Prekomerna tezina

Uticaj limuna na mršavljenje

No comments

Limun. Biljka koju svi imamo u svojim domovima. Opet, čini se da nismo uvek svesni njenih dobrih strana. Ne dok ne dodje vreme prehlada i gripa. Medjutim, situacija ne bi trebala da bude ovakva. Limun ima niz pozitivnih efekata na naš organizam, a odbrana od bacila i virusa je samo jedan od njih. Da li ste se ikada zapitali koji je uticaj limuna na mršavljenje? I da li postoji? Odgovor je veoma jednostavan zapravo. Limun Vam može pomoći da izgubite višak kilograa brzo i bez mnogo muke!

adminUticaj limuna na mršavljenje
read more

Prazne kalorije

No comments

prazne kalorije nutricionistaPrazne kalorije – deluje kao paradoks. Verovatno ste čuli više puta o ovoj pojavi, ali niste uspeli da je definišete konkretno. To je u najvećoj meri zbog toga što u naučnom smislu izraz ,,prazne kalorije“ nema posebno značenje. Naime, izraz je stvoren usled potrebe da se ukaže na prekomerno konzumiranje hrane (pogotovo brze hrane).

Svima nam se šesto dešava da jedemo, iako ne osećamo glad, niti je vreme predviđeno za obrok i da za užinu umesto voća jedemo slatkiše, hamburgere ili neku drugu brzu hranu. To su takozvane prazne kalorije, tačnije, višak kalorija, koje nisu povezane sa nutritivnim supstancama poput vitamina i mineralnih soli. Na taj način se vrlo često susrećemo sa problemom gojaznosti.

Gojaznost je, kao što smo već govorili, vrsta patologije sa nizom negativnih uticaja na čitav organizam. Ustanovljeno je da je odnos gojaznih ljudi usled poremećaja i gojaznih ljudi usled loše ishrane 1:20. Smatra se da je gomilanje praznih kalorija jedan od najbržih načina za dobijanje suvišnih kilograma i trovanje tela.

Šta su prazne kalorije?

Mnogi nutricionisti tvrde da kalorije ne mogu biti jedina merna jedinica dijete, jer je ishrana sastavni deo načina života na koji utiču i drugi faktori: redovni obroci, dobar san, konzumiranje alkohola, cigareta, svakodnevnih aktivnosti i bavljenje sportom. Stoga, da bi ishrana bila izbalansirana sa ciljem mršavljenja, ne bi trebalo da se planira samo kroz kalorije.

Kalorije (cal ili Kcal) predstavljaju energiju koju naš organizam proizvede vareći  unetu hranu. 1 gram glukoze sadrži 3,92 kalorije, 1 gram proteina daje oko 4 kalorije, dok 1 gram masti obezbeđuje 9 kalorija. Polazeći od ovih podataka računaju se energetske vrednosti namirnica. Međutim, postoje dodatni faktori koji utiču na procenu energetske vrednosti, koja, npr. varira usled kuvanja hrane. Na taj način se kalorijska vrednost povećava, jer namirnice apsorbuju vodu. Stoga je teško precizno odrediti kalorijske vrednosti namirnnica koje konzumiramo.

Izraz ,,prazne kalorije“ se ustalio u govoru i proširio svoje značenje na ,,beskorisne kalorije“. Na osnovu izrečenog, imamo ispred sebe model ishrane koji ne bi trebalo slediti. Mnogi ljudi imaju odveć pregršt loših navika koje se odnose na životni stil i svakodnevni način ishrane, pa bi preterivanje i sa brzom hranom zaista bilo previše.

adminPrazne kalorije
read more

Glad i stres

No comments

stres i glad

Ukoliko smo pod stresom, skloni smo da glad utolimo nezdravom hranom. Zapravo, imamo povećanu potrebu za takvom hranom.

Sam proces mršavljenja može u jednom trenutku postati veoma stresan. Na početku imamo najbolje namere, motivisani smo i puni entuzijazma sve dok ne iskrsnu poteškoće.

