Uncategorized

Sicilijanska ishrana za zdravi mediteranski užitak

No comments

Primary Prevention of Cardiovascular Disease with a Mediterranean Diet with Walnuts.  (PRNewsFoto/California Walnut Commission)

Odlike sicilijanske kuhinje jasno govore da je mediteranska ishrana dom sicilijanskih jela, načina ishrane i stila kuvanja. Ukoliko žudite za nekim toplijim krajevima, zdrav način ishrane na sicilijanski način može ugrejati vaš um, a bogami i stomak u ovim hladnim zimskim danima.

Iako se pri izgovoru reči: „sicilijanska kuhinja“, odmah pred očima stvara tradicionalna italijanska pasta i pica, sicilijanci se zapravo hrane znatno drugačije i raznovrsnije, te se slobodno može reći da je u pitanju veoma zdrava ishrana.

Naravno, pice i testenine su nezaobilazni deo sicilijanske kuhinje pogotovo među siromašnijim stanovništvom, kog na Siciliji nažalost ima dosta. Ipak, pogledajte šta sve čini sicilijansku ishranu, koje su njene prednosti i kako da postanete Sicilijanac na nedelju dana. Ili čak možda 11 dana kroz povoljan bus aranžman – leto Sicilija, tokom kog ćete biti u mogućnosti da otkrijete i druge delove Italije. Recimo Rim i Veneciju.

Veza sicilijanske ishrane i drugih mediteranskih kuhinja

Sicilijanska kuhinja nesumljivo spada u grupu srodnih mediteranskih kuhinja, koju karakterišu slični načini pripreme jela, glavni sastojci koji karakterišu mediteransku kuhinju i često slični dezerti. Naravno, primarne namirnice su velika količina povrća i voća. Iako su vrste mediteranske kuhinje veoma povezane, one se ipak prilično razlikuju, pogotovo kada se pođe ka bliskom istoku i afričkom delu Mediterana. Zato, u duhu naše priče, kažemo da u srodnu mediteransku ishranu čine: Italijanska kuhinja, Sicilijanska kuhinja, Grčka kuhinja, Turska kuhinja itd.

Karakteristike sicilijanske kuhinje su takve da se često konzumira:

  • Voće i povrće (u velikim količinama)
  • Hleb i drugi proizvodi od žitarica (u velikim količinama)
  • Riba (u velikim količinama i različite vrste)
  • Mahunarke (grašak, pasulj…) i krompir
  • Mlečni proizvodi i sir
  • Orašasto voće i semenke
  • Prirodno maslinovo ulje je glavni izvor mononezasićenih masti.

Dok se ređe upotrebljavaju:

  • jaja (jedno do dva nedeljno)
  • živina
  • crveno meso.

Takođe ključan dodatak uz sicilijanska jela, i neretko glavni sastojak istih, jeste vino. Sicilijanci vino obožavaju, ali ga konzumiraju u umerenim količinama i gotovo uvek uz ručak ili večeru. Vino je oduvek bilo poznato kao nektar bogova, a gde će se to bolje videti nego na prostoru bivšeg Rimskog carstva i staro-grčkih kolonija. Blagodeti prirode na Siciliji su u mnogome odredile ukus njene kuhinje, te su nepregledni maslinjaci i zelene livade na plodnom vulkanskom tlu, česta inspiracija za mnoge turiste koji reše da prirede zadovoljstvo za svoja čula. Jedno od najpoznatijih dezertnih vina na svetu se proizvodi upravo na Siciliji u mestu Marsala, po kome i nosi ime „vino Marsala“.

Prednosti sicilijanske kuhinje i zbog čega je zdrava

Sicilijanska kuhinja se smatra kuhinjom koja je vrlo nutritivna i korisna za organizam, kada se priprema na pravi način sa prirodnim i zdravim sastojcima. Sicilijanska kuhinja je mešavina i balans prostih i složenih ugljenih hidrata, proteina i nezasićenih masti. Stiče se zaključak da kuhinja koja je u velikoj količini bazirana na voću, povrću i ribi, zaista i ne može biti nezdrava. Voće i povrće koje koriste u svojoj ishrani je najčešće sveže i proizvedeno upravo na Siciliji, kao vrlo plodnom zemljištu milenijumima unazad, kada su se na ovim prostorima uzdizale i smenjivale brojne civilizacije. Reklo bi se sa razlogom.

