MRŠAVLJENJE
Želja za slatkišima je jedna od najvećih prepreka kada su u pitanju dijete i mršavljenje. Zvuči paradoksalno, ali unošenjem prostih ugljenih hidrata kojih ima u slatkišima nivo šećera u krvi se brže smanjuje . Konzumiranjem slatkiša ili belog šećera, pak, stvaraju se ogomne količine insulina, hormona koji tu količinu šećera pretvara u rezervnu energiju: masne naslage. Takva masovna eliminacija glukoze iz krvi aktivira osećaj gladi, zahvaljujući naglom sniženju glikemije. Organizmu ponestaje energija koju proizvodi glukoza i u tim okolnostima se stvara potreba za slatkišima. Kada se pojede slatkiš, otvara se začarani krug u kom se stimuliše lučenje insulina, koji direktno dovodi šećer do ćelija, pobuđujući zelju za slatkišima. Na osnovu toga se može zaključiti da ako je smanjeno lučenje insulina, smanjen je osećaj gladi, a samim tim i mogućnost gojenja. Takođe, konzumacija šećera menja hemijski sastav krvi. Ustupiti mesto složenim ugljenim hidratima umesto šećerima ključan je savet da bi se održao konstantan nivo šećera u krvi i izbegla gojaznost.
Neki od prirodnih načina kako obuzdati želju za slatkišima:
– izlagati se sunčevoj svetlosti bar 20 minuta dnevno, jer je ona ključna za lučenje serotonina, koji kontoliše želju za slatkišima, a pritom obezbeđuje smirenost. Ukoliko radite u kancelariji, preporučljivo je da sedite pored prozora.
– svakodnevnim konzumiranjem kuvanog, lisnatog povrća (spanać, blitva,…) smanjuje se potreba za čokoladom.
– zeleni čaj pomaže u održavanju nivoa šećera, smanjuje osećaj gladi i naročito potrebu za slatkišima.
– uvrstiti u dijetu namirnice koji sadrže omega 3, magnezijum, list morača ili koren sladića koji kontrolišu potrebu za slatkim.
– preporučuje se da doručak bude slan, sa integralnim hlebom, tanko nasečenim.
– izbegavati i veštačke zaslađivače, jer telo može reagovati na njih kao da je u pitanju šećer.
– šećerna trska se ne razlikuje od belog šećera – oba su jednako štetna.
– jesti češće da bi se izbegao disbalans šećera u krvi i iznenadni napadi gladi.
