Mediteranska dijeta predstavlja način ishrane koji se zasniva na namirnicama koje potiču sa mediteranskog podneblja kao što su: testenina, hleb, maslinovo ulje, sveže voće, plava riba, posno meso, jaja, sir, mahunarke, žitarice, crno vino. Mediteranska dijeta obiluje namirnicama biljnog porekla, a prilično je siromašna mesom, šećerom i mastima životinjskog porekla. Ishrana koja se bazira na mediteranskoj dijeti je zdrava i uravnotežena i u svetu se smatra kompletnom i ispravnom dijetom, primerom zdrave ishrane.
Mediteranska dijeta povoljno utiče na zdravlje utoliko što predstavlja preventivu tumora, infarkta i kardiovaskularnih smetnji, zahvaljujući njoj nivo holesterola je pod kontrolom, kao i visok krvni pritisak i uglavnom dijabetes.
Držanje ove dijete ne zahteva velike napore. Model se slikovito može predstaviti u vidu piramide, u čijoj se osnovi nalaze namirnice koje se najviše smeju konzumirati, a iznad su one čiji se unos postepeno smanjuje. Dakle, u osnovi su žitarice, hleb, testenina i pirinač. Iznad je voće, povrće i maslinovo ulje koje treba umereno koristiti kao dodatak. Pogodnosti maslinovog ulja su što snižava nivo holesterola i sprečava arteriosklerozu. Svakodnevno treba piti mleko i jogurt, ali u umerenim količinama. U centru piramide nalaze se namirnice koje treba konzumirati više puta nedeljno, ali ne svakodnevno- riba, belo meso, svež sir, mahunarke, jaja. Na samom vrhu nalaze se namirnice o čijem unosu zaista treba voditi računa: šečer, sos, mast i vino. Treba naglasiti da mediteranskom dijetom nije zabranjena nijedna namirnica, već je poenta u učestalosti njihove upotrebe i količini koju unosimo.
Mediteranska dijeta : primer obroka
Doručak: jogurt od obranog mleka, integralni hleb, med
Užina: jabuke, kruške, smokve
Ručak: salata od rendane sveže šargarepe ili kupusa, pirinač sa pečurkama i začinima
Večera: riba pečena u foliji ili riblja čorba, mešana salata od raznog sezonskog povrća začinjena maslinovim uljem.