Zivotni stil

Celulit

February 8, 2013 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Celulit predstavlja veoma rasprostranjen problem kod mnogih žena. Iako ga mnogi smatraju nesavršenstvom kože, u pitanju je, zapravo, mnogo dublja patologija. Celulit je najviše prisutan u predelu butina i gluteusa.

Celulit – kako nastaje?

Celulit nastaje usled promene dermisa (vezivnog tkiva) i hipodermisa (masnog tkiva). U normalnim okolnostima masne ćelije, koje se nalaze u potkožnom tkivu imaju funkciju čuvanja energije za organizam. U slučaju venskog zastoja, ova rezerva se nagomilava oblažući kapilare, koji počinju da luče plazmu. Plazma dopire do ćelija, izazivajući na taj način upalu masnog tkiva.

Celulit – uzroci

Celulit zavisi od više faktora. Primarni faktori na koje nije moguće uticati su: pol, nasleđe, rasa,…Ostali faktori su povezani sa posebnim bolestima, životnim dobom, upotrebom lekova. Otažavajući faktori su nezdrava ishrana, nepravilno držanje (prekrštene noge, dugo stajanje ili sedenje na stolici), stres, pušenje. Vrlo je česta pojava da problemi sa celulitom počinju tokom adolescencije, kada hormoni bujaju.

Da li se celulit može ukloniti?

Jasno je da što ranije krenemo u borbu protiv celulita, bolje ćemo rezultate postići. Prvi stadijum celulita karakterišu otekline zbog zadržavanja tečnosti u ćelijama i nagomilavanje masti i vode u ćelijama. Ali, koža je još uvek zategnuta i elastična. Takođe je tačno da se celulit ne može ukloniti drastičnim dijetama i napornim treniranjem u teretani. Bitka protiv celulita se vodi na više frontova. Najuspešniji način prevencije celulita je uravnotežena ishrana i zdrav način života. Nikako ne treba zaboraviti fizičku aktivnost. Najpovoljniji je aerobik, jer se na taj način stimuliše oksigenacija tkiva i pomeraju se nataložene masti. Kako bi se ostvarili dobri rezultati, idealno vreme vežbanja je barem 30 minuta dnevno. Korisni sportovi za borbu protiv celulita su: plivanje, atletika, gimnastika, vožnja bicikle. Takođe, svakodnevno brzo hodanje može doneti napredak.

Celulit – lekovi iz domaćinstva

Neki proizvodi koje ima svako domaćinstvo mogu ublažiti celulit.

Anticelulitna smesa od kakaa

Sipati u dublju činiju 2 kašike kafe, 8 kašićica gorkog kakaa u prahu, 4 kašičice krupne soli. Promašati i dodavati po malo tople vode. Proizvod ne treba biti previše tečan. Dodati 6 kapi eteričnog limunskog ulja i ponovo promešati. Naneti smesu na željeni deo i obmotati providnom folijom i tako držati 30 minuta. Isprati toplom vodom. Postupak ponoviti nekoliko puta nedeljno, daleko od obroka, jer insulin može da osujeti efekat.

Anticelulitna smesa od algi

Pomešati kašiku gline sa 50 g alge Kelp u prahu ili neke druge smeđe alge. Dodavati po malo tople vode, pogodnije ako je termalna, tako da smesa ne bude previše tečna. Potom dodati nekoliko kapi ruzmarinovog ulja. Nanošenje se vrši na isti način kao u prethodnom slučaju.

Anticelulitna smesa od kivija

Izmiksirati 4 kivija, 1 kašiku krupne soli, 1 kašiku maslinovog ulja i sok jednog limuna. Izmešati lepo smesu, pa je naneti i masirati željeno mesto kružnim pokretima 5 minuta. Potom isprati toplom vodom.

Anticelulitna smesa od kafe

Pomešati 1 kašiku krupne soli i 1 kašiku mlevene kafe sa malo ulja. Naneti smesu na ugroženo područje i masirati kružnim pokretima. Isprati toplom vodom.

Proteini i mršavljenje

February 5, 2013 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Proteini imaju konstruktivnu ulogu za naše telo, tačnije za mišićnu masu, imuni sistem,…Sudeći po rezultatima naučnog istraživanja, dijete sa malim unosom proteina (5% dnevne potrebe organizma) dovode do kontraproduktivnog efekta – gubljenja mišićne mase.

