admin

home
blog
admin

Beverly Hills dijeta

September 17, 2012 admin Uncategorized No comments

Beverly Hills dijeta vodi računa o ispravnoj kombinaciji namirnica. Zasniva se na činjenici da, u zavisnosti od hrane, našem telu trebaju određeni enzimi da bi mogao dobro da je svari. Prisustvo takvih enzima u istoj hrani olakšava proces varenja. Stoga, neophodno je konzumirati hranu sa odgovarajućim enzimima ili, pak, primenjivati ispravnu kombinaciju hrane u odgovarajućem vremenskom periodu da bi se sprečilo ometanje delovanja različitih enzima.

Beverly Hills dijeta ne uključuje apsolutna ograničenja i odricanja. Uz ovu dijetu nema izgladnjivanja, brojanja kalorija, niti odricanja od određenih kategorija namirnica.

Međutim, Beverly Hills dijeta ne obuhvata soli, šećere, sintetičke zaslađivače, ,,light“ namirnice, a dozvoljena je vrlo mala upotreba mleka i sira.

Sadržaj Beverly Hills dijete

Postoje 3 faze ove dijete:

1. Dezintoksikacija dijetom koja predviđa konzumiranje samo jedne namirnice. Uglavnom je reč o voću i traje 7-10 dana.

2. Nakon 10 dana provedenih na voću, postepeno počinje da se uvode sve kategorije namirnica. Trajanje ove faze je otprilike 20-25 dana.

3. Na kraju pete nedelje prelazi se na fazu održavanja koja uključuje raznovrsnu ishranu po sopstvenom nahođenju. Jedino moramo voditi računa o pravilnom kombinovanju/razdvajanju namirnica. Na primer, preporučljivo je da, nakon masnog obroka na bazi sira, sledeći bude na bazi ananasa. Nakon obilnog proteinskog obroka valja da usledi papaja, da bi se varenje poboljšalo. Ukoliko napravite ustupak i jedete više slatkiša, stručnjaci preporučuju grožđe. Lubenica je pogodna posle veoma slanih obroka. Ako vaš obrok obiluje skrobom, narednog dana ishrana bi trebalo da se zasniva na šljivama, jagodama ili grožđu.

Mišljenje stručnjaka o Beverly Hills dijeti

Osim toga što se zasniva na vrlo diskutabilnom konceptu, ova dijeta predlaže neuravnotežen i neefikasan režim ishrane. Raspodela makronutrijenata je pogrešna. Mimo ponekih izuzetaka, uglavnom se konzumira voće. Ova dijeta ne podstiče svest o ishrani, već se poziva na principe bez naučne podloge (nema brojanja kalorija, niti merenja hrane). Stručnjaci smatraju da je gubitak kilograma u ovoj dijeti privremen i da se oni vraćaju čak i tokom treće faze-održavanja.

Pivo i dijeta – zašto da ne?

September 16, 2012 admin Dijete, Ishrana, Zivotni stil No comments

Uprkos brojnim predrasudama, naučnici su se jednoglasno složili da pivo ne goji, pa se samim tim može uvrstiti u bilo koji režim ishrane, dijetu. Ova tvrdnja se može potkrepiti činjenicom da pivo sadrži relativno malo kalorija. Uobičajenim procesom pravljenja piva dobija se proizvod čiji su sastojci: voda, ugljen-dioksid, dekstrin, belančevine, šećeri, supstance koje potiču od hmelja i glicerina. Ovo osvežavajuće piće takođe sadrži i vitamine B2, B3, B9, optimalan odnos kalcijuma i fosfora, kao i nizak nivo natrijuma.

Odnos kalorija piva i drugih namirnica:

Ukoliko se odlučite da kao aperitiv popijete jednu čašu piva (200 ml vrednosti od oko 70 kalorija), to znači da ste uneli upola manje kalorija u odnosu na istu količinu crnog vina ili 1/7 kalorija koje sadrže žestoka alkoholna pića poput rakije ili viskija. Konzumacijom jedne čaše piva uneli ste manje šećera nego što sadrži voćni sok.

