Mineralne soli

Mineralne soli su hranljive materije koje nemaju energetsku vrednost i prisutne su u malim količinama u namirnicama. U prirodi su veoma rasprostranjene, jer predstavljaju sastavni deo stena. U telu čoveka čine oko 6,2% ukupne telesne težine, a nalaze se u: kostima, u kombinaciji sa organskim supstancama, u rastvorima u organskim tečnostima.

Sa hemijskog stanovišta, mineralne soli su neorganske materije koje pri rastvaranju razlažu na pozitivne jone (katjone) i negativne jone (anjone).

Mogu se klasifikovati i na osnovu količine koja je organizmu potrebna za dobro funkcionisanje na:

• Makroelemente – mineralne soli prisutne u diskretnim količinama u ljudskom organizmu; potreba za njima prevazilazi 100 mg dnevno. Reč je o: kalcijumu, fosforu, magnezijumu, sumporu, natrijumu, kalijumu, hloru.
• Mikroelementi i oligoelementi – mineralne soli prisutne u vrlo malim količinama u organizmu, za kojima je potreba ograničena i ne prevazilazi 100 mg dnevno.

Neke mineralne soli imaju plastičnu funkciju, jer su deo strukture tela, dok su drugi bioregulatori, pošto učestvuju u metaboličkim reakcijama i radu enzima.

Mineralne soli su u organizmu prisutne u dva stanja: čvrstom u obliku kristala (u kostima i zubima) i tečnom u rastvorima.

Međutim, neke mineralne soli mogu da promene agregatno stanje, što je slučaj sa kalcijumom koji se u slučaju hipokalcemije menja iz kristalnog oblika u kostima u plazmu.

Mineralne soli učestvuju u kontroli, regulaciji i strukturi organizma. Neke od njih učestvuju u osmotskoj regulaciji i održavanju ravnoteže između kiselina i baza.

Izbalansirana i raznovrsna ishrana je sama po sebi dovoljna da zadovolji potrebu za mineralnim solima.

Mineralne soli – vrste i funkcije:

Kalcijum (Ca) je sastavni deo kostiju i zuba. Reguliše koagulaciju krvi i funkciju mišića. Ukoliko postoji manjak kalcijuma u organizmu, kosti oslabe. Nalazi se u: mleku i mlečnim proizvodima, zelenom povrću, mahunarkama, žitaricama,… Kalcijum – dnevna potreba 800 mg

Nedostatak kalcijuma može da izazove: rahitis kod dece, predispoziciju za osteoporozu kod odraslih, grčeve u stomaku, nervozu.

Fosfor (P) zajedno sa kalcijumom čini grubi materijal kostiju i zuba. Značajan je za energetske transformacije koje se dešavaju u ćelijama. Nalazi se u: mleku, ribi, mesu, jajima, džigerici, mahunarkama, žitaricama, kafi, kakau, mekinjama, pšeničnim klicama, sojinom brašnu, bademi, pistaćima, indijskom orahu, leblebijama, pivskom kvascu,… Fosfor – dnevna potreba 1300 mg. Važan je za apsorpciju vitamina B3. Učestvuje u sintezi DNK.

Nedostatak fosfora u organizmu uzrokuje: slabost u mišićima, bol u zglobovima. Kod dece može doći do rahitisa ukoliko u isto vreme postoji manjak vitamina D i fosfora. Sa druge strane, oboljenje bubrega može ukazivati na preteranu količinu fosfora u organizmu.

Kalijum (K) reguliše razmenu između ćelija i telesnih tečnosti. Prisutan je u svim namirnicama, naročito u mesu, žitaricama, povrću, kečapu, prženoj kafi, soji, mahunarkama, suvim kajsijama, mekinjama, suvom grožđu,… Kalijum – dnevna potreba 2000 mg

Sprečava dehidrataciju ćelija. Nedostatak kalijuma može da izazove: slabost u mišićima, oštećenje srčanog mišića, aritmiju, nizak pritisak, loš apetit. Preterano prisustvo kalijuma u organizmu može, pak, da dovede do zastoja srca.

Natrijum (Na) reguliše razmenu između ćelija i telesnih tečnosti. Koristan je zbog uspostavljanja ravnoteže vode u organizmu. Nalazi se u: kuhinjskoj soli, soja sosu, lososu, haringi, konzerviranoj hrani, viršlama, pršuti, slanini, kečapu,…

Natrijum – dnevna potreba 400 mg.

