Prelazni period između zime i leta, mnogim ljudima zadaje glavobolju zbog njihove linije. Svako ko naiđe na ovu vrstu problema se zapita da li će ponovo moći da dovede svoje telo nazad u formu. Odgovor je vrlo lak: naravno da hoće. Kada se pitatate kako najjednostavnije smršati pred leto, postoje mnogi načini za to. Svakako, najbitnija je upornost i želja da se dođe do zadovoljavajućeg rezultata. Samim tim, to znači da treba i vremena kako bi uložen trud bio vidljiv i prihvatljiv za Vas. U nastavku teksta pokazaćemo Vam koje su najbolje metode i načini za mršavljenje i kako ponovo vratiti svoju liniju kakva je bila pre zime.
Dijete
Zona dijeta
Zona dijeta je zasnovana na proteinskom režimu ishrane, čiji je cilj regulisanje nivoa insulina u krvi kako bi se održala ili povratila željena kilaža.
Zona dijeta – osnovni principi
Sudeći po rečima stručnjaka, gojaznost ne zavisi toliko od previše kalorične ishrane ili masti, koliko od lošeg funkcionisanja endokrinog sistema. Interesantno je to da Zona dijeta nema za posledicu samo gubitak suvišnih kilograma, već zaštitu organizma od raznih bolesti (kao što je dijabetes). Takođe, obezbeđuje snagu i energiju.
Zona dijeta koristi proteine (kojima bi trebalo početi svaki obrok) za postizanje osećaja sitosti, za tonifikaciju mišića i pospešivanje mršavljenja. Ova dijeta, takođe podrazumeva i ugljene hidrate i masti. Ključ je u njihovom adekvatnom kombinovanju.
Zona dijeta – primer obroka
Tokom ove dijete svaki obrok počinje unosom proteina. Bez dovoljnog unosa proteina mišići slabe i imunološki sistem gubi na efikasnosti. Proteini, naime, stimulišu lučenje glukagona, hormona koji izaziva oslobađanje ugljenih hidrata skladištenih u jetri, kako bi ostao stabilan nivo šećera u krvi i lučenje insulina bilo ograničeno. Obrok koji ne obezbeđuje dovoljan unos proteina pokazuje se kao nedovoljan, te nakon 2-3 sata ponovo osećamo glad. Proteini ne moraju nužno biti životinjskog porekla. Kao izvor nemasnih proteina izdvajaju se: pile bez kože, ćurka, riba, belance, nemasno mleko,…
Preporučljiva količina proteina po obroku bila bi: za muškarce oko 120 grama, za žene oko 90 grama. Takođe, treba odrediti unos korisnih ugljenih hidrata, tj. onih koji ne stimulišu previše lučenje insulina. U pitanju su ugljeni hidrati poreklom od voća i povrća – skoro svaka vrsta povrća i voća osim banana, suvog grožđa, ječma i ovsene kaše.
Žitarice se ne zabranjuju, ali je njihov unos ograničen. Nekorisni ugljeni hidrati su oni koji potiču od: testenine, hleba, krompira, slatkiša,…
Na kraju ostaje konzumacija dobrih masti: mononezasičenih (maslinovo ulje, avokado, badem, lešnik, orasi) i omega 3 (riba i riblje ulje). Svakako treba izbegavati zasićene masti, trans masti i arahidonsku kiselinu, koji se nalaze u crvenom mesu, masti, žumancetu, iznutricama i prerađevinama.
Zona dijeta – pravila
- Prvi obrok je najviše 1 sat nakon buđenja;
- Jesti 5 puta dnevno – 3 obroka i 2 užine;
- Ne sme da prođe više od 5 sati između obroka, čak iako ne postoji glad;
- Jesti više voća i povrća i smanjiti testeninu, hleb, žitarice, skrob,…
- Piti minimum 2 litra vode dnevno.