Međutim, ko drži dijetu, mora da obrati pažnju na ,,grickalice“ koje tako dobro idu uz pivo. Evo i zbog čega: 100 gr pistaća sadrži 562 kalorije, crne masline 235, kikiriki čak 580 kalorija (uzeto iz tablica kalorija). A razoran uticaj na organizam imaju i razni čipsevi koji su omiljeni uz pivo, koji takođe ne bi smeli da se konzumiraju tokom dijeta.

Kalorijska vrednost svetlog piva iznosi oko 35 kalorija na 100 ml, a tamnog najviše 60, zavisno od vrste.

Dakle, ukoliko ste na dijeti, ne morate se odricati piva. Bitno je da ga pijete umereno, dva puta nedeljno najviše, imajući u vidu da nije preporučljiva konzumacija alkohola za mlađe od 18 godina, za vrlo gojazne osobe, trudnice i dojilje.

Iako je u praksi suprotno, važno je konzumirati uz pivo određene zdrave namirnice, čime se smanjuje apsorpcije alkohola i omogućava da se na najbolji mogući način iskoriste nutritivne pogodnosti piva.

Da li ste i vi izbegavali pivo tokom dijete? Podelite svoje iskustvo i ostavite komentar.

Zimi se lakše mršavi

September 16, 2012 admin Uncategorized 2 comments

Uobičajena je praksa da se sa mršavljenjem kreće leti, dok se zimi manje razmišlja o liniji. To je razumljivo s’obzirom da u hladnijim periodima manje izlažemo svoje telo javnosti, ali ako posmatramo sa stanovišta utroška energije lakše je mršaviti zimi.

Bazalni metabolizam-razlog zbog kojeg se lakše mršavi zimi

Bazalni metabolizam predstavlja najmanju količinu energije koja je potrebna da bi se telo i njegove organske funkcije održali u životu u stanju apsolutnog mirovanja, posta i na konstantnoj temperaturi.

Dok povećanje spoljne temperature preko 30 stepeni uzrokuje blago ubrzanje bazalnog metabolizma, pad temperature (ispod 15 stepeni) izaziva značajnije ubrzanje bazalnog metabolizma. Dakle, dobar deo kalorijskog utroška telo koristi da bi održalo idealnu temperaturu od 37 stepeni. Zbog toga je ishrana naroda koji žive u hladnim krajevima bogata mastima i vrlo kalorična. Dovoljno je povećanje kalorijskog unosa za oko 10% da bi se nadoknadio pad spoljašnje temperature. Iz toga razloga treba iskoristiti što je bolje moguće hladnija godišnja doba poput jeseni i zime da bi se skinuli suvišni kilogrami. Ne treba da čekamo proleće ili leto da bismo se vratili u formu, jer tada toplo vreme otežava i usporava proces mršavljenja.

Šta treba jesti tokom hladnih dana da bi se zadržala dobra linija?

Zimi je preporučljivo jesti čorbe od povrća i mahunarki, proteinske obroke i piti čajeve. Da bi se izbegle bolesti respiratornog sistema, korisno je piti sok od ceđene pomorandže i jesti sezonsko povrće, koje je izvor vitamina i mineralnih soli. Ne treba preskakati doručak, jer upravo tada možete sebi dopustiti da uživate u umerenoj količini slatkiša.

Ne smemo zaboraviti proteine koji su značajni za imuni sistem. Pored onih životinjskog porekla, bitni su i biljni proteini.

Dakle, aktivirajte svoj organizam i tokom jeseni i zime i ne čekajte tople dane da se vratite u formu i izgubite suvišne kilograme. Iskoristite sve pogodnosti hladnih dana i smršajte uz manje napora.

Stres i gojaznost

September 12, 2012 admin Ishrana, Motivacija, Prekomerna tezina No comments

Rezultati jednog istraživanja u Finskoj govore u prilog činjenici da stres i gojaznost mogu biti i te kako povezani. Mnogi se sa stresom bore tako što jedu više, pa se, samim tim, povećava i kilaža.

Tačnije, ispostavilo se da osobe čija je reakcija na stres povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres.

