Okej, sasvim je očekivano i podrazumevano da su trke automobila sport. Organizuju se praktično od kada su osmišljeni prvi automobili, baš kao što su postojali i u vremenima konja, kao glavnog metoda transporta, zatim zaprežnih kočija i ostalih prevoznih sredstava.
Koliko su trke bile interesantne govori i činjenica da su trke zaprežnim kočijama između ostalih bile i redovna sportska disciplina na Olimpijskim igrama u Staroj Grčkoj. Nažalost, ove godine, na Olimpijskim igrama u Riju, neće biti trka zaprežnih kočija.
Kako ovo nije tema, valja reći da su automobili od trenutka njihove motorizacije postali osnovno prevozno sredstvo čoveka, potisnuvši železnički i vodeni saobraćaj. U tom trenutku se i rađa želja za sve boljim automobilima kao što su sportski automobili pravljeni isključivo za trkanje. Od tog trenutka trke automobila postaju zvaničan sport i njima se posvećuje sve više pažnje.
Pažnja u pogledu profesionalizacije samih trkača, njihovog znanja, usavršavanja vozačkih tehnika i strategija, ali i fizička priprema koja je neophodna za fizičku i psihičku izdržljivost trkača u dugim, iscrpljujućim trkama.
Pa da li je onda trkanje fizička aktivnost?
Da! Trkanje automobilima jeste fizička aktivnost. Ovde ne govorimo i izlaženju na crtu drugim vozačima dok čekamo na semaforu, gde su uvek najponosniji vlasnici starih automobila koji uspeju da prešišaju nove, moderne zveri na asfaltu. Naravno to je samo izolovan primer a i pitanje je koliko takvi automobili mogu da izdrže, pa se često dešava da im motori produvaju svega nekoliko stotina metara kasnije, kada jedino vozačima ostaje da okrenu agencije za otkup automobila i prodaju auto koje god marke automobila bio.
Evo zašto jeste…
Ovde je reč o profesionalnim trkama i vozačima koji prolaze kroz ozbiljne fizičke napore svakodnevno na treninzima kako bi se pripremili za ono što ih očekuje kada se upute na same trkačke događaje. Pitate se zašto im treba dobra fizička spremnost? Odgovor je jednostavan.
Uzmite u obzir samo Formula 1 vozače, koji oko dva sata, na dan trke, provode u majušnom prostoru (kokpitu) u kom temperature dostižu neverovatne visine zbog snage i brzine Formula 1 bolida i usijanja koje stvara kako automobil, tako i užareni asfalt. Zatim tome dodajte potrebu za maksimalnom fokusiranošću na put ispred sebe.
Teško je biti koncentrisan u opuštenim uslovima sedenja u udobnoj stolici a kamoli u uslovima kokpita gde vozači gotovo da dehidriraju tokom jedne trke.
Dodajte tome G silu koja vrši pritisak na telo vozača i pritisak u njegovom telu, dok hvata neverovatne krivine pri brzinama od preko 250 km/h. Slična stvar koju osećaju vojni piloti u njihovim spektakularnim letelicama, ali ovaj put se stvari odvijaju na asfaltu, gde pored Vas proleće još mnogo drugih vozača koji se trude da održe svoju putanju, ne udare drugoga i pritom ostanu fokusirani i neiscrpljeni.
Da li treba govoriti dalje o tome koliko trke automobila mogu biti zahtevan sport? Reklo bi se da ne, ali ćemo usput podsetiti i na to da gotovo sve ove stvari važe i za ostale vrste trkanja automobila. Posebno za reli trke i reli vozače koji slične stvari proživljavaju u nešto drugačijem, nepredvidivom okruženju. Sati uloženi u treninge kako bi se savladale određene reli staze, a još davno pre toga uopšte tehnike kretanja i komunikacije sa suvozačem, dovoljno govore o potrebi fizičke i mentalne snage vozača.
Možda nekada davno, kada nisu postojali profesionalni trkači, nije bilo bitno ko će biti fizički najspremniji već ko bi umeo da prestigne ostale u neuređenim trkama i uslovima vožnje, ali danas, kada veliki novac leži u ovom sportu, gde su uspostavljeni brojni sportski i organizacioni standardi, svaki trenutak se broji, svaki sekund uložen u trening i usavršavanje sebe zaista znači.
Da li se onda može smršati uz trkanje automobilom?
Ovo bi moglo biti pomalo neobično pitanje, jer se ove tehnike zaista ne mogu primeniti za potrebe mršavljenja, jer pod jedan, gde biste se uopšte trkali, sa čime i sa kim; dok pod dva bi se moglo reći da je proces predugačak i potpuno nerealan.
Ipak, istina je da se može smršati tokom trke automobila. Vratićemo se ponovo kratko na trke Formule 1 i neke od najneverovatnijih činjenica o tome kroz šta telo vozača prolazi tokom jedne profesionalne trke.
Vozači Formula 1 trke smršaju i do 4 kilograma za 2 sata u toku profesionalne trke.
Ovo se odnosi na činjenicu o visokim temperaturama koje smo pomenuli koje izazivaju dehidraciju tela vozača. Istina je da je većinom u pitanju izgubljena voda, ali ovo može biti itekako opasna praksa. Zato svaki vozač poseduje specijalno sprovedenu slamčicu kroz kacigu, kojom mu se dostavlja voda obogaćena mineralima za osvežavanje organizma i hidrataciju.
Upravo zato vozači Formule 1 moraju da primenjuju specijalne dijete, koje znače unošenje visokokaloričnih obroka pre same trke, ali i poseban ritam ishrane kada su u procesu treninga i pripremanja za glavne trke sezone Formule 1.
Da li ste i dalje spremni da počnete da se bavite trkama automobila kako biste smršali, ili Vas ipak zanimaju neki drugačiji, da ne kažemo konvencionalniji metodi mršavljenja? Odlučite sami, sajt Mršavljenje je tu za vas.
Leave a Reply