Navike Sicilijanaca su takve da će često nakon obroka, radije pojesti voćku kao dezert, nego što bi jeli slatkiše. To je veoma čudno znajući kakvi su sicilijanski deserti. Riba je sama po sebi veoma zdrava, a s obzirom na to da Sicilijanci konzumiraju ribu najmanje 3 puta nedeljno, moglo bi se reći da u mnogome doprinose sopstvenom zdravlju kroz ishranu. Takođe, upotreba maslinovog ulja kao mononezasićene masne kiseline je znatno zdravija nego upotreba zasićenih masnih kiselina, što naposletku koristi snižavanju nivoa holesterola i snižavanju opasnosti od srčanih bolesti.

Ovaj podatak je potvrđen i brojnim studijama, pri čemu se jedna od njih bavila upoređivanjem ishrane Južne Italije i Finske. Zaključilo se da mediteranska ishrana definitivno potpomaže niži nivo holesterola, kao i to da je registrovano znatno manje smrtnih slučajeva izazvanih srčanim bolestima.

Jednonedeljna sicilijanska ishrana

Naravno, sicilijanska kuhinja je mnogo više od zdravstvenih prednosti. Italijani su strastveni hedonisti koji vole da uživaju u životu, pa i u svom jelu. Zato je sve što Sicilijanci spremaju začinjeno dušom i sa posebnim uživanjem, što se može i osetiti. Ukoliko želite da se barem na trenutak osetite kao da ste otputovali na Siciliju, pokušajte jednu nedelju, ili barem nekoliko dana, da se hranite kao Sicilijanci i gotovo sigurno ćete se osećati bolje i zadovoljnije.

  • Doručkujte svega jedno parče hleba, lepinjicu ili kroasan uz malo meda. Med je izuzetno zdrav i daće vam neophodnu energiju za jutro.
  • Nezaboravite na užinu, koja mora biti neko ukusno voće dva puta dnevno. Recimo kruška, mandarina, pomorandža ili jabuke mogu biti dobar izbor u zavisnosti od doba godine. Potrudite se da to budu sveže i organski proizvedene voćke.
  • Povrće bi trebalo da se nađe kako u sklopu ručka, tako i u sklopu večere. Mediteranska kuhinja je poznata po patlidžanu, tikvicama i drugom sličnom povrću koje vole da griluju ili ukusno zapeku u pećnici.
  • Skrobne potrebe se lako nadomeste pirinčem, ali i je i pasta dozvoljena hrana u vašoj ishrani. Izuzetno je bitno da je ne jedete za večeru već isključivo usputno, kao prilog glavnom jelu za ručak.
  • Jedite ribu 2-3x nedeljno.
  • Maslinovo ulje kao dodatak salatama i kao izvor mononezasićenih masti je idealna opcija.
  • Jaja i crveno meso se ne nalaze toliko često na sicilijanskom stolu, pa ih i vi izbegnite barem ovih nedelju dana. Ukoliko Vam se baš prijede crveno meso, neka to bude manje od dva puta po dvesta grama nedeljno.
  • Izbegavajte slatkiše i gde god je moguće, zamenite ih voćem.
  • Ne jedite brzu hranu jer je i sami Sicilijanci jako retko jedu!

Alkohol nije nešto u čemu bi trebalo da preterujete, ali ipak je ovo sicilijanska kuhinja, te je čaša vina dozvoljena uz ukusnu večeru.

Na ovaj način zaštite svoje zdravlje, jedite ukusnu hranu i oslobodite svoja čula kroz jednonedeljnu ishranu, tako da ćete se osetiti kao da se nalazite mirnoj plaži malog užurbanog ribarskog mesta, u koje je nekada davno i sam Cezar uplovio.

adminSicilijanska ishrana za zdravi mediteranski užitak
read more

Kako ostati u formi na putovanju?

No comments

kako-ostati-fit-tokom-putovanjaČeste i nagle promene načina života i rasporeda svakodnevnih aktivnosti mogu rezultirati disbalansom u načinu ishrane. Bilo da putujete iz zadovoljsta, kao turista ili radi posla, svakodnevne navike se menjaju, ali nema razloga odreći se dobrog izgleda i forme u kojoj ste bili.

Turistička putovanja su obično vrlo aktivna i dinamična, sa već isplaniranim celodnevnim aktivnostima, što je dobro za liniju, jer fizička aktivnost u vidu šetnje je vrlo poželjna i delotvorna. Nezavisno od smeštaja, od toga da li ste odseli u apartmanu, lux hotelu ili hostelu i da li imate uslova za vežbanje i rekreaciju (teretanu, saunu, bazen, sportske terene,…) uvek se može naći način čak i za umerenu fizičku aktivnost. U tom pogledu, čini se da su gosti luksuznih hotela privilegovani, jer su im dostupne razne usluge za razonodu i rekreaciju. Međutim, čak ni oni koji su izabrali apartmanski smeštaj nemaju pravo na izgovore. Ukoliko su voljni i istrajni, neće se odreći svojih navika i uobičajenih aktivnosti, već će ih samo modifikovati i prilagoditi novim okolnostima.