Stres svakodnevnog života može ostaviti negativne posledice na zdravlje. Poznato je da izaziva visoki krvni pritisak i da ubrzava znakove starenja. Stres, takođe, može dovesti i do emocionalne rastrojenosti i depresije, čija je posledica povećanje telesne težine usled gladi.

Ukoliko se promene neke navike za stolom, može se sprečiti negativan uticaj stresa na proces mrsavljenja.

Saveti za borbu protiv gladi koju izaziva stres

–          Povećana konzumacija vlakana

Stres često pogoršava funkcionisanje digestivnog trakta. Integralne žitarice, voće i povrće mogu biti od velike pomoći u borbi protiv efekata stresa, koji posle izvesnog vremena dovode do gojaznosti zbog gladi na nervnoj bazi.

–          Mahunarke

Grašak, pasulj, leblebije, sočivo zahvaljujući gvožđu zadovoljavaju potrebu organizma za ovim mineralom u stresnom periodu.

–          Biljke koje smiruju nervozu

Mogu se koristiti kao začini ili čajevi. Poznate biljke sa takvim svojstvima su bosiljak, majčina dušica,…U pitanju su prirodni sedativi kojima se svako može suprotstaviti stresu.

–          Smanjen unos kofeina

Iako  mislimo da kofein daje energiju potrebnu da se izborimo sa svakodnevnim problemima, stvarnost je sasvim drugačija. Naime, kofein samo povećava negativan  uticaj stresa na naše telo.

–          Bolje hleb nego slatkiši

Stres nas navodi na zloupotrebu namirnica bogatih šećerom. Kada padnemo u iskušenje, bolje je da pojedemo parče integralnog hleba sa marmeladom, nego čokoladu ili kolače. Mada je ovo drugo uvek primamljivije za glad koja je intenzivirana usled stresa.

–          Napravi plan

Poželjno je da isplaniramo unapred naš meni i da ranije nabavimo namirnice koje su nam potrebne. Na taj način će obroci biti kvalitetniji i izbegavaju se nezdrave namirnice.

–          Disanje

Dišite duboko, kao da mirišete neki lep parfem. Nakon toga stavite ruke iznad glave i izdahnite sporo i potpuno.

adminGlad i stres
read more

Abdominalne masti – saveti za skidanje

No comments

saveti za skidanje abdominalne mastiUstaljeno je mišljenje u narodu da se može smršati u određenim delovima tela ili da se abdominalne masti mogu smanjiti vežbama. U pitanju je zabluda, jer da bi se smanjio obim struka, neophodan je rad na celom telu, kao i na celokupnoj ishrani. Evo 5 ključnih saveta pomoću kojih možete ostvariti zadovoljavajuće trajne rezultate i skinuti abdominalne masne naslage.

Abdominalne masti- saveti:

1.Mešoviti obroci da bi se smanjio glikemijski indeks

Preporučljiva je konzumacija mešovitih namirnica, tj. hrane koja sadrži proteine, složene ugljene hidrate i esencijalne masti. U tome je ključ regulisanja nivoa insulin. Na taj način je smanjena verovatnoća da će se višak ugljenih hidrata pretvoriti u masne naslage koje se talože na vašem struku.

2.Hrana uveče?

Konzumacija velike količine ugljenih hidrata može da utiče na hormone rasta tokom sna, što nije preporučljivo ukoliko želite da se rešite abdominalnih masti. Noću je metabolizam sporiji i ugljeni hidrati se teže vare. Zbog toga je se savetuje da uveče obroci sadrže proteine i vlakna, kao i neizostavno povrće. Možete se odlučiti za meso (npr. pileće), ribu ili jaja.

3.Šest manjih obroka

Brojna istraživanja su pokazala da češći obroci regulišu lučenje insulina. Stručnjaci tvrde da se  povećanjem broja obroka povećava i termogeneza (poseban metabolički proces u kom organizam proizvodi toplotu, naročito u masnom i mišićnom tkivu. Velikim razmakom između obroka stvara se hipoglikemija. U tom slučaju se javlja i glad na nervnoj bazi i imamo potrebu da se hranimo nezdravije, što pospešuje stvaranje abdominalnih masti.