TLC dijeta
TLC dijeta (Therapeutic Lifestyle Changes) predstavlja više od obične dijete za mršavljenje. Ova dijeta se smatra metodološkim pristupom čiji je cilj smanjenje lošeg holesterola, a naročito je pogodna za dijabetičare. Naime, osobe koje pate od dijabetesa imaju povećanu šansu za kardiovaskularne bolesti. TLC dijeta je ispitana i može značajno umanjiti rizik od tih oboljenja.
TLC dijeta – karakteristike
- Ukupan unos masti treba da iznosi 25% – 35% (ili manje) ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.
- Zasićenih masti bi trebalo da bude manje od 7% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.
- Polinezasićene masti bi trebalo konzumirati u količini do 10% dnevnog kalorijskog unosa.
- Mononezasićene masti (suvo voće, biljna ulja,…) treba konzumirati u količinama koje iznose do 20% dnevnog kalorijskog unosa.
- Ugljeni hidrati treba da sačinjavaju 50% – 60% dnevnog kalorijskog unosa.
- Dnevna količina vlakana iznosi 20-30 grama, a namirnice najbogatije vlaknima su: ječam, ovas, bokvica, pasulj,…
- Količina proteina treba da bude ekvivalentna količini od 15% – 20% kalorija koje unosimo svakodnevno.
- Količina holesterola ne bi trebalo da nadmaši 200 miligrama dnevno.
TLC dijeta je vrlo korisna kod ozbiljnih bolesti kao što je dijabetes. Za osobe koje pate od dijabetesa ključno je smanjiti unos masti, pogotovo onih zasićenih. Savetuje se praktikovanje fizičkih aktivnosti osobama koje boluju od lošeg holesterola (LDL). Potvrđeno je da kombinacija fizičkih aktivnosti, izbalansirane ishrane i odgovarajuće lekarske terapije može da smanji rizik od hipertenzije, infarkta i srčanih bolesti kod dijabetičara. Naravno, uvek sa lekarom treba isplanirati čitav proces terapije, a nutricionista može biti od velike pomoći prilikom određivanja plana ishrane.
Ko pati od dijabatesa zna da najviše mora da obrati pažnju na unos šećera. Proizvodi na kojima je naznačeno da ne sadrže šećer mogu, takođe biti opasni, jer sadrže ugljene hidrate, koji mogu uticati na glikemijski indeks. Od veštačkih zaslađivača koji se dodaju hrani i pićima koriste se: aspartam, saharin, suhraloza i drugi nehranljivi zaslađivači.
Jogurt dijeta
Jogurt dijeta je trenutno veoma popularna. Predstavlja režim ishrane koji se zasniva na konzumaciji jogurta i omogućuje gubitak 2-3 kilograma nedeljno. Dakle, jasno je da je jogurt dijeta prilično brza i jednostavna, pa se ne smemo mnogo uzdati u nju. Nije preporučljivo praktikovati ovaj način mršavljenja duže vreme. Stručnjaci je radije smatraju dijetom za detoksikaciju organizma, nego dijetom za mršavljenje. Uz to, poznato nam je da dijete kojima se brzo skidaju suvišni kilogrami mogu da izazovu neželjeni yo-yo efekat.
Jogurt dijeta – karakteristike
Jogurt, koji je u osnovi ove dijete, ima različite karakteristike: siromašan je mastima i ugljenim hidratima, bogat je kalcijumom, proteinima, mineralnim solima, vitaminima A i B, folnom i pantotenskom kiselinom. Ovaj način ishrane obezbeđuje brzo mršavljenje (2 – 3 kg nedeljno), ali se ne treba praktikovati duži vremenski period. Jogurt dijeta se smatra dobrim načinom čišćenja organizma, naročito posle novogodišnjih i božićnih praznika. Ipak, treba imati na umu da nije preporučljiva za osobe koje imaju problem sa visokim holesterolom, kamenom u bubregu ili jetrom iz raloga što jogurt sadrži visok nivo kalcijuma i fosfora.
Savetuje se da se jogurt dijeta drži samo nedelju dana, ukoliko je neophodno na dva meseca. A taj način smo u prilici da izgubimo tih par kilograma viška i očistimo organizam od toksina.
