Yo-yo (jo-jo) efekat dijeta sa niskim sadržajem masti

Yo Yo efekatČesto se dešava da se uloži napor pri skidanju suvišnih kilograma,a da se oni posle vrate – u pitanju je omraženi yo-yo (jo-jo) efekat, sa kojim ima iskustava skoro svako ko se podvrgnuo dijeti.

Da li je moguće da tip dijete za koju se odlučimo može da utiče na mogućnost da se izgubljeni kilogrami vrate? Raznim istraživanjima pokazano je da se određenim režimima ishrane rizikuje yo-yo efekat nakon dijete.

Istraživanje yo-yo (jo-jo) efekta:

Ispitivanja su sprovedena nad 21 gojaznom osobom, koje su izgubile 10-15% prvobitne težine vrlo strogom dijetom, a potom je dobijena kilaža održavana na 3 različita načina ishrane, što je trajalo 4 nedelje. Prvi tip ishrane podrazumeva nizak sadržaj masti (60% ugljenih hidrata, 20% masti, 20% proteina). Drugi tip ishrane je na bazi niskog glikemijskog indeksa (60% ugljenih hidrata, 20% masti, 20% proteina). Treći način ishrane je na bazi niskog unosa ugljenih hidrata (10% ugljenih hidrata, 60% masti i 30% proteina).

Svim ispitanicima je izmeren nivo hormona leptin i kortizol, nivo šećera u krvi, holesterola i krvni pritisak. Takođe, izmerena je njihova potrošena enrgija prilikom odmora i ukupna potrošena energija, na osnovu čega se vidi kako generalno funkcioniše metabolizam. Rezultati pokazuju da poslednji parametar značajno varira zavisno od režima ishrane. Stepen utrošene energije se smanjuje prilikom dijete sa niskom količinom masti, a najmanji je tokom dijete sa niskim procentom ugljenih hidrata. Dakle, pod tim okolnostima je najverovatniji rizik od jo-jo efekta dijete.

Razlika je u 300 kalorija dnevno, što je ekvivalentno energiji koja se utroši prilikom umerene fizičke aktivnosti. Stručnjaci objašnjavaju neuspeh mnogih dijeta činjenicom da gubitak kilograma izaziva biološke adaptacije organizma kao što su smanjenje utroška energije i povećanje apetita, što stvara yo-yo efekat dijete i vraćanje izgubljenih kilograma. Drugim rečima, posle veoma rigidnog režima ishrane metabolizam se usporava i troši manje energije, a naročito kada je u pitanju dijeta sa veoma smanjenim unosom masti. Stručnjaci savetuju da se drži pod kontrolom glikemijski indeks hrane, pošto je dijeta bez ugljenih hidrata gotovo nemoguća i veoma neuravnotežena. Dakle, bitno je stvoriti razuman odnos između unetih i organizmu potrebnih nutrijenata, a ne izbacivati masti potpuno iz ishrane.