Istraživanje se bazira na činjenici da što više mišića imamo, više možemo da jedemo, a da se ne gojimo. Naime, odsustvo ravnoteže u unosu proteina šteti organizmu. Istraživanje je obuhvatilo 3 grupe mladih ljudi koji su tokom 2 meseca bili izloženi hiperkaloričnoj ishrani, ali sa različitim procentom proteina za svaku grupu. Količina proteina za prvu grupu je iznosila 5%, za drugu 15% i za treću 25%. Zaključak je sledeći: ispitanici koji su uneli najmanje proteina, iako nisu značajno dobili na kilaži u odnosu na ostale grupe, znatno su izgubili mišićnu masu. Zapravo, ispitanici iz svih grupa su otprilike jednako dobili masne naslage. Međutim, osobama koje su unosile dosta proteina povećana je mišićna masa, a samim tim i utrošak energije. Dakle, najbitnije je uspostaviti skladan odnos kada su u pitanju proteini. Previše proteina može da ošteti jetru i bubrege, a premalo proteina utiče na smanjenje mišićne mase, pa i količine utrošenih kalorija. Ukratko, proteini su vrlo važni za mršavljenje, jer nizak procenat proteina u ishrani usporava metabolizam i kalorijsku potrošnju.

Evo kako bi trebalo pravilno rasporediti namirnice: oko 50% ugljenih hidrata, oko 20% proteina i oko 30% masti. Takođe, važi pravilo za zdrave osobe (nikako trudnice i osobe u razvoju) da treba unositi oko 1 gram proteina za svaki kilogram telesne težine.

Proteini – pretpostavke

Može se smršati dijetom bogatom proteinima – NETAČNO!

Proteini ne sagorevaju masti, a hiperproteinska dijeta može škoditi bubrezima. Ukoliko se premaši predviđena dnevna količina proteina, azot, koji je sastojak proteina ne može se akumulirati i obrađuje se preko bubrega.

Proteinske namirnice su siromašne energijom – NETAČNO!

Proteini obezbeđuju istu količinu energije kao i ugljeni hidrati (4 kcal po gramu). Neke proteinske namirnice, kao što je goveđe i druge vrste mesa, sadrže pored proteina i masti, te otud energija.

Sportistima je potrebno više proteina – NETAČNO!

Hiperproteiska dijeta potpomognuta raznim suplementima nema nikakvog značaja.

Crveno meso pomaže u formiranju mišića – NETAČNO!

Proteini koji potiču od mesa organizam koristi jednako kao i proteine drugog porekla.

Kozmetički preparati obogaćeni proteinima hrane kožu i kosu – NETAČNO!

Proteine ne mogu apsorbovati ćelije preko kose ili kože. Efekat ovih proizvoda je površinski i estetski.

Ugljeni hidrati u ishrani

February 3, 2013 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Ugljeni hidrati predstavljaju najvažniji izvor energije u našoj ishrani. U obliku šećera, skroba, oligosaharida i polisaharida, ugljeni hidrati predstavljaju jedan od tri najvažnija makronutrijenta koji zadovoljavaju dnevnu kalorijsku potrebu organizma. Sudeći po rečima stručnjaka, 55% kalorija unetih u toku dana trebalo bi da potiču od ugljenih hidrata (žitarice, šećeri, mahunarke, voće, povrće). Poznato je na koji način ugljeni hidrati utiču na zdravlje, ali i na bolesti. Na osnovu poznavanja mehanizama varenja, apsorpcije i metabolizma, došlo se do zaključaka o tome kako ugljeni hidrati utiču na zdravlje.

Ugljeni hidrati i zdravlje

Veoma je važno održavati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija. Istraživanja govore da ishrana koja je bogata ugljenim hidratima ne izaziva taloženje masnoća koliko ishrana koja je siromašna ugljenim hidratima, a bogata mastima. Evo nekih činjenica:

– Ishrana bogata ugljenim hidratima obezbeđuje manju kalorijsku vrednost u odnosu na masti.