Naravno, jogurt dijeta se ne sastoji samo od jogurta. Ona uključuje i razne druge namirnice poput pirinča, povrća, žitarica, ribe, ali isključuje meso, mesne prerađevine i slatkiše.
Jogurt dijeta – primer dnevnog menija
Doručak: čaša vode, šolja čaja ili kafe, kašika pšeničnih mekinja i jedan jogurt od obranog mleka ili čaša nemasnog jogurta i jedna kruška.
Užina: nemasni voćni jogurt.
Ručak: 50 gr integralnog pirinča pomešanog sa konzervom tunjevine, 1 paradajz, pola krastavca, kašičica maslinovog ulja, čaša jogurta.
Užina: čaša jogurta od obranog mleka sa voćem po želji
Večera: 200 gr barenog oslića, 150 gr barenog krompira sa sosom od peršuna i 1 čaša jogurta.
Jaja i dijeta
Od davnina se postavlja pitanje da li je preporučljivo konzumirati jaja tokom dijete. Druga dilema jeste da li su jaja dobra za zdravlje. Neosporna je činjenica da sadrže velike nutritivne mogućnosti i brzo zasićuju, zbog čega se veoma cene tokom raznih dijeta. Međutim, šta je sa holesterolom? Stručnjaci kažu da ne postoji nikakva opasnost ukoliko se konzumira 1 jaje dnevno i ne više od 4 puta nedeljno. Jaja su kompletna namirnica. Sadrže oko 80 kcal, proteine, važne aminokiseline, minerale i vitamine, naročito vitamin B. Jaja su u stanju da pruže veći osećaj sitosti u odnosu na obroke jednake kalorijske vrednosti, ali sa više ugljenih hidrata.
Međutim, tačno je da jaja sadrže veliku količinu holesterola – oko 185 mg u proseku po komadu. Jedno novije istraživanje je pokazalo da jaja nemaju negativnih efekata na zdrave ljude. Ali, mogu biti opasna za osobe koje boluju od dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.
Bitno je naglasiti da su 2 jaja dnevno previše, treba se zaustaviti na jednom. Kod pripreme kajgane može se dodati belance, jer je bogato proteinima, za razliku od žumanca koje sadrži veliku količinu holesterola.
Jaja i dijeta – nutritivne i kalorijske vrednosti
- Kalorije: 130kcal
- Masti: 9,51 g
- Ugljeni hidrati: 0,72 g
- Proteini: 12,56 g
- Vlakna: 0 g
- Šećeri: 0,37 g
- Voda: 76,15 g
- Pepeo: 1,06 g
Minerali:
- Kalcijum: 56 mg
- Natrijum: 142 mg
- Fosfor: 198 mg
- Kalijum: 138 mg
- Gvožđe: 1,75 mg
- Magnezijum: 12 mg
- Cink: 1,29 mg
- Bakar: 0,072 mg
- Fluor: 1,1 mcg
- Mangan: 0,028 mg
- Selen: 30,7 mcg
Jaja i dijeta – uputstva
Ova dijeta se ne praktikuje duže od 3 dana i ne preporučuje se osobama koje pate od visokog holesterola.
1. dan:
doručak: 1 nemasni jogurt, 2 kivija, kašika meda
užina: jagode
ručak: 2 kuvana jaja, obarena sargarepa, 1 paradajz, 2 parčeta integralnog hleba
užina: 1 pomorandža
večera: čorba od mahunarki
2. dan
doručak: šolja kafe i tost hleb sa marmeladom
užina: 1 kivi
ručak: omlet i 2 parčeta integralnog hleba
užina: 1 jabuka
večera: barena riba i kuvano povrće
3. dan:
doručak: napitak od šargarepe, 4 parčeta dvopeka
užina: 2 mandarine
ručak: 2 jaja na oko i 2 parčeta integralnog hleba
užina: šumsko voće
večera: teleći biftek, mešana salata i 2 parčeta integralnog hleba.
Ako pri tom želite da koristite organska jaja, ispratite ovu detaljnu analizu, http://www.vitkigurman.com/organska-jaja-i-blog-mooshema/.