4.Hidratacija

Poželjno je piti do 3 litra tečnosti dnevno. Ukoliko niste naviknuti na to, nije neophodno da to učinite odmah, već postepeno. Najpre udvostručite količinu tečnosti koju inače pijete, a potom postepeno povećajte unos. Istraživanja su pokazala da dehidratacija usporava značajno metabolizam. Spor metabilzam nikako ne doprinosi procesu skidanja abdominalnih masti.

5.Aerobik ujutru

Praktikovanje aerorobika na prazan stomak je najpogodniji uslov za mršavljenje. Bitno je piti dovoljno vode pre, tokom i nakon fizičkih aktivnosti. I važno je zapamtiti da mišićavo telo podrazumeva odsustvo abdominalnih masnih naslaga.

adminAbdominalne masti – saveti za skidanje
read more

Stres i gojaznost

No comments

uticaj stresa na gojenjeRezultati jednog istraživanja u Finskoj govore u prilog činjenici da stres i gojaznost mogu biti i te kako povezani. Mnogi se sa stresom bore tako što jedu više, pa se, samim tim, povećava i kilaža.

Tačnije, ispostavilo se da osobe čija je reakcija na stres povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres.

Istraživanja vezana za stres i gojaznost:

Postoji nekoliko hormona i bioloških faktora koji utiču na raspoloženje i koji su povezani sa stresom i povećanjem telesne težine. Jedan od najvažnijih hormona jeste kortizol, koji luče adrenalinske žlezde. Kortizol oslobađa šećer iz jetre i mišića, tako da izaziva hiperglikemiju, a suvišni šećer transformiše u masti. Izaziva gubitak mišićne mase i neizbežno usporava metabolizam, zbog čega organizam troši manje energije. Dakle, naučnici se slažu da je uloga hormona višestruka – mogu uticati kako na raspoloženje, tako i na povećanje gojaznosti. Prilikom jednog istraživanja koje je trajalo 4 godine i koje je obuhvatilo žene starosti od 35 do 47 godina, došlo se do zaključka da anksioznost i depresija dovode do povećanja gojaznosti.

Nesumnjivo je da je veoma značajan činilac naša intelektualna sposobnost da se adaptiramo na okruženje i nosimo sa usponima i padovima svakodnevnog života. Studije su pokazale da su drastične i pogrešne dijete često posledica stresa, na koji se reaguje još većom konzumacijom hrane i povećanjem težine. Ključno je, dakle, da osobe koje se odluče za dijetu izaberu onaj način mršavljenja koji smanjuje stres, a ne onaj koji ga povećava odricanjem od omiljene hrane. Opasnost od stresa se najčešće javlja po završetku leta, kada se završavaju odmori i kada smo prinuđeni da se vratimo poslu i rutini.

Pre nego što se odlučite za novi režim ishrane, dijetu, imajte u vidu da je za proces mršavljenja veoma značajno da sačuvate smirenost i izbegavate stresne situacije.

adminStres i gojaznost
read more

Dijeta u delovima

No comments

Dijete u više delovaŽelite da zavarate glad i da budete siti iako ste pojeli manje nego što ste planirali? Podelite vašu porciju hrane na više fragmenata kada je stavljate na tanjir, savet je naučnika sa univerziteta iz Arizone, koji su svoju hipotezu o efikasnosti efekta “dijeta u delovima” proverili pomoću miševa i ljudi.

Istraživanje efekta “dijeta u delovima”

,,Dijeta u delovima“ je najpre isprobana na miševima u laboratoriji. Životinje su istrenirane da trče po lavirintu sa 2 ulaza. Na jednoj strani su dobili hranu u više delova, a na drugoj istu količinu hrane, ali u jednom delu, tj. nije bila isparčana. Nakon što su miševi stekli predstavu o prostoru i stimulansu (hrani), pušteni su da slobodno trče po lavirintu, a naučnici su merili njihovu brzinu, kao i stranu ka kojoj više trče. Ispostavilo se da su više trčali ka onom delu gde im je data hrana u delovima, i da im je takav obrok u fragmentima bio primamljiviji od onog celovitog. Ovaj zaključak je izveden na osnovu eksperimenta na miševima, pa se postavlja pitanje da li pretpostavka o tome da dijeta u delovima ima isti uticaj i na čoveka, budući da se misli da je životinjama lako manipulisati.