– Ugljeni hidrati mogu brzo da zasite i stoga se ne preteruje sa hranom. To je karakteristika namirnica koje su bogate vlaknima.

– Mala količina ugljenih hidrata se pretvori u telesnu masnoću. Naime, postoje tvrdnje da su ugljeni hidrati uglavnom iskorišćeni kao izvor energije.

– Što se tiče zdravlja naših zuba, postoje istraživanja o uticaju ugljenih hidrata na pojavu karijesa. Savetuje se pojačana higijena zuba, raznolikost ishrane, a ne samo eliminisanje šećera.

Ugljeni hidrati – saveti

– Ugljeni hidrati ne samo da zadovoljavaju dnevnu potrebu za kalorijama, već bi od 2. godine starosti trebalo da sačinjavaju oko 55% optimalnog kalorijskog unosa.

– Trebalo bi ih konzumirati kroz različite vrste namirnica, jer takva ishrana sadrži sve nutrijente potrebne organizmu, kao i vlakna.

– Uravnotežena ishrana bogata ugljenim hidratima može da bude od pomoći i preporučuje se osobama koje žele da budu u formi.

Naravno, neophodna je umerenost u upotrebi namirnica bogatih ugljenim hidratima. Izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost (čak i umerena) dopuštaju konzumaciju ugljenih hidrata bez značajnih posledica na našu liniju i zdravlje.

Limun dijeta

January 28, 2013 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Limun dijeta predstavlja prirodan način mršavljenja. Naročito ukoliko se svakog jutra popije topla limunada, čime se poboljšava rad digestivnog aparata i čisti se organizam. Limun dijeta je vrlo jednostavna i naročito je pogodna za period nakon novogodišnjih i božićnih praznika.

Limun dijeta – karakteristike

Limun je značajan za dobrobit organizma, jer je bogat limunskom kiselinom. Ona u kombinaciji sa drugim kiselinama ili enzimima pospešuje varenje i umanjuje nivo šećera u krvi. Limunova kora sadrži i pektin, supstancu koja pomaže tokom mršavljenja zahvaljujući brojnim vlaknima. Limun je, takođe, bogat vitaminom C. Skorija istraživanja pokazuju da osobe koje se redovno hrane voćem i povrćem bogatim vitaminom C brže mršave i bolje im funkcioniše digestivni trakt. Međutim, limun dijeta nalaže da uz konzumaciju limunade ne smemo zaboraviti pravila zdrave ishrane i redovnu fizičku aktivnost (po 30 minuta 5 ili 6 dana nedeljno).

Limun dijeta – osnovni principi

Najpre treba piti toplu limunadu svakog jutra. Potom, neophodno je piti mnogo vode tokom dana, kako bi se izbacili toksini. Treba izbeći gazirana pića i voćne sokove koji sadrže šećer, alkoholna pića (osim čaše vina za ručkom) i smanjiti unos kafe ili čaja. Potrebno je sniziti nivo šećera u krvi, jer izaziva glavobolje, lošu koncentraciju i razdražljivost. Najvažnije je unositi voće i povrće bar 5 puta dnevno, upravo zbog svog pozitivnog uticaja na proces mršavljenja. Ishranu treba regulisati u korist proteina, koji usporavaju apsorpciju masti i ugljenih hidrata. Trebalo bi jesti manje i češće. Nikako ne smemo zaboraviti lagane i nemasne užine, koje će produžiti osećaj sitosti i ubrzati metabolizam. Savetuje se smanjena konzumacija proizvoda koji sadrže rafinisan šećer (beli hleb i pirinač), koji se na kraju skladište kao masti, za razliku od prostih šećera kojih ima u voću. Naravno, treba povesti računa i o upotrebi veštaćkih zaslađivača. Ne treba,, eliminisati sve masti iz ishrane, već samo zasićene (životinjskog porekla). Nezasićene masti su, pak, preporučljive. Mahunarke i integralne žitarice svakako treba da budu deo zdrave ishrane.

TLC dijeta

January 27, 2013 admin Dijete, Ishrana, Zivotni stil No comments

TLC dijeta (Therapeutic Lifestyle Changes) predstavlja više od obične dijete za mršavljenje. Ova dijeta se smatra metodološkim pristupom čiji je cilj smanjenje lošeg holesterola, a naročito je pogodna za dijabetičare. Naime, osobe koje pate od dijabetesa imaju povećanu šansu za kardiovaskularne bolesti. TLC dijeta je ispitana i može značajno umanjiti rizik od tih oboljenja.