Dijeta posle praznika
Dijeta bi treblo da se započne posle novogodišnjih i božićnih praznika . Tada pokušavamo da uravnotežimo način ishrane i da regulišemo svoju kilažu nakon prazničnog preterivanja. Poželjno je da se dijeta započne odmah posle praznika, pogotovo zbog toga što višak kilograma nisu izazvale samo suvišne kalorije, već i zadržavanje vode usled preterane konzumacije šećera, soli i ugljenih hidrata.
Prvo pravilo kod dijeta nakon praznika je postepeno vraćanje regularnim, zdravim navikama za stolom. Ne preporučuje se nikako konzumacija mesa bar nekoliko dana. Dozvoljena je riba i mahunarke, kako bi se postigao balans u organizmu.
Unos ugljenih hidrata i slatkiša treba svesti na minimum. Hleb i testeninu treba zameniti povrćem, mahunarkama, voćem i namirnicama koje su bogate vlaknima. Takve namirnice mogu brzo da zasite, a sadrže veoma malo kalorija. Preporučuju se mleko i jogurt sa niskim procentom masti, kao i proizvodi sa probiotskim kulturama, u slučaju problema intestinalnog trakta.
Slatkiši su jedino dozvoljeni tokom doručka i to u znatno smanjenim količinama. Alkohol se izostavlja, jer sadrži mnogo kalorija. Jedna čaša vina sadrži oko 90 kcal. Ne preporučuju se ni slatki i gazirani napici. Poželjno je piti dosta vode i čajeva, kako bi se organizam pročistio od toksina nagomilanih posle praznika. Da bi dijeta bila kompletna, neophodna je kontinuirana fizička aktivnost, čak i umerena.
Dijeta od jednog dana posle praznika
Ova dijeta pomaže organizmu da se pročisti posle novogodišnjih i božićnih praznika. Zasniva se na jednoj namirnici i ponavlja se na 8 dana. Zahvaljujući ovoj dijeti, možemo izgubiti do 3 kg tokom jednog meseca. Treba izbaciti soli i masti i piti 2 litra vode dnevno.
- Dijeta od jednog dana na bazi voća
Tokom dana možete pojeste 1,5 kg voća, koje ćete rasporediti u obroke. Dolaze u obzir kivi, jabuke, kruške, borovnice, ananas, grožđe, šljive,…
- Dijeta od jednog dana na bazi pirinča
Tokom dana možete pojesti 150 grama pirinča. Za ručak i večeru možete dodati začine, kako bi obrok bio ukusniji.
Kalifornijska dijeta
Kalifornijska dijeta je nastala u San Francisku pre nekoliko godina. Vrlo je popularna među holivudskim zvezdama. Kalifornijska dijeta je atraktivna zbog toga što omogućuje da se brzo skinu kilogrami bez većeg truda i zalaganja.
Kalifornijska dijeta – osnovni principi
Kalifornijska dijeta ne podrazumeva nikakvo sabiranje kalorija, niti planiranje menija unapred. Sastoji se iz 5 osnovnih principa.
- Eliminisati industrijskie proizvode. Nijedna namirnica nije zabranjena, ali je vrlo bitno da one budu prirodne. U industrijskim proizvodima i prerađevinama nalaze se neke supstance koje izazivaju usporavanje metabolizma. Stoga se gojimo, čak iako se bavimo sportom i uglavnom vodimo računa o ishrani.
- Raznovrsnost ishrane: ne treba ništa izostaviti sa menija
- Treba da se hranimo bolje da bismo jeli manje. Ukoliko se namirnice pažljivo odaberu, nema potrebe jesti u velikim količinama.
- Izabrati revitalizujuće namirnice koje daju maksimalnu nutritivnu vrednost, a minimalnu kalorijsku. Dobar primer za ovakvu namirnicu je soja- bogata proteinima, zasićuje brzo i niskokalorična.