Istraživanja vezana za stres i gojaznost:

Postoji nekoliko hormona i bioloških faktora koji utiču na raspoloženje i koji su povezani sa stresom i povećanjem telesne težine. Jedan od najvažnijih hormona jeste kortizol, koji luče adrenalinske žlezde. Kortizol oslobađa šećer iz jetre i mišića, tako da izaziva hiperglikemiju, a suvišni šećer transformiše u masti. Izaziva gubitak mišićne mase i neizbežno usporava metabolizam, zbog čega organizam troši manje energije. Dakle, naučnici se slažu da je uloga hormona višestruka – mogu uticati kako na raspoloženje, tako i na povećanje gojaznosti. Prilikom jednog istraživanja koje je trajalo 4 godine i koje je obuhvatilo žene starosti od 35 do 47 godina, došlo se do zaključka da anksioznost i depresija dovode do povećanja gojaznosti.

Nesumnjivo je da je veoma značajan činilac naša intelektualna sposobnost da se adaptiramo na okruženje i nosimo sa usponima i padovima svakodnevnog života. Studije su pokazale da su drastične i pogrešne dijete često posledica stresa, na koji se reaguje još većom konzumacijom hrane i povećanjem težine. Ključno je, dakle, da osobe koje se odluče za dijetu izaberu onaj način mršavljenja koji smanjuje stres, a ne onaj koji ga povećava odricanjem od omiljene hrane. Opasnost od stresa se najčešće javlja po završetku leta, kada se završavaju odmori i kada smo prinuđeni da se vratimo poslu i rutini.

Pre nego što se odlučite za novi režim ishrane, dijetu, imajte u vidu da je za proces mršavljenja veoma značajno da sačuvate smirenost i izbegavate stresne situacije.

Yo-yo (jo-jo) efekat dijeta sa niskim sadržajem masti

September 5, 2012 admin Uncategorized No comments

Često se dešava da se uloži napor pri skidanju suvišnih kilograma,a da se oni posle vrate – u pitanju je omraženi yo-yo (jo-jo) efekat, sa kojim ima iskustava skoro svako ko se podvrgnuo dijeti.

Da li je moguće da tip dijete za koju se odlučimo može da utiče na mogućnost da se izgubljeni kilogrami vrate? Raznim istraživanjima pokazano je da se određenim režimima ishrane rizikuje yo-yo efekat nakon dijete.

Istraživanje yo-yo (jo-jo) efekta:

Ispitivanja su sprovedena nad 21 gojaznom osobom, koje su izgubile 10-15% prvobitne težine vrlo strogom dijetom, a potom je dobijena kilaža održavana na 3 različita načina ishrane, što je trajalo 4 nedelje. Prvi tip ishrane podrazumeva nizak sadržaj masti (60% ugljenih hidrata, 20% masti, 20% proteina). Drugi tip ishrane je na bazi niskog glikemijskog indeksa (60% ugljenih hidrata, 20% masti, 20% proteina). Treći način ishrane je na bazi niskog unosa ugljenih hidrata (10% ugljenih hidrata, 60% masti i 30% proteina).

Svim ispitanicima je izmeren nivo hormona leptin i kortizol, nivo šećera u krvi, holesterola i krvni pritisak. Takođe, izmerena je njihova potrošena enrgija prilikom odmora i ukupna potrošena energija, na osnovu čega se vidi kako generalno funkcioniše metabolizam. Rezultati pokazuju da poslednji parametar značajno varira zavisno od režima ishrane. Stepen utrošene energije se smanjuje prilikom dijete sa niskom količinom masti, a najmanji je tokom dijete sa niskim procentom ugljenih hidrata. Dakle, pod tim okolnostima je najverovatniji rizik od jo-jo efekta dijete.

Razlika je u 300 kalorija dnevno, što je ekvivalentno energiji koja se utroši prilikom umerene fizičke aktivnosti. Stručnjaci objašnjavaju neuspeh mnogih dijeta činjenicom da gubitak kilograma izaziva biološke adaptacije organizma kao što su smanjenje utroška energije i povećanje apetita, što stvara yo-yo efekat dijete i vraćanje izgubljenih kilograma. Drugim rečima, posle veoma rigidnog režima ishrane metabolizam se usporava i troši manje energije, a naročito kada je u pitanju dijeta sa veoma smanjenim unosom masti. Stručnjaci savetuju da se drži pod kontrolom glikemijski indeks hrane, pošto je dijeta bez ugljenih hidrata gotovo nemoguća i veoma neuravnotežena. Dakle, bitno je stvoriti razuman odnos između unetih i organizmu potrebnih nutrijenata, a ne izbacivati masti potpuno iz ishrane.