TLC dijeta – karakteristike

Ukupan unos masti treba da iznosi 25% – 35% (ili manje) ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.
Zasićenih masti bi trebalo da bude manje od 7% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.
Polinezasićene masti bi trebalo konzumirati u količini do 10% dnevnog kalorijskog unosa.
Mononezasićene masti (suvo voće, biljna ulja,…) treba konzumirati u količinama koje iznose do 20% dnevnog kalorijskog unosa.
Ugljeni hidrati treba da sačinjavaju 50% – 60% dnevnog kalorijskog unosa.
Dnevna količina vlakana iznosi 20-30 grama, a namirnice najbogatije vlaknima su: ječam, ovas, bokvica, pasulj,…
Količina proteina treba da bude ekvivalentna količini od 15% – 20% kalorija koje unosimo svakodnevno.
Količina holesterola ne bi trebalo da nadmaši 200 miligrama dnevno.

TLC dijeta je vrlo korisna kod ozbiljnih bolesti kao što je dijabetes. Za osobe koje pate od dijabetesa ključno je smanjiti unos masti, pogotovo onih zasićenih. Savetuje se praktikovanje fizičkih aktivnosti osobama koje boluju od lošeg holesterola (LDL). Potvrđeno je da kombinacija fizičkih aktivnosti, izbalansirane ishrane i odgovarajuće lekarske terapije može da smanji rizik od hipertenzije, infarkta i srčanih bolesti kod dijabetičara. Naravno, uvek sa lekarom treba isplanirati čitav proces terapije, a nutricionista može biti od velike pomoći prilikom određivanja plana ishrane.

Ko pati od dijabatesa zna da najviše mora da obrati pažnju na unos šećera. Proizvodi na kojima je naznačeno da ne sadrže šećer mogu, takođe biti opasni, jer sadrže ugljene hidrate, koji mogu uticati na glikemijski indeks. Od veštačkih zaslađivača koji se dodaju hrani i pićima koriste se: aspartam, saharin, suhraloza i drugi nehranljivi zaslađivači.

Jogurt dijeta

January 26, 2013 admin Dijete, Ishrana, Zivotni stil 1 comment

Jogurt dijeta je trenutno veoma popularna. Predstavlja režim ishrane koji se zasniva na konzumaciji jogurta i omogućuje gubitak 2-3 kilograma nedeljno. Dakle, jasno je da je jogurt dijeta prilično brza i jednostavna, pa se ne smemo mnogo uzdati u nju. Nije preporučljivo praktikovati ovaj način mršavljenja duže vreme. Stručnjaci je radije smatraju dijetom za detoksikaciju organizma, nego dijetom za mršavljenje. Uz to, poznato nam je da dijete kojima se brzo skidaju suvišni kilogrami mogu da izazovu neželjeni yo-yo efekat.

Jogurt dijeta – karakteristike

Jogurt, koji je u osnovi ove dijete, ima različite karakteristike: siromašan je mastima i ugljenim hidratima, bogat je kalcijumom, proteinima, mineralnim solima, vitaminima A i B, folnom i pantotenskom kiselinom. Ovaj način ishrane obezbeđuje brzo mršavljenje (2 – 3 kg nedeljno), ali se ne treba praktikovati duži vremenski period. Jogurt dijeta se smatra dobrim načinom čišćenja organizma, naročito posle novogodišnjih i božićnih praznika. Ipak, treba imati na umu da nije preporučljiva za osobe koje imaju problem sa visokim holesterolom, kamenom u bubregu ili jetrom iz raloga što jogurt sadrži visok nivo kalcijuma i fosfora.

Savetuje se da se jogurt dijeta drži samo nedelju dana, ukoliko je neophodno na dva meseca. A taj način smo u prilici da izgubimo tih par kilograma viška i očistimo organizam od toksina.

Naravno, jogurt dijeta se ne sastoji samo od jogurta. Ona uključuje i razne druge namirnice poput pirinča, povrća, žitarica, ribe, ali isključuje meso, mesne prerađevine i slatkiše.