Poslovna putovanja često imaju za posledicu mnogo sati provedenih u prevozu (avionu ili autu), na poslovnim sastancima ili ručkovima, neprestanu žurbu, preskakanje obroka i neispavanost. Nažalost, organizam sve pamti i takav način života može negativno da utiče na formu i kilažu, pa je preporučljivo smisliti strategiju kako ostati u formi čak i kada ste kilometrima daleko od svog doma.
Smeštaj u dobrom hotelu podrazumeva kvalitetnu uslugu i obroke. Ukoliko ste se odlučili za uslugu noćenja sa doručkom, većina hotela ima u ponudi doručak na bazi švedskog stola, što može biti vrlo pogodno utoliko što sami možete da organizujete obrok zasnovan na onoj količini proteina i ugljenih hidrata koji su vašem organizmu potrebni. Kvalitetan i obilan doručak vam pruža energiju za dnevne aktivnosti, a valjalo bi da se zasniva na voću, jogurtu, žitaricama, omletu,…

Mesne prerađevine bi trebalo tretirati kao opake neprijatelje dobre linije i zdravlja i stoga ih izbegavati. Poželjno je da ručak ili večera budu u vidu niskokalorične salate koja bi izbalansirala dnevni unos kalorija i vitamina. Takođe, vrlo je važno ne preskakati obroke i ne zanemarivati važnost užine. Čak i ako ste van hotela ceo dan u obilasku, na izletu ili poslovnom sastanku, užinu možete poneti sa sobom. Još jedan bitan aspekt zdravog života je stalna hidratacija. Putovanja su po prirodi vrlo zahtevna i dinamična, te je neophodan unos velike količine tešnosti.

Ukoliko boravite u apartmanu, vrlo je moguće da ste prepušteni sebi po pitanju nabavljanja i pripremanja hrane. U tom slučaju se dešavaju kobne greške kada je reč o usklađenoj ishrani. Kao i svim turistima, verovatno vam je svaki dan boravka u određenom mestu detaljno isplaniran, što rezultira manjkom vremena za razmišljanje i pripremanje obroka. U takvim situacijama, kada ste u poseti nekom novom gradu, cilj je uživati u lokalnoj kuhinji i prepoznatljivim jelima, makar to bila i brza hrana, ne razmišljajući o mogućim posledicama po zdravlje. Za neke ljude je godišnji odmor period za relaksaciju i mnogi ne razmišljaju o svakodnevnim aktivnostima kojima su se ranije bavili. Uglavnom su godišnji odmor i dobra forma nespojivi, ali ima onih koji bez obzira na uslove smeštaja stvore sebi priliku za rekreaciju, bilo u vidu samostalnog vežbanja u hotelskoj sobi, teretani ili džogiranja u prirodi.

Da li ćete odabrati aktivni ili pasivni odmor zavisi samo od stava, upornosti i volje. Ukoliko je zdrav način života koji podrazumeva sportske aktivnosti, izbalansiranu i zdravu ishranu vaša svakodnevica, stil života, verovatno ćete imati potrebu da je makar delimično primenite i tokom godišnjeg odmora.

Svakako je prihvatljiva i druga opcija potpunog opuštanja i zaboravljanja svakodnevice i obaveza koje vas očekuju po povratku. Međutim, čak i pobornici potpunog opuštanja mogu sebi da priušte fizičku aktivnost tako što će u hotelu umesto lifta koristiti stepenice, razgledati grad pešice, igrati se sa decom,…Neke od sportskih aktivnosti na godišnjem odmoru su zapravo prilika za zabavu i druženje, stoga ukoliko igrate odbojku ili badminton na plaži možete upoznati nove ljude i proširiti ekipu.