Mediteranska dijeta

August 27, 2012 admin Dijete No comments

Mediteranska dijeta predstavlja način ishrane koji se zasniva na namirnicama koje potiču sa mediteranskog podneblja kao što su: testenina, hleb, maslinovo ulje, sveže voće, plava riba, posno meso, jaja, sir, mahunarke, žitarice, crno vino. Mediteranska dijeta obiluje namirnicama biljnog porekla, a prilično je siromašna mesom, šećerom i mastima životinjskog porekla. Ishrana koja se bazira na mediteranskoj dijeti je zdrava i uravnotežena i u svetu se smatra kompletnom i ispravnom dijetom, primerom zdrave ishrane.

Mediteranska dijeta povoljno utiče na zdravlje utoliko što predstavlja preventivu tumora, infarkta i kardiovaskularnih smetnji, zahvaljujući njoj nivo holesterola je pod kontrolom, kao i visok krvni pritisak i uglavnom dijabetes.

Držanje ove dijete ne zahteva velike napore. Model se slikovito može predstaviti u vidu piramide, u čijoj se osnovi nalaze namirnice koje se najviše smeju konzumirati, a iznad su one čiji se unos postepeno smanjuje. Dakle, u osnovi su žitarice, hleb, testenina i pirinač. Iznad je voće, povrće i maslinovo ulje koje treba umereno koristiti kao dodatak. Pogodnosti maslinovog ulja su što snižava nivo holesterola i sprečava arteriosklerozu. Svakodnevno treba piti mleko i jogurt, ali u umerenim količinama. U centru piramide nalaze se namirnice koje treba konzumirati više puta nedeljno, ali ne svakodnevno- riba, belo meso, svež sir, mahunarke, jaja. Na samom vrhu nalaze se namirnice o čijem unosu zaista treba voditi računa: šečer, sos, mast i vino. Treba naglasiti da mediteranskom dijetom nije zabranjena nijedna namirnica, već je poenta u učestalosti njihove upotrebe i količini koju unosimo.

Mediteranska dijeta : primer obroka

Doručak: jogurt od obranog mleka, integralni hleb, med

Užina: jabuke, kruške, smokve

Ručak: salata od rendane sveže šargarepe ili kupusa, pirinač sa pečurkama i začinima

Večera: riba pečena u foliji ili riblja čorba, mešana salata od raznog sezonskog povrća začinjena maslinovim uljem.

Ukoliko ste bili na programu ishrane mediteranske dijete, podelite Vaše iskustvo ostavljanjem komentara.

Sladoled i mršavljenje

August 21, 2012 admin Uncategorized No comments

Tokom najtoplijeg godišnjeg doba možete se prepustiti čarima sladoleda, a da pritom ne ugrozite proces mršavljenja. Kalorijska vrednost jednog sladoleda otprilike je jednaka vrednosti sendviča. Preporučljiv je i može se koristiti u toku dijete samo ukoliko on zamenjuje obrok (npr. ručak), ali ne i u vidu dodatka jutarnjem ili podnevnom obroku. Bitno je da izaberemo pravi proizvod, jer neki ukusi su povoljni po naše zdravlje, a drugi su, pak, isuviše kalorični.

Vrste sladoleda i njihov uticaj na dijete i mršavljenje:

1) Kremastiji sladoled sadrži manje masti

U poslastičarnici se radije opredelite za poslastice bez konzervanasa i biljnih masti i one koji su pripremljeni sa svežim mlekom, umesto sa mlekom u prahu. Ako primetite da je sladoled kremast, bez grudvica leda, to znači da je dobrog kvaliteta.

2) ,,Light“ sladoledi

Mogu se zvati tako jedino oni napravljeni od nemasnog mleka i sadrže do 1,5% masti.