Jogurt dijeta – primer dnevnog menija

Doručak: čaša vode, šolja čaja ili kafe, kašika pšeničnih mekinja i jedan jogurt od obranog mleka ili čaša nemasnog jogurta i jedna kruška.

Užina: nemasni voćni jogurt.

Ručak: 50 gr integralnog pirinča pomešanog sa konzervom tunjevine, 1 paradajz, pola krastavca, kašičica maslinovog ulja, čaša jogurta.

Užina: čaša jogurta od obranog mleka sa voćem po želji

Večera: 200 gr barenog oslića, 150 gr barenog krompira sa sosom od peršuna i 1 čaša jogurta.

Omega 3 masne kiseline

January 20, 2013 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Omega 3 su važne esencijalne masne kiseline. Unose se putem raznih namirnica ili specijalnih suplemenata. Omega 3 masne kiseline su neophodne za naše zdravlje i dobro funkcionisanje mozga i kardiovaskularnog sistema. Sudeći po različitim istraživanjima, ove masne kiseline imaju važnu ulogu u prevenciji makularne degeneracije. Pokazale su, takođe, pozitivan uticaj na imunološki sistem i na razne tipove depresivnih stanja.

Omega 3 – biljni izvori

Omega 3 se uglavnom nalaze u ribljim proizvodima. Ali, postoje i biljni izvori ovih masnih kiselina. Brojne studije tvrde da je unošenje omega 3 masnih kiselina efikasnije ukoliko one imaju biljno poreklo. Na primer, laneno seme i laneno ulje su naročito bogati ovim esencijalnim masnim kiselinama.

Laneno seme – najbogatiji prirodni izvor omega 3 masnih kiselina. Jedna kašika lanenog semena (15 ml) sadrži 6,6 grama esencijalnih masnih kiselina. 30 grama samlevenog semena lana daje oko 3,2 grama. Laneno ulje je odlično za začinjavanje soseva, povrća, mahunarki. Seme mora biti samleveno, da bi organizam mogao da ga asimiluje.
Orasi – 30 grama oraha obezbeđuje skoro 2 grama alfa linolenske kiseline.
Soja i sojini derivati – soja sadrži male količine omega 3. Jedna šolja sojinog mleka sadrži oko 0,4 grama, dok 200 grama kuvanog sojinog semena obezbeđuje 1 gram alfa linolenske kiseline.
Zeleno lisnato povrće – spanać, kupus, brokoli, zelena salata sadrže nizak procenat omega 3. Međuti, jedna šolja barenog spanaća zadovoljava dnevnu potrebu za

masnim kiselinama.

Alge – dobar izvor omega 3 masnih kiselina jesu klamatske alge. Bogate su vitaminom B, beta karotenom, mineralima, hlorofilom i esencijalnim aminokiselinama. Regulišu nivo šećera i masti u krvi, smanjuju loš holesterol i trigliceride. Pomažu i u kontrolisanju gladi zahvaljujući feniletilaminu, supstanci koja inhibira apetit.

Omega 3 – karakteristike i koristi:

Masne kiseline omega 3 su sačinjene od 3 vrste polinezasićenih masti. U pitanju su: dikosaheksanska kiselina (DHA), alfa linolenska kiselina (ALA) i eikosapentanoična kiselina (EPA). Omega 3 masne kiseline generalno pozitivno utiču na zdravlje i imunitet. Pomažu kod: problema sa pažnjom, Alchajmera, artritisa, bipolarnog poremećaja, depresije, dijabetesa, umora, problema sa srcem, hipertenzije, upala, bolova u zglobovima, migrene, gojaznosti, osteoporoze,…

Omega 3 – mogući neželjeni efekti

Dnevna doza masnih ovih masnih kiselina je 3 grama za odrasle osobe. Treba imati na umu da se upotrebom omega 3 treba smanjiti unos ulja bogatih omega 6 masnim kiselinama (kukuruzno ulje, suncokretovo ulje). Ova ulja valja zameniti maslinovim uljem.