Ukoliko ste na odmoru sa decom, aktivan odmor je gotovo zagarantovan. Šetnja, planinarenje, plivanje, vožnja bicikla su aktivnosti za porodičnu razonodu, ali i način da ostanete u formi.
Ako ste u mogućnosti da birate, prilikom rezervacije smeštaja odaberite hotel sa teretanom ili bazenom. Ako takav hotel nije opcija za vas, onda bi apartman u blizini teretane bio odličan izbor.
Kako će vaš odmor izgledati zavisi isključivo od vaših potreba i želja. Najbitnije je da vreme provedeno na odmoru bude dobro iskorišćeno, a samo vi odlučujete o načinu.

adminKako ostati u formi na putovanju?
read more

Strateški napad na masne naslage

No comments

napad na masne naslage

Principi moderne dijetetike su saglasni sa zaključkom da se ne goje svi ljudi na isti način i da se masne naslage ne akumuliraju na istim delovima tela. Uzroci takve raspodele masnih naslaga su prevashodno genetičke prirode, ali svakako i nekvalitetan stil života i neispravan način ishrane imaju veliki uticaj. Na osnovu iskustva zaključuje se da postoje žene kojima se višak kilograma taloži u predelu grudi ili kukova, nekima u predelu gluteusa, a drugima, pak, na struku.

Ukoliko se ne preduzmu strateške mere po pitanju tretmana tih ,,kritičnih” regija, svaki naredni napori u cilju gubljenja viška kilograma bi mogli biti vrlo malo efektni, ako ne i uzaludni.

Obično se intuitivno biraju dijete, retko uz konsultaciju sa nutricionistom. Međutim, nije nimalo jednostavno odabrati dijetu na osnovu telesne forme, odnosno sopstvenog morfotipa.

Evo par korisnih saveta pri odabiru dijete koja je u skladu sa morfotipom.

,,Trouglasta” forma – deluje poznato?

Ukoliko tvoje telo ima tendenciju da gomila suvišne kilograme u predelu butina i gluteusa, a imaš problem sa retencijom vode i sa celulitom i poprsje ti je manje u odnosu na bokove, sigurno je da tvoja fizička forma odgovara trouglastom obliku. Kod ovakvog tipa figure veoma je bitno piti mnogo vode u toku dana (do 2 litra dnevno), smanjiti unos soli, a povećati unos integralnih namirnica i plave ribe, uz povećanje konzumacije voća i povrća. Ovakav način ishrane valja upotpuniti i fizičkom aktivnošću – vožnja bicikle ili lagano trčanje, gimnastičke vežbe u trajanju od 30 minuta dnevno kako bi očvrsnule butine i gluteus. Pomoć se može pronaći i u prirodnim suplementima i preparatima namenjenim gubljenju težine. Osnovni sastojak takvih preparata je guarana, koja stimuliše metabolizam masti, zatim vitamin C i riboflavin, koji štite ćelije od oksidativnog stresa, što doprinosi lepšem izgledu kože.

,,Okruglasti” izgled

Ovaj oblik karakterišu bujno poprsje i nagomilane masne naslage u predelu struka. Ovaj slučaj, takođe zahteva pravovremenu intervenciju u vidu korekcije načina ishrane, smanjenja unosa soli, izbora namirnica sa niskim glikemijskim indeksom, ribe, belog mesa, konzumiranja 5 ili 6 porcija voća i povrća dnevno. Pogodna je i detoksikacija čajevima, kao i fizička aktivnost koja predviđa vežbe abdomena i trčanje na otvorenom po oko pola sata 2 ili 3 puta dnevno. Mogu biti korisni suplementi na bazi afričkog manga, koji pospešuje funkcije želuca i jetre i na bazi niacina koji doprinosi normalnom funkcionisanju metabolizma.

,,Četvrtasta” forma

Osobe ovakve telesne forme imaju struk i bokove sličnih dimenzija, masne naslage se najčešće gomilaju na abdomenu i struku i često imaju problem sa nadimanjem zbog gasova u stomaku. Preporučuje se lagano žvakanje hrane, izbegavanje namirnica koje izazivaju gasove, značajno ograničenje konzumacije mesa i davanje prednosti proteinima biljnog porekla. I svakako, neizbežna fizička aktivnost kako bi se stomak održao ravnim. U ovom slučaju takođe mogu biti korisni suplementi bogati izabranim bakterijama mlečne kiseline ili suplementi na bazi morača, koji pospešuje digestivne funkcije, čime se eliminiše nadimanje.

adminStrateški napad na masne naslage
read more

Koje voće najviše godi zdravlju zimi?

No comments

najbolje voce za zimu

Evo nekih saveta i pozitivnih aspekata konzumiranja sezonskog voća tokom hladnih, zimskih dana.