Stoga je dijeta u delovima ispitana na studentima  (ukupno 301), tako što su dobili đevreke od tačno 80 gr, što cele, što podeljene na 4 dela . Nakon 20 minuta ispitanici su dovedeni do bifea, gde su mogli da se dodatno posluže hranom po svojoj volji. I ovde je zaključak bio jasan- ko je uzeo celi đevrek, pojeo ga je i poslužio se i hranom iz bifea, dok oni ispitanici koji su uzeli isti taj đevrek u delovima čak su ostavili koje parče u tanjiru imali su manju želju za hranom iz bifea. Dakle, ispostavlja se da dijeta u delovima može bolje da utoli glad nego identična dijeta pri kojoj se unose jednake količine hrane i kalorijske vrednosti ali u jednom delu. Naučnici ovu pojavu objašnjavaju činjenicom da je ljudima broj delova porcije indikator veličine porcije hrane. Tako nam obrok iz više delova deluje bogatiji i veći od iste količine hrane koja je servirana kao jedna velika celina. Dakle, trik je u obliku porcije, a ova čulna varka omogućava da se brže zasitimo, te se dijeta u delovima preporučuje osobama koje žele da smanje kalorijski unos.

adminDijeta u delovima
read more

Glad na “nervnoj bazi”

No comments

Iako mnogi smatraju da je gojaznost isključivo posledica prevelikog unosa kalorija, često se zapostavlja drugi, veoma bitan psihološki faktor, koji izaziva takozvana glad na “nervnoj bazi” ili emocionalna glad.

Kada dođe do povećanja telesne težine često vrlo bitnu ulogu igra psihološka motivacija koja nas je naterala da jedemo previše. Nikako ne bi trebalo da se zanemari psihološki faktor gojaznosti, koji može da dovede do veoma ozbiljnih problema. Tako da, pored fiziološke ili realne gladi postoji još jedna mnogo komleksnija – emocionalna glad, iza koje se skrivaju druge potrebe i koja navodi na preterano konzumiranje hrane radi smirivanja emocija.

Osim usled fiziološke gladi, čovek jede i zbog besa, samoće, anksioznosti, umora, dosade, sreće, kao i da bi ublažio mnoge druge emocije i potrebe koje se razlikuju od osobe do osobe.

Emocionalna glad je hitna, ne ostavlja mnogo vremena pri izboru hrane, izaziva netolerantnost i nagoni pojedinca da misli samo na hranu, tačnije, samo na određenu namirnicu, jer samo ona može ublažiti emocionalnu glad i povezuje se sa vrlo uznemirujućim osećanjima sa kojima ne može da se izbori.

Problemi na poslu, u školi, sa partnerom su samo neke od poteškoća koje mogu da nađu izlaz u preteranoj konzumaciji hrane. Međutim, za ovaj vid gladi je karakteristično to da se hrana uzima automatski, a čak i u trenutku kada je stomak pun, pojedinac ne oseća potrebu da prestane, već će to učiniti onda kada oseti da je hrana ublažila njegove probleme i muke.

Fiziološka glad je drugačija utoliko što je postepena, njen intenzitet polako se povećava i mogu je utoliti različite namirnice, tj. ne postoji fiksacija za jedan određeni tip namirnice, kao kod emocionalne gladi. Realna glad potiče iz stomaka, stoga, kada se unese potrebna količina, može se lako prestati sa konzumacijom, jer je došlo do zasićenja.

Veoma bitan korak u sprečavanju emocionalne gladi je uviđanje koje emocije izazivaju proždrljivost. Patnja i nekontrolisan apetit ukazuju na to da nešto nije u redu i da bi valjalo posvetiti se tom problem, analizirati ga i vratiti na taj način svoj život u ravnotežu.

