Privlačnog su ukusa, a nemaju preveliku kalorijsku vrednost: 100 grama suvih šljiva može da sadrži između 150 i 230 kalorija. Suve šljive već u malim količinama zasite, jer zahvaljujući procesu sušenja sadrže 35% šećera (u odnosu na 10% kod svežih šljiva) – glukozu i fruktozu, koji ublažavaju osećaj gladi.

Suve šljive i njihova brojna pozitivna svojstva

Ovaj rezervoar energije ima i dijuretičke karakteristike, što suve šljive čini odličnim sredstvom detoksikacije naročito nakon novogodišnjih i božičnih praznika i bogatih trpeza.

Takođe, pogodne su za regulaciju funkcija jetre i creva. Suve šljive imaju laksativna svojstva, jer u svojim tečnostima sadrže u malim količinama posebnu supstancu koja se naziva difenil-izatin, koja stimuliše rad i pražnjenje creva. Ova karakteristika je naglašena i sadržajem vlakana, kao i šećera – fruktoze i sorbitola.

Kada je reč o vlaknima, 100 grama suvih šljiva sadrži 10-16 grama, što je znatno više u odnosu na 2 grama vlakana u proseku, koliko ih ima u svežim šljivama.

Upravo vlakna su zaslužna za smanjenje nivoa holesterola, jer apsorbuju višak žuči koji se luči iz jetre.

Betakaroten u suvim šljivama neutrališe posledice prisustva slobodnih radikala, regeneriše oštećene ćelije i štiti mozak od dejstva slobodnih radikala.

Imaju udela i u prevenciji osteoporoze i jačanju kostiju zahvaljujući sadržaju fenola, vitamina K i flavonoida.

Suve šljive značajne za metabolizam

Visok sadržaj minerala, naročito kalijuma, cinka, magnezijuma čini suve šljive vrlo pogodnim za održavanje ravnoteže elektrolita u organizmu, a imaju i pozitivne efekte na metabolizam. Zahvaljujući prisustvu vitamina A, betakarotena i cinka smatraju se dobrim antioksidantima. Desetak suvih šljiva dnevno je dovoljna količina za prevenciju strija i opuštenosti kože.

Kako se suve šljive mogu uklopiti u dnevni meni?

Evo par saveta kako iskoristiti suve šljive u cilju očuvanja dobre linije.

Budući da je važno snabdeti se ujutru energijom, kombinacija suvih šljiva, jogurta i žitarica je pun pogodak. Ovaj obrok pruža sitost, energiju i stimuliše rad creva.

Tokom dana nekoliko suvih šljiva može se konzumirati kao užina koja će ublažiti glad, što naročito godi osobama koje su na hipokalorijskom režimu ishrane.

Tokom kasnog popodneva je preporučljivo pojesti 1-2 suve šljve pre odlaska u teretanu ili posle plivanja, čime se umanjuje želja za velikim količinama hrane. Tako se može stati na put potrebi za visokokaloričnom hranom nakon treninga.

Pre spavanje napitak na bazi izmiksiranih suvih šljiva može biti koristan za čišćenje i toniranje organizma.

Dakle, mogućnosti su mnogobrojne, a svako može naći mesta u svojoj ishrani za ovu vrednu namirnicu u skladu sa sopstvenim preferencijama i potrebama.

adminVitka figura uz suve šljive
read more

Voće za leto: moćan prirodni suplemet

No comments

voce leto ishrana

Voće ne bi trebalo da izostane sa letnjih trpeza i prilikom odlaska na plažu. Bogato hranljivim materijama i mineralnim solima, ne samo da štiti i hidrira kožu dubinski, već predstavlja vrlo snažan prirodni dodatak ishrani.

Koje je voće najkorisnije leti i zašto?

Kajsija zbog svojih svojstava predstavlja vrlo korisnu voćku u letnjem periodu. Bogata je vitaminom A, koji podstiče lučenje melanina. Kao što je već poznato, melanin omogućuje koži da pocrni i da na taj način postane otpornija prilikom izlaganja suncu.

Čak i osobe koje su na dijeti mogu uživati u blagodetima ovog voća u vidu užine, jer je niskokalorično. 100 grama kajsija sadrži oko 28 kalorija. Sadrži i sorbitol, koji je delotvoran protiv konstipacije. Dakle, možemo da zaključimo da su taman ten i vitka linija osigurani uz kajsije.

Breskve – dragocen izvor mikronutrijenata

Jod koji sadrže pomaže kod ubrzavanja metabolizma i bržeg sagorevanju kalorija. Breskve sa žutom pulpom su veliki izvor karotenoida, koji štiti onaj deo tela koji je najizloženiji u letnjem periodu – kožu.
Bogate su kalijumom, ne sadrže mnogo šećera. 100 grama kajsija sadrži samo 27 kalorija. Važi za dobar detoksikator i laksativ. Zahvaljujući vinskoj kiselini, breskve potpomažu varenje i dobar su antioksidans.

Banana – adekvatna za leto

U narodu se smatra da banane izazivaju povećanje telesne težine. Istina je, zapravo, da povećavaju osećaj sitosti i da ograničavaju potrebu za slatkim. Konzumacijom ovog voća leti činimo uslugu svojim nogama.
Bogate su kalijumom, koji generalno nedostaje našoj ishrani, a koji se uspešno bori protiv zadržavanja vode, nadutosti nogu i pogoršanja celilita.
Korisne su za reintegraciju mineralnih soli koje se gube znojenjem. Takođe, pomažu i kod hipertenzije.

Leti bi trebalo dati prednost voću koje pospešuje pigmentaciju kože. U pitanju je voće bogato karotenoidima, koje stimuliše lučenje melatonina. Karotenoidi su pigmenti, a najpoznatijhttps://mrsavljenje.co/masti/i su: beta karoten, likopen i ksantofil. Beta karoten štiti od opekotina od sunca, rastvoren u mastima kožnih ćelija, filtrira UV zrake. Nalazi se i u trešnjama, ananasu, dinji.

adminVoće za leto: moćan prirodni suplemet
read more