Jabuke

Jabuke su bogate vlaknima, vodom, vitaminom A i C i mineralnim solima kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum. Budući da je prisustvo natrijuma zanemarivo, jabuke su pogodne za svaki tip dijete. Vlakna regulišu osećaj sitosti. Pektin koji se nalazi u kori jabuke, kao i urzolinska kiselina i jabučna i limunska kiselina regulišu stomačne aktivnosti i glikemijski nivo u krvi. Smatra se uspešnim sagorevačem kalorija.

Naučnici tvrde da ko konzumira svakodnevno jabuke smanjuje rizik od različitih tumora. Smatra se da zaštitni, antizapaljenski efekat jabuka potiče od vitamina A, vitamina C, polifenola (tanina, kvercetina, katehina) i mnogobrojnih antioksidanata.

Kruške

Kruske su bogate rastvorivim i nerastvorivim vlaknima: jedna kruška obezbeđuje 16% vlakana potrebnih da zadovolje dnevnu potrebu organizma. Periodični unos ovog voća stimuliše stomačne funkcije, pomaže kod konstipacije i održavanja glikemijskog nivoa. Zahvaljujući kalijumu, kruške su korisne kod prevencije tegoba kao što su: krvni pritisak, depresija, umor,…

Kalcijum i fosfor, koji su zastupljeni u velikim količinama imaju zaštitnu ulogu za kosti. Prisustvom vitamina i polifenola olakšava se borba protiv ćelijskog starenje, kardiovaskularnih i plućnih oboljenja.

Borovnice

Boja borovnica potiče od bioflavonoida (naročito antocijanina), koji pružaju plavi pigment voću i mnogobrojne pozitivne efekte organizmu. Spektar njihovog delovanja je zaista širok, a najznačajniji uticaj imaju kod krvnih sudova, kao i kod prevencije upale mokraćnih puteva. Sudeći po jednom istraživanju sprovedenom na institutu u Masačusetsu, sok od borovnice je u stanju da promeni termodinamička svojstva bakterija prisutnih u urinarnom traktu. Istakli su da je dovoljno piti po pola čaše soka od borovnica tokom 7 nedelja kako bi se predupredila zapaljenska oboljenja urinarnog trakta. Svakodnevna konzumacija borovnica pospešuje nadmoć dobrog holesterola nad lošim.

Banane

75% banane čini voda, 23% čine ugljeni hidrati, 2,3% vlakna, 0,3% masti. Ove nutritivne vrednosti mogu biti promenljive u odnosu na kategoriju, zrelost, mesto i način uzgajanja. Sadrži provitamin A, vitamine iz grupe B (B1, B2, PP), vitamin C i neznatnu količinu vitamina E. Među oligoelementima, svakako je kalijum najznačajniji, a potom slede kalcijum, fosfor, bakar i gvožđe. Gvožđe u banani pomaže kod anemije, jer stimuliše regeneraciju crvenih krvnih zrnaca. Kalijum pospešuje ispravno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema. Banane su preporučljive za one koji pate od blažeg oblika hipertenzije. Međutim, unos banana mora biti kontrolisan, budući da su bogate prostim šećerima (fruktozom, glukozom i saharozom).

Pomorandža

Smatra se niskokaloričnim voćem (oko 35 kalorija na 100 grama): 87% jestivog dela čini voda, 8% prosti šećeri (naročito fruktoza). Visok je procenat mineralnih soli (kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa, selena), organskih kiselina i vlakana. Odličan su izvor vitamina C i A, kao i vitamina B (naročito tiamina, riboflavina i niacina). Dnevna konzumacija 2-3 pomorandže zadovoljava potrebu organizma za vitaminom C i čini imuni sistem efikasnijim. U pomorandžama se nalazi povišen sadržaj bioflavonoida, antioksidanata koji sa vitaminom C pospešuju rekonstrukciju kolagena iz vezivnog tkiva i krvnih sudova. Pomorandže su naročito bogate terpenima, naročito limonenom, supstancom koja se nalazi ispod kore. Ukoliko se konzumiraju redovno, ova supstanca ima udela u prevenciji tumora debelog creva i tumora dojki.

Nar

Ovo voće sadrži 82% vode, 16% ugljenih hidrata, 16% šećera, 2% vlakana i značajnu količinu organskih kiselina, mineralnih soli (kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe), vitamina (B i C) i flavonoida. Zahvaljujući flavonoidima nar se smatra odličnim antioksidantom i voćem sa antitumornim svojstvima. Istraživanja su pokazala da pomaže i u prevenciji Alchajmerove bolesti i artritisa ukoliko se redovno konzumira.