Vođenje dnevnika se ispostavilo kao veoma koristan način za prepoznavanje emocija koje izazivaju glad.

Postoji pravilo od 15 minuta koje može biti korisno u borbi protiv emocionalne gladi: u trenutku kada osetite potrebu za hranom koja bi ublažila vase emocije, pogledajte na sat i tačno 15 minuta nemojte se približavati hrani. Naime, svest je osnova za borbu protiv emocionalne gladi i vremenom se uspostavlja ravnoteža sa potrebom za hranom, pa se i težina postepeno smanjuje prirodnim putem.

adminGlad na “nervnoj bazi”
read more

Čemu nas gojaznost vodi?

No comments

Gojaznost je problem čitavog sveta – dakle, ne samo Amerikanaca kao što mi mislimo. Neki je  nazivaju i “epidemijom” novog vremena. Prema nekim istraživanjima, svaki drugi čovek u Srbiji  ima problem sa kilažom. Stvar je alarmantna, jer je ova pojava novog načina života takođe veliki udar na budžete i  iziskuje visoke zdravstvene troškove usled raznih bolesti koje je prate.

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2015.godine broj gojaznih biti oko 700 miliona (kada su u pitanju odrasle osobe), a preko 2 milijarde ljudi će imati višak kiograma!

Rezultati su zabrinjavajući, ali i logični. Sve više smo okrenuti brzoj i kaloričnoj hrani, punoj šećera i aditiva. Dostupni su nam razni ukusni proizvodi koje konzumiramo onako usput, između obroka, pa zapravo nemamo pojma koliko smo kalorija dnevno uneli. Uz to, ono malo slobodnog vremena trošimo za odmor i druženje, uglavnom sedeći ili ležeći, jer ko će još da trči posle stresnog i napornog dana na poslu! I evo razloga naših viškova. Međutim, da li ste se zapitali šta su posledice svega toga (osim da nam neke stvari ne stoje kao ranije, ili u njih ne možemo da se uvučemo) ?

Svi znamo da gojaznost, ali i višak kilograma, uzrokuje niz drugih zdravstvenih problema. Na ovu temu objavljene su (i obavljaju se još uvek) mnogobrojne studije. Naučnici sa raznih univerziteta  upozoravaju na povezanost gojaznosti sa napr. povećanjem krvnog pritiska ali i  rizika od srčanog udara. U „prilog“ ovog rezultata ide i podatak da je srčani udar glavni uzrok smrti Amerikanaca, koji prednjače po broju osoba sa viškom kilograma. Gojazne osobe, zbog svoje ishrane, češće oboljevaju od raka, međutim veći je problem što je mogućnost preživljavanja i brzog oporavka ovih osoba manja u odnosu na one sa normalnom težinom. Slično je sa stvaranjem kamena u žučnoj kesi. On je delom sastavljen od viška holesterola koji telu ne treba, pa se tu taloži. Osobe koje se nezdravo hrane, unoseći mnogo šećera i životinjske masti, uglavnom imaju ovaj problem. To, svakako, nije opasno kao srčani udar ili rak, ali ne treba zanemariti jake bolove koji se tom prilikom javljaju i neminovnu operaciju kao jedino trajno rešenje.

Najčešći oblik dijabetesa, tip 2, javlja se sa godinama i na njegovu pojavu  gojaznost direktno utiče. Zbog toga se kontrola telesne težine u srednjim i kasnijim godinama vrlo često akcentuje.

Takođe, rizik od moždanog udara je veći. Prekomerna težina dovodi do sužavanja arterija, čime se lakše stvaraju krvni ugrušci koji mogu dovesti do moždanog udara.

Naravno, tu su još mnogobrojni prateći problemi sa napr. venama, oticanjem nogu i sl. Sve ovo je više nego dovoljno da vas natera da razmislite o promeni načina ishrane i nezdravim navikama. Ako imate preko 10kg više od Vaše optimalne težine, bez obzira na to kako se osećate, za svaki slučaj posetite svog lekara. Uradite potrebne analize da vidite da nije još „nešto“ došlo sa njima.

 

JelenaČemu nas gojaznost vodi?
read more