Sve o mršavljenju i zdravom životu

Nema sumnje da su naučnici vrlo kreativni s obzirom na čudna naučna istraživanja sprovedena sa ciljem proučavanja procesa mršavljenja.

Jasno je da se u cilju gubljenja viška kilograma mora redukovati ishrana i povećati fizička aktivnost. Ta činjenica se nikako ne zanemaruje. Međutim, kontrolisanje gladi, mršavljenje i održavanje željene linije nije lako, te na tom polju interveniše nauka.

Budući da je leto stiglo, sledi pregled najčudnijih saveta za održavanje linije i mršavljenje u proteklih par godina koji su nas iznenadili.

Nana pospešuje proces mršavljenja

Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetu u Virdžiniji na taj način što su ispitanici podeljeni u dve grupe. Trajalo je pet dana i podrazumevalo je da učesnici vode dnevnik i pažljivo beleže svaki obrok i vreme javljanja gladi. Međutim, samo je jedna grupa bila u prilici da miriše nanu na svaka dva sata. Ovaj čudan eksperiment je okončan konstatacijom da grupa koja je mirisala nanu manje jela i bila manje gladna.

Crveni tanjiri dovode do mršavljenja

Švajcarci su sproveli istraživanje čiji je cilj bio utvrditi uticaj boje tanjira na apetit i količinu pojedene hrane. Došlo se do iznenađujućeg zaključka koji upućuje na to da su ispitanici kojima je hrana bila poslužena na crvenim tanjirima pojeli gotovo dvostruko manje hrane od ostalih. Naime, pretpostavlja se da je mozak ovu pojavu poistovetio sa principom semafora, gde crveno označava zabranu.

Čokolada za smanjenje obima struka je ulila nadu sladokuscima

Do ovih saznanja su došli naučnici na Univerzitetu u Granadi koji su ispitivali adolescente i konzumaciju čokolade u toku dana. Ishod eksperimenta govori u prilog tome da su mladi koji su jeli oko 46 grama čokolade dnevno imali tanji struk i bili mršaviji od onih koji su konzumirali samo 5 grama dnevno.

Na kraju, plaćanje gotovinom ukazuje na veću sklonost ka kupovini zdrave hrane

Analizirano je ponašanje preko 2000 studenata prilikom kupovine hrane, nakon čega je donet zaključak da plaćanjem hrane u gotovini se povećava sklonost ka nabavci zdrave hrane za čak 42%.

Sigurno je da će i u budućnosti biti zapanjujućih zaključaka po pitanju mršavljenja, zdrave ishrane i viška kilograma, budući da je ta tema vrlo rasprostranjena i uvek aktuelna, a samim tim i izazov za naučnike.

Konačno nešto za mršavljenje u šta možemo da verujemo

Planirani gubitak kilograma obično podrazumeva izbegavanje određene grupe namirnica, najčešće masti ili ugljenih hidrata. Tokom mršavljenja, želja za hranom koju ne smemo da jedemo se neprekidno povećava. Vremenom, neraspoloženje i nedostatak energije, praćen padom imuniteta, slabi našu volju. I na kraju, gotovo uvek, vratimo svaki kilogram koji smo izgubili… Ako vam ovo zvuči poznato, biljna vlakna su verovatno najbolje rešenje za vas.

Šta su vlakna?

Vlakna su sastavni deo biljne hrane. Ima ih u voću, povrću, žitaricama… Ranije se smatralo da su biljna vlakna beskorisni deo svežih namirnica, koji samo smanjuje njihov kvalitet. Međutim, stručna javnost je u mnogobrojnim radovima i studijama potvrdila, da vlakna doprinose mršavljenju i pomažu u prevenciji mnogih bolesti.

Koja nam vlakna pomažu da smršamo?

Istraživanja su pokazala da u kontroli telesne težine najbolji efekat pokazuju dve vrste vlakana: Nutriose i Glukomanan.

Glukomanan se preporučuje pre svega zbog sposobnosti da apsorbuje veliku količinu vode. Vezujući vodu, ova vlakna zauzimaju prostor u želucu i sprečavaju nas da unesemo više hrane nego što nam je zaista neophodno. Obzirom da se vlakna teško vare, ona se u želucu zadržavaju, pa čine da se u dužem vremenskom periodu osećamo sito.

Nutriose je biljno vlakno niske energetske vrednosti. Pored toga što daje osećaj sitosti, Nutriose ima još jednu značajnu prednost – reguliše nivo šećera u krvi. Kada želimo da smršamo ovo je izuzetno važno.

Uvek kada jedemo hranu koja ne sadrži vlakna, postoji mogućnost da nam šećer naglo skoči. Ovaj skok naš mozak registruje kao višak energije. Ako u tom trenutku nismo fizički aktivni, počinje stvaranje masnih naslaga.

Ovaj proces je toliko intezivan da nakon nekog vremena osećamo umor, glad i pojačanu želju za hranom. Tada obično posegnemo za slatkišima i prekršimo dijetu.

Zato je unos Nutriose od posebnog značaja. Ova vrsta vlakana reguliše nivo šećera u krvi i tako sprečava njegove nagle skokove, čime nam omogućava da osećaj gladi držimo pod kontrolom.

Vlakna proždiru kalorije

Naučna istraživanja potvrđuju ono što već znamo: samo ukoliko smanjimo unos kalorija, možemo izgubiti višak kilograma i održati željenu kilažu duže vreme. Zvuči nemoguće? Nauka kaže drugačije.