Međutim, ukoliko se preteruje sa unosom, može doći do nekih neželjenih posledica kao što su: gorušica, dijareja, mučnina, prekomerno razblaživanje krvi,…

Soja i mršavljenje

January 16, 2013 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Soja je još jedna namirnica prirodnog porekla pogodna za mršavljenje i dobru liniju. Tokom istraživanja naučnici su isticali značaj proteina koji se nalaze u soji u borbi protiv taloženja masti. Tu funkciju obavljaju dva proteina, od kojih se beta konglicinin nalazi u većoj količini u soji.

Soja – nutritivne vrednosti i karakteristike

Soja je bogata biljnim proteinima. Veoma je važno izabrati organsku soju koja sadrži 8 esencijalnih aminokiselina, koje su, kao što znamo, sastavni deo proteina.

Proteini su veoma korisni za jačanje imunološkog sistema, ali i za mišićnu masu kod osoba koje žele da smršaju. Stručnjaci savetuju da odnos nedeljnog unosa proteina bude u korist biljnih proteina (2/3 biljnih : 1/3 životinjskih).

Poput voća i povrća, soja je, takođe, bogata vlaknima koja poboljšavaju funkcionisanje intestinalnog trakta.

Vrlo kvalitetan proizvod jeste sojino mleko, koje ujutru može zameniti klasično mleko, najmanje 2 puta nedeljno. Njegova kalorijska vrednost je 32 kcal za 100 grama mleka. Sojino mleko je bogato proteinima koji sprečavaju nagomilavanje masti, gvožđem,…Soja je dragocena i za ženske probleme. Zahvaljujući fitoestrogenu koji sadrži, korisna je za PMS, kao i za žene u menopauzi, kao i one pred menopauzom.

Takođe, osobe koje imaju problem sa emocionalnom gladi mogu za užinu da popiju sojino mleko sa kakaom, nakon čega će biti siti i bolje raspoloženi.

Sa 200 ml sojinog mleka i kakaa, uz 2 kašičice topljene čokolade, emocionalna glad se može vrlo uspešno ublažiti. Kao što je slučaj sa svim mahunarkama, i soja može u potpunosti da zameni životinjske proteine ukoliko se kombinuje sa testeninom ili pirinčem. Postoji i jogurt od soje, koji može sačinjavati dobru užinu zajedno sa jednim orahom ili tri badema. Soja se može konzumirati i kao salata ili predjelo, zavisi od ukusa i od maštovitosti. Često se može naći u hamburgerima i pljeskavicama. Isto tako, sojin sos se može iskoristiti za začinjvanje raznig vrsta jela – ribe, pirinča, mesa,…

Zivotni stil

Celulit

Celulit – kako nastaje?

Celulit – uzroci

Da li se celulit može ukloniti?

Celulit – lekovi iz domaćinstva

Proteini i mršavljenje

Proteini – pretpostavke

Ugljeni hidrati u ishrani

Ugljeni hidrati i zdravlje

Ugljeni hidrati – saveti

Limun dijeta

Limun dijeta – karakteristike

Limun dijeta – osnovni principi

TLC dijeta

TLC dijeta – karakteristike

Jogurt dijeta

Jogurt dijeta – karakteristike

Jogurt dijeta – primer dnevnog menija

Omega 3 masne kiseline

Omega 3 – biljni izvori

Omega 3 – karakteristike i koristi:

Omega 3 – mogući neželjeni efekti

Soja i mršavljenje

Soja – nutritivne vrednosti i karakteristike

Partneri:

Za Vašu pažnju:

Poslednje teme:

Linkovi:

Celulit – kako nastaje?

Celulit – uzroci

Da li se celulit može ukloniti?

Celulit – lekovi iz domaćinstva

Proteini – pretpostavke

Ugljeni hidrati i zdravlje

Ugljeni hidrati – saveti

Limun dijeta – karakteristike

Limun dijeta – osnovni principi

TLC dijeta – karakteristike

Jogurt dijeta – karakteristike

Jogurt dijeta – primer dnevnog menija

Omega 3 – biljni izvori

Omega 3 – karakteristike i koristi:

Omega 3 – mogući neželjeni efekti

Soja – nutritivne vrednosti i karakteristike

Partneri:

Za Vašu pažnju:

Poslednje teme:

Tagovi:

Linkovi: