Evo nekih saveta i pozitivnih aspekata konzumiranja sezonskog voća tokom hladnih, zimskih dana.

Jabuke

Jabuke su bogate vlaknima, vodom, vitaminom A i C i mineralnim solima kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum. Budući da je prisustvo natrijuma zanemarivo, jabuke su pogodne za svaki tip dijete. Vlakna regulišu osećaj sitosti. Pektin koji se nalazi u kori jabuke, kao i urzolinska kiselina i jabučna i limunska kiselina regulišu stomačne aktivnosti i glikemijski nivo u krvi. Smatra se uspešnim sagorevačem kalorija.

Naučnici tvrde da ko konzumira svakodnevno jabuke smanjuje rizik od različitih tumora. Smatra se da zaštitni, antizapaljenski efekat jabuka potiče od vitamina A, vitamina C, polifenola (tanina, kvercetina, katehina) i mnogobrojnih antioksidanata.

Kruške

Kruske su bogate rastvorivim i nerastvorivim vlaknima: jedna kruška obezbeđuje 16% vlakana potrebnih da zadovolje dnevnu potrebu organizma. Periodični unos ovog voća stimuliše stomačne funkcije, pomaže kod konstipacije i održavanja glikemijskog nivoa. Zahvaljujući kalijumu, kruške su korisne kod prevencije tegoba kao što su: krvni pritisak, depresija, umor,…

Kalcijum i fosfor, koji su zastupljeni u velikim količinama imaju zaštitnu ulogu za kosti. Prisustvom vitamina i polifenola olakšava se borba protiv ćelijskog starenje, kardiovaskularnih i plućnih oboljenja.

Borovnice

Boja borovnica potiče od bioflavonoida (naročito antocijanina), koji pružaju plavi pigment voću i mnogobrojne pozitivne efekte organizmu. Spektar njihovog delovanja je zaista širok, a najznačajniji uticaj imaju kod krvnih sudova, kao i kod prevencije upale mokraćnih puteva. Sudeći po jednom istraživanju sprovedenom na institutu u Masačusetsu, sok od borovnice je u stanju da promeni termodinamička svojstva bakterija prisutnih u urinarnom traktu. Istakli su da je dovoljno piti po pola čaše soka od borovnica tokom 7 nedelja kako bi se predupredila zapaljenska oboljenja urinarnog trakta. Svakodnevna konzumacija borovnica pospešuje nadmoć dobrog holesterola nad lošim.

Banane

75% banane čini voda, 23% čine ugljeni hidrati, 2,3% vlakna, 0,3% masti. Ove nutritivne vrednosti mogu biti promenljive u odnosu na kategoriju, zrelost, mesto i način uzgajanja. Sadrži provitamin A, vitamine iz grupe B (B1, B2, PP), vitamin C i neznatnu količinu vitamina E. Među oligoelementima, svakako je kalijum najznačajniji, a potom slede kalcijum, fosfor, bakar i gvožđe. Gvožđe u banani pomaže kod anemije, jer stimuliše regeneraciju crvenih krvnih zrnaca. Kalijum pospešuje ispravno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Banane su preporučljive za one koji pate od blažeg oblika hipertenzije. Međutim, unos banana mora biti kontrolisan, budući da su bogate prostim šećerima (fruktozom, glukozom i saharozom).

Pomorandža

Smatra se niskokaloričnim voćem (oko 35 kalorija na 100 grama): 87% jestivog dela čini voda, 8% prosti šećeri (naročito fruktoza). Visok je procenat mineralnih soli (kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa, selena), organskih kiselina i vlakana. Odličan su izvor vitamina C i A, kao i vitamina B (naročito tiamina, riboflavina i niacina). Dnevna konzumacija 2-3 pomorandže zadovoljava potrebu organizma za vitaminom C i čini imuni sistem efikasnijim. U pomorandžama se nalazi povišen sadržaj bioflavonoida, antioksidanata koji sa vitaminom C pospešuju rekonstrukciju kolagena iz vezivnog tkiva i krvnih sudova. Pomorandže su naročito bogate terpenima, naročito limonenom, supstancom koja se nalazi ispod kore. Ukoliko se konzumiraju redovno, ova supstanca ima udela u prevenciji tumora debelog creva i tumora dojki.

Nar

Ovo voće sadrži 82% vode, 16% ugljenih hidrata, 16% šećera, 2% vlakana i značajnu količinu organskih kiselina, mineralnih soli (kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe), vitamina (B i C) i flavonoida. Zahvaljujući flavonoidima nar se smatra odličnim antioksidantom i voćem sa antitumornim svojstvima. Istraživanja su pokazala da pomaže i u prevenciji Alchajmerove bolesti i artritisa ukoliko se redovno konzumira.

Kivi

Sadrži 84% vode, 9% ugljenih hidrata, 2% vlakana i bogat je mineralnim solima (kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem, fosforom), vitaminima (A, C, E, B2). Dnevno su dovoljna 3 kivija kako bi se zadovoljila dnevna potreba organizma za vitaminom C. Deluje antiseptički i antianemijski. Prisustvo vlakana ovo voće čini dobrim regulatorom holesterola u krvi i apsorpcije šećera u procesu varenja. Osim zelenog kivija, postoji i onaj sa žutom pulpom, koji se osim po boji razlikuje i po slatkosti i po velikom sadržaju polifenola.