- Paziti na način ishrane. Kalifornijska dijeta se sastoji iz 3 faze. Prva je najkraća i traje 10 dana. Druga je promenljiva, završava se kada se dostigne željena težina. A treća faza je namenjena održavanju dostignute kilaže.
Kalifornijska dijeta – namirnice
- Badem – izvor kalcijuma, proteina, cinka, kalijuma, magnezijuma, vitamina B i E, mononezasićenih masnih kiselina. Ne treba preterivati u konzumaciji badema, zbog velike kalorijske vrednosti.
- Ljuta paprika – izvor vitamina C i karotena i značajan antioksidant.
- Borovnice – dobar antioksidant, preventiva mnogim bolestima.
- Brokoli – bogat vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, fosforom i gvožđem. Pomaže u detoksikaciji i čišćenju organizma, kao i kod hroničnog zatvora, zahvaljujući vlaknima.
- Citrusi – bogati vitaminima, pogodni za borbu protiv slobodnih radikala i preranog starenja.
- Maslinovo ulje – smanjuje loš holesterol i masnoću u krvi. Bogato je polifenolom, karotenom i vitaminom E.
- Spanać – izvor kalcijum i vitamina K. Dobar je antioksidant i sadrži i vitamin B9.
- Jagode – bogate polifenolom, vlaknima, vitaminima C, B, E, K i dobar su antioksidant.
- Paradajz – najbolji izvor likopena.
- Integralne žitarice – pomažu u regulisanju insulina i glikemije. Bogate su vlaknima, gvožđem, magnezijumom, vitaminom B.
Dijete i zablude
Prilikom držanja dijete, vrlo su česte greške i zablude, u želji da se na što jednostavniji način i uz minimalno odricanje i trud rešimo suvišnih kilograma. Svakodnevno nailazimo na dijete, čak neke veoma bizarne i skloni smo da ih praktikujemo, ne proverivši prethodno njenu verodostojnost sa stručnim licima.
Koje su to zablude prilikom držanja dijete?
- Jedna od najvećih zabluda je da se konzumacijom samo voća i povrća ne gojimo. Istina je da je voće bogato prostim šećerima i da se svakako možemo ugojiti ukoliko ga jedemo u velikim količinama. Treba obratiti pažnju na voćne sokove, jer pijući ih, nemamo tačnu predstavu o količini unetog voća.
- Gojaznost je nasledna. Mi, zapravo, možemo naslediti konstituciju ili sklonost ka gojenju, ali ne samu gojaznost, jer samo mi možemo da odlučimo koliko ćemo kalorija uneti dnevno.
- Ako jedemo posle 10 uveče, više se gojimo. Jeste bitno vreme obroka, ali u ovom slučaju je važnija sadržina. Doručak bi trebalo da bude kompletan, jer je pred nama ceo dan tokom kog smo u prilici da sagorimo kalorije, dok večera treba da bude što laganija.
- Veoma zastupljena zabluda je da ukoliko imamo samo jedan obrok dnevno, možemo smršati. Ovakav tip dijete u kojoj se obroci izostavljaju može izazvati samo suprotan efekat.
- Samo fizičkom aktivnošću može se smršati. Štaviše, može se desiti da na početku dođe do povećana težine usled povećanja mišićne mase. Fizičkoj aktivnosti svakako treba pridodati i zdravu i umerenu ishranu da bi se postigao željeni efekat ove dijete.
- Masti treba eliminisati iz ishrane. Velika zabluda izazvana neznanjem, jer postoje i dobre masti koje su neophodne u ishrani.
- Proizvodi ,,light“ su pogodni za dijete. Zasigurno, ukoliko se konzumiraju umereno. Međutim, to obično nije slučaj i često se preteruje sa unosom ovih proizvoda, kao da u sebi ne sadrže kalorije, što je velika greška.
- Ako manje jedemo, više mršavimo, a još je bolje ako postimo. Velike zablude, jer duge hipokalorijske dijete i postovi mogu značajno oštetiti zdravlje, oslabe kosti i mišiće, koji imaju, pak, bitnu ulogu u sagorevanju kalorija.