Kivi

Sadrži 84% vode, 9% ugljenih hidrata, 2% vlakana i bogat je mineralnim solima (kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem, fosforom), vitaminima (A, C, E, B2). Dnevno su dovoljna 3 kivija kako bi se zadovoljila dnevna potreba organizma za vitaminom C. Deluje antiseptički i antianemijski. Prisustvo vlakana ovo voće čini dobrim regulatorom holesterola u krvi i apsorpcije šećera u procesu varenja. Osim zelenog kivija, postoji i onaj sa žutom pulpom, koji se osim po boji razlikuje i po slatkosti i po velikom sadržaju polifenola.

adminKoje voće najviše godi zdravlju zimi?
read more

Vitka figura uz suve šljive

No comments

suve sljive i mrsavljenje

Iako se često potcenjuju na nutritivnom nivou, suve šljive sa biološkog aspekta imaju interesantna svojstva za one koji žele da smršaju. Privlačnog su ukusa, a nemaju preveliku kalorijsku vrednost: 100 grama suvih šljiva može da sadrži između 150 i 230 kalorija. Suve šljive već u malim količinama zasite, jer zahvaljujući procesu sušenja sadrže 35% šećera (u odnosu na 10% kod svežih šljiva) – glukozu i fruktozu, koji ublažavaju osećaj gladi.

Suve šljive i njihova brojna pozitivna svojstva

Ovaj rezervoar energije ima i dijuretičke karakteristike, što suve šljive čini odličnim sredstvom detoksikacije naročito nakon novogodišnjih i božičnih praznika i bogatih trpeza.

Takođe, pogodne su za regulaciju funkcija jetre i creva. Suve šljive imaju laksativna svojstva, jer u svojim tečnostima sadrže u malim količinama posebnu supstancu koja se naziva difenil-izatin, koja stimuliše rad i pražnjenje creva. Ova karakteristika je naglašena i sadržajem vlakana, kao i šećera – fruktoze i sorbitola.

Kada je reč o vlaknima, 100 grama suvih šljiva sadrži 10-16 grama, što je znatno više u odnosu na 2 grama vlakana u proseku, koliko ih ima u svežim šljivama.

Upravo vlakna su zaslužna za smanjenje nivoa holesterola, jer apsorbuju višak žuči koji se luči iz jetre.

Betakaroten u suvim šljivama neutrališe posledice prisustva slobodnih radikala, regeneriše oštećene ćelije i štiti mozak od dejstva slobodnih radikala.

Imaju udela i u prevenciji osteoporoze i jačanju kostiju zahvaljujući sadržaju fenola, vitamina K i flavonoida.

Suve šljive značajne za metabolizam

Visok sadržaj minerala, naročito kalijuma, cinka, magnezijuma čini suve šljive vrlo pogodnim za održavanje ravnoteže elektrolita u organizmu, a imaju i pozitivne efekte na metabolizam. Zahvaljujući prisustvu vitamina A, betakarotena i cinka smatraju se dobrim antioksidantima. Desetak suvih šljiva dnevno je dovoljna količina za prevenciju strija i opuštenosti kože.

Kako se suve šljive mogu uklopiti u dnevni meni?

Evo par saveta kako iskoristiti suve šljive u cilju očuvanja dobre linije.

Budući da je važno snabdeti se ujutru energijom, kombinacija suvih šljiva, jogurta i žitarica je pun pogodak. Ovaj obrok pruža sitost, energiju i stimuliše rad creva.

Tokom dana nekoliko suvih šljiva može se konzumirati kao užina koja će ublažiti glad, što naročito godi osobama koje su na hipokalorijskom režimu ishrane.

Tokom kasnog popodneva je preporučljivo pojesti 1-2 suve šljve pre odlaska u teretanu ili posle plivanja, čime se umanjuje želja za velikim količinama hrane. Tako se može stati na put potrebi za visokokaloričnom hranom nakon treninga.

Pre spavanje napitak na bazi izmiksiranih suvih šljiva može biti koristan za čišćenje i toniranje organizma.

Dakle, mogućnosti su mnogobrojne, a svako može naći mesta u svojoj ishrani za ovu vrednu namirnicu u skladu sa sopstvenim preferencijama i potrebama.

adminVitka figura uz suve šljive
read more

Probiotici i dobar metabolizam

No comments

probiotici

Ukoliko ste tokom leta dostigli željenu kilažu i želeli biste da sačuvate dobru liniju i tokom zimskog perioda saveznik u tome svakako mogu biti probiotici, naročito ako se kombinuju sa vlaknima.