Mali broj kalorija je jedna od osnovnih karakteristika Glukomanana i Nutriose. Kada konzumiramo ova biljna vlakana, mi unosimo veoma malo kalorija, a ipak se osećamo sito. Vlakna se u našim crevima ponašaju poput sunđera. Ona upijaju vodu i ubrzanim prolaskom kroz creva sprečavaju iskorišćavanje kalorija i njihovo taloženje na bokovima, stomaku i drugim kritičnim regijama.

Istraživanja potvrđuju, da se putem stolice, zajedno sa vlaknima, iz tela izbaci veći deo kalorija koje preko dana unesemo.

Mali procenat kalorija koji se ipak iskoristi, biće potrošen kao energija za normalno funkcionisanje organizma, i neće biti viška koji bi se pretvorio u masne naslage.

Zdravlje ispred svega

Gubitak kilograma zna da bude veoma iscrpljujuć. Vlakna, pomažu stvaranje zdrave crevne flore koja jača imunitet. Istovremeno, poboljšavaju probavu i podstiču redovno pražnjenje creva. Smanjuje se vreme zadržavanja ostataka hrane u crevima, a samim tim i zadržavanje štetnih materija i toksina u organizmu. Vlakna nam pomažu da ostanemo zdravi tokom čitavog procesa mršavljenja.

Stručnjaci kažu da bi trebalo da unosimo više vlakana

Dr. Dragana Pantić

Dr. Jadranka Todorović

Mr. Ph. Spec. Ivana Mirković

Iako se vlakna mogu unositi ishranom, definitivno ih ne unosimo dovoljno. Istraživanja pokazuju da prosečna odrasla osoba unese od 7 do 15 grama vlakana dnevno – što je oko polovine preporučenog dnevnog unosa. Zbog toga se savetuje dodatna suplementacija.

Proizvod koji sadrži najveću količinu biljnih vlakana za mršavljenje je Herbafast Fiber. Čak 4 grama Glukomanana i 14 gr Nutriose u dnevnoj dozi Herbafast Fibera, pomažu da se osećamo sito, da nam se ne stvaraju masne naslage i da nam ne padne imunitet.

Herbafast Fiber je dokazano siguran i efikasan. Evropska agencija za bezbednost hrane je potvrdila da vlakna u preparatu Herbafast Fiber dokazano smanjuju telesnu težinu i povećavaju osećaj sitosti. Konačno nešto za mršavljenje u šta možemo verovati.

Izvor: www.herbafast.com

Brza hrana je tip namirnica koje su nastale na području anglosaksonskih zemalja, čija se upotreba od osamdesetih godina proširila na ceo svet. U pitanju je metod ugostiteljstva koji se bazira na brzoj pripremi hrane koja je ekonomična i samim tim pristupačna srednjoj klasi.
Brza hrana (junk food) je kategorija namirnica koju odlikuje sledeće:

– niska nutritivna vrednost
– nedovoljan sadržaj vode, mineralnih soli, vitamina, vlakana
– visoka energetska vrednost
– povećan unos kuhinjske soli u organizam
– povećan unos rafinisanih ugljenih hidrata
– povećan unos holesterola, zasićenih masti i/ili trans masti, zaslađivača, saharoze,…

Brza hrana nije u skladu sa potrebama organizma čoveka kako po pitanju velikog broja kalorija koje sadrži, tako i po pitanju fiziološke potrebe organizma za vitaminima, oligoelementima, antioksidansima, vlaknima, esencijalnim masnim kiselinama,…
Stalni uživaoci brze hrane se prepoznaju po povećanoj telesnoj težini, vidnim masnim naslagama oko stomaka, smanjenoj toleranciji na glukozu, dislipidemiji, hipertenziji,…Naročito je u Americi zastupljen takav način ishrane, mada je zapaženo da su takve navike sve zastupljenije i na drugim kontinentima.
Različiti su motivi zbog kojih je brza hrana veoma rasprostranjena pojava u mnogim zemljama. Lica zadužena za kontrolu, koja umesto da štite zdravlje korisnika, odobravaju širenje ove industrije su uglavnom odgovorni za posledice nepravilne ishrane kao što su:
– povećana gojaznost kod dece
– povećana smrtnost u zrelom dobu
– povećanje javne nacionalne sanitarne potrošnje.

Neopravdano je govoriti da se povremenim konzumiranjem brze hrane zdravlje može značajno ugroziti. Sistemska oštećenja su posledica konstantnog unosa brze hrane u organizam. Bilo bi podnošljivo za naš organizam jesti je jednom mesečno. Međutim, problem je u tome što je brza hrana najjednostavnija zamena za ručak, jer je ukusna i ekonomična. Sastojci brze hrane su uglavnom jeftini: hidrogenizovane masti, saharoza, zaslađivači, krompir, mleveno meso i mast,…
Junk food košta upola manje od ručka sa uravnoteženim unosom proteina, masti i ugljenih hidrata, ali sa druge strane duplo više goji i ima nutritivnu vrednost u odnosu na mediteranski obrok 1:10.
Učenik će se u školi radije opredeliti za hamburger, pomfrit, kebab, pljeskavicu, soseve poput majoneza, kečapa, senfa, giros, palačinku, picu, kroasane, krofne, sladolede, mafine…jer je to najpristupčnija varijanta u datom trenutku. Slatkiši, gazirana pića i pivo takođe mogu potpadati pod kategoriju junk food.
Riziku od čestog konzumiranja brze hrane doprinosi i način kuvanja/pripreme, prerade, konzervacije, higijena radnog prostora, hemijski sastav namirnica,…