Mediteranska dijeta, koju mnogi mnogi nutricionisti smatraju odličnom preporukom za dobru linju, sadrži testeninu, kao jedan od svojih elemenata.

Povećan unos namirnica koje obiluju skrobom (hleb, testenina, krompir, pirinač), kao i obilna konzumacija voća i povrća garantuju ljudima mediteranskih krajeva manju mogućnost oboljevanja od arterioskleroze u odnosu na stanovnike severnih krajeva Evrope i Amerike.

Kuhinju tih severnih krajeva karakteriše meso, sir i uglavnom namirnice bogate zasićenim mastima, ali oskudne po pitanju skroba i vlakana, tako da stanovništvo često ima problema sa srcem i linijom, što nije slučaj u tolikoj meri u mediteranskoj zoni.

Testenina je višenamenska namirnica, može se pripremiti u vidu glavnog jela, ali i predjela, zavisno od sastojaka koji joj se dodaju. Ono što je najznačajnije, nije visokokalorična, kao što mnogi smatraju, te nije ni opasna po liniju ni srce.

Tačnije, 100 grama testenine sadrži 360 kalorija i oko 2,5 grama masti.

Treba uzeti u obzir da pasta tokom kuvanja upije mnogo vode, zbog čega joj se težina poveća čak 3 puta, što nije slučaj sa npr. mesom, čija niska energetska vrednost pre pripreme se uvećava prilikom kuvanja zbog gubitka vode. Tako da, sa pola porcije paste (80 gr) možemo se zasititi vise nego sa porcijom od 120-140 gr mesa ili ribe, a kalorijski unos je skoro identičan.

Testenina je preporučljiva zbog svojih osnovnih sastojaka – vlakana i skroba. Skrob je složeni ugljeni hidrat koji se transformiše u prost šećer i šalje ćelijama. Taj proces zahteva vreme i to je razlog što pasta odlaže osećaj gladi, a takođe ne može doći do naglog porasta šećera u krvi, kao prilikom konzumacije prostih šećera – slatkiša. Naime, prosti šećeri koji ne zahtevaju transformaciju dospevaju brže u krvotok, što nije slučaj sa skrobom, tako da i osoba koja boluje od dijabetesa može sebi da dozvoli određeni unos testenine.

Međutim, najvažniji je izbor nadeva, jer nije ista testenina sa sosom od paradajza i sa slaninom. Čak i oni koji nemaju posebnih zdravstvenih problema, trebalo bi da se čuvaju veoma bogatih i kaloričnih soseva. Prilikom pripreme testenine, trebalo bi težiti uspostavljanju odgovarajuće ravnoteže između proteina, skroba i masti.