Probiotici su organizmi koji su sastavljeni od dve bakterijske kulture – laktobacila i bifidobakterija, kao i od kvasca. Budući da se konzumiraju sa drugim namirnicama i održavaju živima sve do momenta konzumacije, poboljšavaju stanje intestinalne mikroflore i ispoljavaju pozitivne efekte na metabolizam. Ukoliko želite da svoju ishranu obogatite probioticima i na taj način preusmerite svoj način ishrane, najbolje rešenje je uvođenje fermentisanih proizvoda.

Reč probiotik potiče od grčke reči pro bios. što znači za život.

Kefir i jogurt su se pokazali kao najdelotvorniji probiotici među namirnicama.

Kefir, koji potiče sa Kavkaza i jogurt dobijaju se dodavanjem posebnih bakterijskih kultura mleku, čime se laktoza transformiše u mlečnu kiselinu i na taj način se pojačava ukus, kao i probava.

Kada se bakterijska flora intestinalnog trakta menja (što je slučaj prilikom povećanja telesne težine), stvara se stanje disbioze, koje se manifestuje nepravilnom apsorpcijom nutrijenata i gomilanjem masnih naslaga.

Istraživanje – probiotici od najmlađeg doba

Finski naučnici su uticaj probiotskih namirnica pratili na deci u periodu od samog rođenja do sedam godina. Istraživanje je pokazalo da unos jogurta od ranog doba pospešuje razvoj bakterijske flore sa karakteristikama koje štite od gojaznosti i dijabetesa. Pozitivni efekti se ne odražavaju samo na sistem za varenje, već doprinose blagostanju celog organizma.

Procenom ispitanika došlo se do zaključka da kod nekih od njih preovlađuju dobre bakterije – probiotici, kao što su bifidobakterije (koje se nalaze u jogurtu), a kod ostalih loše bakterije. Kada su napunili sedam godina, deca su bila iznova ispitana i naučnici su otkrili da oni ispitanici koji su imali više loših bakterija su u proseku bili teži za oko 4 kg u odnosu na one sa dobrim bakterijama.

Zaključuje se da dobre intestinalne bakterije redukuju apsorpciju energije iz hrane i imaju stimulativni efekat na hormone koji pospešuju sitost.

Pobednička kombinacija – probiotici i vlakna

Pored jogurta i kefira, idealno bi bilo istovremeno konzumirati namirnice bogate vlaknima koja predstavljaju nutrijente dobrim bakterijama. Takvim vlaknima obiluju integralne namirnice, sveže voće i povrće,…Ovakva kombinacija u jednom obroku zaista je vrlo moćna i delotvorna kada je u pitanju kontrola telesne težine.

Ne treba zaboraviti na još jednu od pozitivnih osobina jogurta, a to je da reguliše želudačnu pH vrednost, omogućujući bolje varenje i izbegavajući faktore koji utiču na povećanje obima struka.

Dugogodišnja istraživanja su pokazala da probiotici imaju udela i u: jačanju imuniteta, ubrzanju metabolizma, povećanju otpornosti na stres, sprečavanju infekcija, lečenju dermatoloških problema, ublažavanju želudačnih tegoba,…

adminProbiotici i dobar metabolizam
read more

Voće za leto: moćan prirodni suplemet

No comments

voce leto ishrana

Voće ne bi trebalo da izostane sa letnjih trpeza i prilikom odlaska na plažu. Bogato hranljivim materijama i mineralnim solima, ne samo da štiti i hidrira kožu dubinski, već predstavlja vrlo snažan prirodni dodatak ishrani.

Koje je voće najkorisnije leti i zašto?

Kajsija zbog svojih svojstava predstavlja vrlo korisnu voćku u letnjem periodu. Bogata je vitaminom A, koji podstiče lučenje melanina. Kao što je već poznato, melanin omogućuje koži da pocrni i da na taj način postane otpornija prilikom izlaganja suncu.

Čak i osobe koje su na dijeti mogu uživati u blagodetima ovog voća u vidu užine, jer je niskokalorično. 100 grama kajsija sadrži oko 28 kalorija. Sadrži i sorbitol, koji je delotvoran protiv konstipacije. Dakle, možemo da zaključimo da su taman ten i vitka linija osigurani uz kajsije.

Breskve – dragocen izvor mikronutrijenata

Jod koji sadrže pomaže kod ubrzavanja metabolizma i bržeg sagorevanju kalorija. Breskve sa žutom pulpom su veliki izvor karotenoida, koji štiti onaj deo tela koji je najizloženiji u letnjem periodu – kožu.
Bogate su kalijumom, ne sadrže mnogo šećera. 100 grama kajsija sadrži samo 27 kalorija. Važi za dobar detoksikator i laksativ. Zahvaljujući vinskoj kiselini, breskve potpomažu varenje i dobar su antioksidans.