3) Sladoled sa ukusom jogurta

Verovatno se smatra da su ledene poslastice sa ukusom jogurta zdravije i manje kalorične od običnih, kremastih. To važi za sladolede koji sadrže barem 40% jogurta.

4) Sladoledi sa ukusom kafe i čokolade dobri antioksidanti

Grupa italijanskih naučnika je sprovela istraživanje u kom su upoređivane razne vrste sladoleda , da bi se došlo do zaključka da su oni od čokolade i kafe dobri antioksidanti zahvaljujući polifenolima koje sadže biljke kakoa i kafe.

Dakle, ukus kafe i čokolade se preporučuje i godiće vam ne samo zbog prijatnog ukusa, već i zbog zaštitničke uloge od slobodnih radikala koji oštećuju ćelije.

Sladoled takođe može biti sastavni deo dijete, ako se pravilno konzumira. Evo par saveta:

– Kupujte sladolede koji imaju do 125 kcal

– Umesto čokoladnih i šećernih preliva odlučite se radije za voćne

– Dozvoljeno je jesti i punomasne, ali bitno je povesti računa o količini

– Ukoliko ga sami pripremate, koristite mleko ili jogurt sa niskim procentom masti

Ledene poslastice, ukoliko se pravilno konzumiraju, mogu pomoći u mršavljenju zahvaljujući kalcijumu, jer dijete bogate mineralima omogućuju sagorevanje kalorija.

Dijeta i sport

August 18, 2012 admin Uncategorized No comments

Žitarice, povrće, voće i mahunarke kao sastavni deo dijete za one koji se bave sportom.

Organizam obično sagoreva kombinaciju šećera, masti i proteina u raznim količinama, zavisno od fizičkih aktivnosti kojima se bavimo. Tokom treninga organizam ,,bira“ koji će od pomenutih nutrijenata iskoristiti kao energetski izvor. Faktori koji utiču na taj odabir su trajanje fizičkih aktivnosti, njihov intenzitet, fizička spremnost i početni nivo šećera uskladištenog u mišićima u vidu glikogena.

Obično se šećeri troše najpre tokom fizičkih aktivnosti. Stoga, dijeta osoba koje se bave sportom trebalo bi da obuhvata oko 55% ugljenih hidrata (integralne žitarice, povrće, voće i mahunarke zbog svog preteinskog sastava, ali i zbog šećera).

Dijeta i sport: koji su ugljeni hidrati povoljni za mišiće, ali i za skidanje suvišnih kilograma?

– Integralne žitarice

Neophodno je da vaš obrok bude sačinjen od žitarica, ali integralnih, kao što su: pirinač, ječam, ovas. Hleb i testenina su prikladni za ručak. Ovi elementi sadrže složene ugljene hidrate, vlakna, cink i kompleks vitamina B. Jedna porcija obezbeđuje osobama koje se bave sportom 2-3 grama proteina.

– Povrće, ali bitna je boja

Ukoliko se bavite sportom, trebalo bi da budete skloniji povrću jakih boja, kao što su crvena, žuta, narandžasta. Na taj način se obezbeđuje zaliha vitamina C, betakarotena i drugih antioksidanata koji štite organizam od oksidativnog stresa nakon treninga. Pored toga, povrće je značajan izvor gvožđa, kalcijuma, vlakana, a jedna porcija sadrži oko 2 grama proteina.

– Mahunarke – zalihe šećera i zelenih proteina

U obzir dolaze pasulj, grašak, leblebije, sočivo, kao i sojino mleko. Ove namirnice ne samo da su bogate proteinima (7-10 grama po porciji), već obezbeđuju složene ugljene hidrate za one koji se bave sportom, vlakna, gvožđe, kalcijum i kompleks vitamina B.

– Voće – idealna užina za one koji praktikuju sport

Preporučljive su sve vrste voća i voćnih sokova, pod uslovom da su prirodni. Voće je nezamenljiv izvor vitamina C i drugih brojnih antioksidanata koji štite organizam od oksidativnog stresa koji je posledica sportskih aktivnosti. Takođe predstavlja izvor kalijuma, vlakana i proteina.

admin

admin