MRŠAVLJENJE
Gojaznost je problem čitavog sveta – dakle, ne samo Amerikanaca kao što mi mislimo. Neki je nazivaju i “epidemijom” novog vremena. Prema nekim istraživanjima, svaki drugi čovek u Srbiji ima problem sa kilažom. Stvar je alarmantna, jer je ova pojava novog načina života takođe veliki udar na budžete i iziskuje visoke zdravstvene troškove usled raznih bolesti koje je prate.
Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2015.godine broj gojaznih biti oko 700 miliona (kada su u pitanju odrasle osobe), a preko 2 milijarde ljudi će imati višak kiograma!
Rezultati su zabrinjavajući, ali i logični. Sve više smo okrenuti brzoj i kaloričnoj hrani, punoj šećera i aditiva. Dostupni su nam razni ukusni proizvodi koje konzumiramo onako usput, između obroka, pa zapravo nemamo pojma koliko smo kalorija dnevno uneli. Uz to, ono malo slobodnog vremena trošimo za odmor i druženje, uglavnom sedeći ili ležeći, jer ko će još da trči posle stresnog i napornog dana na poslu! I evo razloga naših viškova. Međutim, da li ste se zapitali šta su posledice svega toga (osim da nam neke stvari ne stoje kao ranije, ili u njih ne možemo da se uvučemo) ?
Svi znamo da gojaznost, ali i višak kilograma, uzrokuje niz drugih zdravstvenih problema. Na ovu temu objavljene su (i obavljaju se još uvek) mnogobrojne studije. Naučnici sa raznih univerziteta upozoravaju na povezanost gojaznosti sa napr. povećanjem krvnog pritiska ali i rizika od srčanog udara. U „prilog“ ovog rezultata ide i podatak da je srčani udar glavni uzrok smrti Amerikanaca, koji prednjače po broju osoba sa viškom kilograma. Gojazne osobe, zbog svoje ishrane, češće oboljevaju od raka, međutim veći je problem što je mogućnost preživljavanja i brzog oporavka ovih osoba manja u odnosu na one sa normalnom težinom. Slično je sa stvaranjem kamena u žučnoj kesi. On je delom sastavljen od viška holesterola koji telu ne treba, pa se tu taloži. Osobe koje se nezdravo hrane, unoseći mnogo šećera i životinjske masti, uglavnom imaju ovaj problem. To, svakako, nije opasno kao srčani udar ili rak, ali ne treba zanemariti jake bolove koji se tom prilikom javljaju i neminovnu operaciju kao jedino trajno rešenje.
Najčešći oblik dijabetesa, tip 2, javlja se sa godinama i na njegovu pojavu gojaznost direktno utiče. Zbog toga se kontrola telesne težine u srednjim i kasnijim godinama vrlo često akcentuje.
Takođe, rizik od moždanog udara je veći. Prekomerna težina dovodi do sužavanja arterija, čime se lakše stvaraju krvni ugrušci koji mogu dovesti do moždanog udara.
Naravno, tu su još mnogobrojni prateći problemi sa napr. venama, oticanjem nogu i sl. Sve ovo je više nego dovoljno da vas natera da razmislite o promeni načina ishrane i nezdravim navikama. Ako imate preko 10kg više od Vaše optimalne težine, bez obzira na to kako se osećate, za svaki slučaj posetite svog lekara. Uradite potrebne analize da vidite da nije još „nešto“ došlo sa njima.