Banana – adekvatna za leto

U narodu se smatra da banane izazivaju povećanje telesne težine. Istina je, zapravo, da povećavaju osećaj sitosti i da ograničavaju potrebu za slatkim. Konzumacijom ovog voća leti činimo uslugu svojim nogama.
Bogate su kalijumom, koji generalno nedostaje našoj ishrani, a koji se uspešno bori protiv zadržavanja vode, nadutosti nogu i pogoršanja celilita.
Korisne su za reintegraciju mineralnih soli koje se gube znojenjem. Takođe, pomažu i kod hipertenzije.

Leti bi trebalo dati prednost voću koje pospešuje pigmentaciju kože. U pitanju je voće bogato karotenoidima, koje stimuliše lučenje melatonina. Karotenoidi su pigmenti, a najpoznatijhttps://mrsavljenje.co/masti/i su: beta karoten, likopen i ksantofil. Beta karoten štiti od opekotina od sunca, rastvoren u mastima kožnih ćelija, filtrira UV zrake. Nalazi se i u trešnjama, ananasu, dinji.

adminVoće za leto: moćan prirodni suplemet
read more

Ananas dijeta

No comments

Ananas dijeta

Ananas dijeta pomaže u poništavanju posledica prejedanja i konzumiranja nezdrave ishrane. Preporučuje se da se praktikuje najviše 4 dana i smatra se samo privremenim lekom, pošto predstavlja jednu neuravnoteženu dijetu.
Pomoću ove dijete se može izgubiti do 3 kg sedmično.
Ananas je delotvoran u borbi protiv zadržavanja vode, nadutosti i celulita. Bogat je vodom (oko 90%), kalijumom, koji eliminiše višak vode, gvožđem, koje služi za stvaranje crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik po čitavom telu.
Ananas, takođe sadrži jedam enzim – bromelin, koji pospešuje varenje i bori se protiv upalnih procesa organizma. Još jedno vrlo bitno svojstvo ovog enzima je da ubrzava metabolizam. Ananas je hipokalorično voće, 100 grama sadrži 40 kalorija. Treba konzumirati svež i zreo i čuvati ga u frižideru okrenutog, kako bi se šećer rastopio u celoj voćki. Kada je svež, kora je žuto-narandžaste boje i bez mrlja, tvrde je strukture, a list je zelene boje.
Treba ga pojesti ubrzo nakon sečenja, kako bi se održala sva svojstva vitamina C, koji je važan za formiranje kolagena koji poboljšava elastičnost kože.

Evo par saveta prilikom držanja ananas dijete:

izbegavati mesne prerađevine i stare sireve, ugljene hidrate, energetska i alkoholna pića. Važno je piti čajeve (2 šolje dnevno) i bar 2 litra vode dnevno.
Preporučuje se sledeće: najviše 2 kašike ulja dnevno, ograničiti upotrebu soli, začina, sirćeta. Fizička aktivnost je uvek dobrodošla.

Ananas dijetu drže osobe koje su dobrog zdravlja. Ne preporučuje se osobama koje pate od dijabetesa i kolitisa, osobama koje su netolerantne na enzime ananasa i onima koji imaju disfunkciju jetre ili bubrega.

Ananas dijeta – primer za jedan dan

Doručak: sok od ananasa + 1 voćka + 1 šolja čaja
Užina: prirodan sok od ananasa
Ručak: 4 kriške ananasa + 1 kriška hleba
Užina: sok od ananasa + 1 jabuka
Večera: 2 kriške ananasa + 50 grama kuvanog pirinča + 1 šolja čaja protiv nadimanja.

Primer ananas dijete za 3 dana

Prvi dan: konzumirati samo svež ananas i vodu.
Drugi dan: ananas, voda i dve konzerve tunjevine (jedna za ručak, druga za veceru).
Treći dan je identičan prvom.
Treba imati na umu da ova dijeta ima jedan cilj – detoksikaciju, jer kada se vratimo normalnom režimu ishrane dešava se da se izgubljeni kilogrami vrate, a naročito voda.
Savetuje se da ananas bude deo redovne, uravnotežene ishrane koja ima za cilj mršavljenje, jer stimuliše osećaj sitosti i zadovoljava potrebu za slatkim.

adminAnanas dijeta
read more