Dešava se često da ga unosimo više nego što je potrebno, jer konzumiramo previše rafinisane soli. Svakako treba izbegavati: krekere, masline, kobasice, pomfrit koji povisuju krvni pritisak. Takođe, disbalans između natrijuma i kalijuma (preterivanje sa natrijumom) pospešuje razvoj tumora.

Pažnja!!! Količina kuhinjske soli koja prevazilazi 13-14 grama ima toksične efekte.

Hlor (Cl) – aktivira određene funkcije jetre koje eliminišu štetne materije iz organizma. U stomaku se nalazi u obliku hlorne kiseline, koja je neophodna u procesu varenja.

Količina hlora koja se svakodnevno unosi zajedno sa solju i vodom je svakako preterana. Previše hlora u organizmu uništava stomačne bakterije.

Sumpor (S) interaguje sa vitaminima iz grupe B. Ishrana koja sadrži dovoljno proteina obično može da obezbedi dovoljnu količinu sumpora.

Sumpor obezbeđuje adekvatnu koncentraciju kiseonika u krvi i dobro funkcionisanje mozga, tonira kožu, jača kosu i nokte, pomaže u borbi protiv bakterijskih infekcija.

Nalazi se u: soji, mleku, mesu, jajima, mahunarkama, integralnim žitaricama, rotkvicama, belom i crnom luku, krompiru, bademu, kupusu,…

Oligoelementi:

Fluor (F) ima široku primenu u oralnoj higijeni. Pomaže u prevenciji karijesa, jača kosti i olakšava apsorpciju gvožđa u stomaku. Nalazi se u: pšenici, pirinču, kajsijama, rotkvicama, paradajzu,…

Jod (I) je ključan za dobro funkcionisanje tiroidne žlezde i metabolizma. Pospešuje intelektualne sposobnosti, memoriju, pažnju i reflekse. Dnevna potreba obuhvata oko 150 mcg.

Jod se nalazi u: morskoj soli, plodovima mora, algama, ribi, belom i crnom luku, spanaću, kupusu,…

Mangan (Mn) je važan za dobar rad metabolizma, tiroidne žlezde i moždanih funkcija, pravilan razvoj kostiju, pospešuje varenje, fizička i mentalna dostignuća.

Dnevna potreba 2-5 mg.

Nalazi se u: crnom čaju, ovsenoj kaši, ražu, integralnom hlebu, orašastim plodovima, kupusu, spanaću, luku, grožđu,…

Bakar (Cu) učestvuje u sintezi gvožđa i prenosu kiseonika kroz krv. Sprečava anemiju, jača strukturu i prirodnu boju kose.

Dnevna potreba: 2-5 mg

Nalazi se u: orašastim plodovima, mahunarkama, pšenici, jabukama, pomorandžama,…

Selen (Se) je preporučljiv u borbi protiv znakova starenja, zajedno sa vitaminom E se bori protiv slobodnih radikala, neutrališe efekte nekih kancerogenih supstanci.

Dnevna potreba: 200 mcg

Cink (Zn) učestvuje u aktivnosti preko 200 enzima. Pospešuje imuni sistem, čulo vida, mirisa, ukusa. Igra važnu ulogu u zdravlju prostate, reprodukciji seksualnih hormona i sintezi DNK.

Nalazi se u: ostrigama, mesu, orašastim plodovima, žitaricama,…

Dnevna potreba: 150 mg

Usled nedostatka cinka menjaju se metabolički procesi, povećava se mogućnost oboljenja od arterioskleroze, dolazo do uvećanja prostate,…

Bor (B) se nalazi u voću i povrću.

Hrom (Cr) stimuliše funkciju pankreasa. Nedostatak hroma u ishrani može da izazove arteriosklerozu i dijabetes.

Nalazi se u: pivskom kvascu, mesu, kukuruzu,…

Kobalt (Co) je značajan u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i prevenciji anemije.

Dnevna potreba: 8 mcg

Nalazi se u: mesu, iznutricama, ribi i mlečnim derivatima.

Molibden (Mo) je značajan zbog asimilacije gvožđa, stimuliše upotrebu masti i ugljenih hidrata, sprečava anemiju,…

Nalazi se u: zelenom lisnatom povrću, mahunarkama, integralnim žitaricama,…

Silicijum (Si) se nalazi u integralnim žitaricama, rastaviću.

Vanadijum (Va) utiče na holesterol u krvi. Ima ga u ribi.