Ugljeni hidrati predstavljaju najvažniji izvor energije u našoj ishrani. U obliku šećera, skroba, oligosaharida i polisaharida, ugljeni hidrati predstavljaju jedan od tri najvažnija makronutrijenta koji zadovoljavaju dnevnu kalorijsku potrebu organizma. Sudeći po rečima stručnjaka, 55% kalorija unetih u toku dana trebalo bi da potiču od ugljenih hidrata (žitarice, šećeri, mahunarke, voće, povrće). Poznato je na koji način ugljeni hidrati utiču na zdravlje, ali i na bolesti. Na osnovu poznavanja mehanizama varenja, apsorpcije i metabolizma, došlo se do zaključaka o tome kako ugljeni hidrati utiču na zdravlje.

Ugljeni hidrati i zdravlje

Veoma je važno održavati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija. Istraživanja govore da ishrana koja je bogata ugljenim hidratima ne izaziva taloženje masnoća koliko ishrana koja je siromašna ugljenim hidratima, a bogata mastima. Evo nekih činjenica:

–          Ishrana bogata ugljenim hidratima obezbeđuje manju kalorijsku vrednost u odnosu na masti.

–          Ugljeni hidrati mogu brzo da zasite i stoga se ne preteruje sa hranom. To je karakteristika namirnica koje su bogate vlaknima.

–          Mala količina ugljenih hidrata se pretvori u telesnu masnoću. Naime, postoje tvrdnje da su ugljeni hidrati uglavnom iskorišćeni kao izvor energije.

–          Što se tiče zdravlja naših zuba, postoje istraživanja o uticaju ugljenih hidrata na pojavu karijesa. Savetuje se pojačana higijena zuba, raznolikost ishrane, a ne samo eliminisanje šećera.

Ugljeni hidrati – saveti

–          Ugljeni hidrati ne samo da zadovoljavaju dnevnu potrebu za kalorijama, već bi od 2. godine starosti trebalo  da sačinjavaju oko 55%  optimalnog kalorijskog unosa.

–          Trebalo bi ih konzumirati kroz različite vrste namirnica, jer takva ishrana sadrži sve nutrijente potrebne organizmu, kao i vlakna.

–          Uravnotežena ishrana bogata ugljenim hidratima može da bude od pomoći i preporučuje se osobama koje žele da budu u formi.

Naravno, neophodna je umerenost u upotrebi namirnica bogatih ugljenim hidratima. Izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost (čak i umerena) dopuštaju konzumaciju ugljenih hidrata bez značajnih posledica na našu liniju i zdravlje.