Mnogi se pitaju koliko je obroka optimalno imati u danu i to iz više razloga. Zbog posla i obaveza nemamo uvek vremena da jedemo, pa se prejedamo tek kad dođemo kući. Ovo je veliki problem i po zdravlje ali i našu kilažu. Više obroka sprečavaju velike probleme sa zdravljem a podstiču i mršavljenje. Cilj je napraviti takav balans da unosimo samo onoliko kalorija koliko moramo.

Jedite više obroka

Iako nam je najlakše da jedemo jednom dnevno, a neki smatraju da tako i mršave, stručnjaci savetuju da unosimo više obroka u toku dana. Ima mnogo razloga za to, ali najpre odredite koliko kalorija morate uneti u toku dana.

• Stručnjaci kažu da je unos kalorija zapravo najvažniji pa nije važno koliko obroka je optimalno imati u danu;
• Znate i sami da se razlikujemo po tome kakve aktivnosti imamo u toku dana i koliko zapravo trošimo pa je i raspored obroka drugačiji;
• Ako imate različite navike onda se morate prilagođavati i njima kada pravite obroke – pogledajte koji su recepti bez ugljenih hidrata koje ćete voleti;
• Važno je da imate energije za sve poslove u toku dana, zbog čega je neophodno da uzimate više obroka ali manjih;
• Kako god podelili obroke najvažnije je da budu zdravi i korisni po Vaš organizam.

Tri obroka

Kada pitate stručnjake ali i potpune laike, svi se slažu da je potrebno obrocima „pokriti“ svaki deo dana. Podrazumeva se da dan započnemo doručkom, da nakon podneva ručamo i nešto kasnije večeramo. Uglavnom se svi slažu da bi u tome trebalo imati i mere, odnosno, pravilno izbalansirati obroke i odrediti njihovu nutricionističku vrednost. Podrazumeva se da je doručak nešto obilniji, dok ručak i večera bi trebalo da prate ostale naše potrebe. Problem je, međutim, što ovi obroci ne prate naše radno vreme i obaveze. Za svaki slučaj pogledajte i kako izgleda kuvanje bez ulja za početnike.

Manje i češće obroke

Neki smatraju da je veliki značaj jabukovog sirćeta za mršavljenje. Nutricionisti kažu da u suštini je najvažniji kalorijski unos koji naše telo zahteva, a potpuno je nevažno u koliko obroka ga unosimo. U tome ipak ima malo i neistine. Naš organizam nije u stanju da svari i obradi hranu tek tako. Moramo mu pružiti mogućnost da preradi sve što smo uneli ali tako da pametno iskoristi sve sastojke. Takođe, ješćemo daleko pametnije i nećemo se prejedati ako smo stalno pomalo siti.

Obrok bi trebalo da bude kalorijski određen

Mnogi izbegavaju više obroka u toku dana jer vremenom počnu sve više da jedu. Ako svaki obrok pomalo povećavamo, na kraju ćemo jesti mnogo hrane kroz više obroka. Zbog toga moramo poslušati nutricioniste i pratiti njihova uputstva. Pre svega, obroci bi trebalo da imaju između 350 i 600 kalorija. Ovih mera se morate držati stalno, odnosno, pratiti ih čak i kada niste na dijeti. Ako pratite ovo uputstvo, sigurno ćete jesti manje hrane.

Ne više od 5 sati između obroka

U zavisnosti od posla kojim se bavimo, neki će imati više ili manje problema da prate ove savete. Ipak, postoje neka pravila kojih se pridržavaju nutricionisti. Jedno od njih je da između obroka ne sme da prođe više od 5 sati. U tom slučaju ćemo dovoljno ogladneti ali i dalje ne previše, pa se nećemo prejedati. I organizmu je ovo vreme dovoljno da preradi hranu ali da ne bude gladan.

Jedan obrok može biti opasan

Mada nam se čini da više obroka vodi gojaznosti, istina je potpuno suprotna. Važno je da imate više obroka, ali tako da budu dobro izbalansirani. U tom smislu, užina može mnogo doprineti našem zdravlju.

Užina ubija glad

Mnogi smatraju da će uzimanjem manjih obroka između glavnih obroka samo pojačavati glad. U tome ima malo istine, ali samo ako ne pratite uputstva stručnjaka. Užina bi trebalo da bude pomoć upravo kako bi sprečila prejedanje. Ako između obroka pojedete manju užinu, onda se na obrocima nećete prejedati. Naravno, užina bi trebalo zaista da bude mala.

Užinajte malo i korisno

Kako biste izbegli zamku prejedanja za užinu, neka ona bude mala i što je moguće zdravija. Stručnjaci savetuju da ne bude više od 150 kalorija, ali tako da budu korisne kalorije. Najbolje je da to bude voćka, jer je potrebna organizmu ali je bolje da se jede nezavisno od ostale hrane. Takođe, može to biti i koštunjičavo voće poput badema ili oraha. Jedna voćka i šaka badema je sasvim dovoljna.

Jedan obrok vodi prejedanju

Otkrivanjem intemittent fasting dijete mnogi su se okrenuli jednostavnijem rešenju koje podrazumeva samo jedan obrok u toku dana. U ovome su mnogi pogrešili, jer su počeli da se prejedaju i to čak i lošom hranom. Stručnjaci su utvrdili da jedan ili dva velika obroka u toku dana vode prejedanju ali i mnogim drugim opasnostima. Kada smo mnogo gladni onda ne biramo šta jedemo, pa unosimo i pogrešnu hranu.

Opasno i po zdravlje

Kada unosimo samo jedan obrok u toku dana rizikujemo da ozbiljno ugrozimo zdravlje. Kako su istraživanja pokazala, jedan obrok vodi dijabetesu i gojaznosti više nego više obroka u toku dana. Organizam ne može da preradi lošu hranu i sigurno će nas dovesti do problema sa varenjem. Zbog toga je najbolje da izbegavate ovakve navike i povećate broj obroka u toku dana.

Koliko obroka je optimalno imati u danu?

Kada treba doneti zaključak o ovoj temi moramo krenuti od toga šta je zdravo po organizam. Neke stvari morate znati pre nego što odredite sebi obroke.

Kalorije su važne

Staro dobro pravilo mršavljenja važi i dalje. Najvažnije je napraviti dobru računicu i izračunati koliko kalorija možemo unositi. Onda ih podelimo na najmanje tri obroka u toku dana i tako unosimo u organizam. Naravno, kalorije nisu jedino što bi trebalo znati. Neka vrsta hrane je loša bez obzira koliko kalorija ima, pa poslušajte i druge savete o tome šta i kako jesti. Što se tiče kalorija, bez obzira kada ih unosite organizmu vrede isto, pa je svejedno da li ih unosite u vidu jednog obroka, uveče, ujutru i slično.

Zdrava hrana

Kada je ishrana u pitanju, moralo bi da Vam bude važnije šta jedete od toga koliko kalorija unosite. Zdrava hrana podrazumeva što više povrća i posnog mesa, mlečnih proizvoda ali i voća i malo ugljenih hidrata. Tek na ovaj način možete biti sigurni da unosite zdravu hranu i da nemate problema sa varenjem ali i gojaznošću. Zbog toga je teško reći koliko obroka je optimalno imati u danu, jer je tu potrebno pratiti i Vaše navike i obaveze u toku dana.