Za mnoge lekare ali i pojedince jasno je da ćemo tek videti posledice pandemije na gojaznost. To ne samo da je postao globalni problem, već je jasno da će se produžiti na mnogo godina. Ako uzmemo u obzir da će se i mnoge okolnosti promeniti, lako i brzo mršavljenje neće biti jednostavno. Zato, informišite se na vreme i pripremite za ono što dolazi.

Posledice pandemije na gojaznost

Znamo i sami kako su izgledali ti dani kada smo bili zatvoreni u kući. Teško da je iko uspeo da sačuva kilograme, a pogotovo ne da smrša. Ipak, stručnjaci kažu da će posledice biti dugoročne.

• Tokom pandemije smo se manje kretali a time i doveli organizam u stanje neke vrste hibernacije – malo smo trošili kalorije, a organizam ih je više i čuvao zbog toga;
• Ne smemo zaboraviti da smo tokom karantina bili pod velikim stresom koji se produžava i danas – sve su to posledice pandemije na gojaznost;
• Hrana koju smo jeli bila je nešto drugačija nego što smo navikli – a dosta smo i kuvali kod kuće;
• Opšte zdravlje organizma obično dovodi i do reakcija i novih bolesti – tokom pandemije bili smo zabrinuti za imunitet pa smo i jeli više a i teško je i smršati posle tridesete;
• Jedan od uzroka gojaznosti je i depresija od koje boluje sve više ljudi – a to je povezano i sa posledicama u budućnosti.

Manje smo se kretali

Teško da ćemo ikada zaboraviti potpuni lockdown koji je trajao puna tri meseca i tokom kojih nismo mogli da izađemo iz kuće. Mada su neki od nas imali sreće da žive u kućama sa baštom, to nije bilo dovoljno da se krećemo koliko je potrebno. Setite se da u nekim periodima nismo mogli ni da šetamo, a da su bile zabranjene i šetnje starijim osobama. Zbog svega toga, bili smo uskraćeni za jedno od najvažnijih stvari koja pokreće mršavljenje, a to je fizička aktivnost.

Jeli smo više hrane

Kada su ljudi zatvoreni u kućama, onda je i ishrana drugačija. To smo osetili i na svojoj koži kada smo tokom karantina samo kuvali. Ima više razloga zašto smo utehu pronalazili baš u kuhinji. A sigurno je da mnogi i ne znaju 5 namirnica koje niste znali da goje. Sa jedne strane, hrana je uteha, pa je svakako doprinela nekoj smirenosti. Sa druge strane, samo kuvanje bila je neka vrsta kontrole koju smo preuzeli nad celom situacijom. Kada Vam uspe omiljeno jelo, imate osećaj da je i sve ostalo u redu. Na žalost, to se osetilo na našim bokovima i stomaku.

Psihološki

Ne samo da je spremanje hrane dovodilo do neke vrste kontrole, već je i sam čin okupljanja porodice imao veliki značaj. U tim danima smo ne samo kuvali više, već i pravili nove specijalitete, eksperimentisali i kuvali za druge. Tako smo stvarali neku vrstu oaze u svom domu, koja je svakako doprinela smirivanju nakon problema.

Hrana se nije birala

Znamo i sami da tokom pandemije nismo mogli da biramo šta ćemo kuvati. Iako smo mogli da kupujemo u prodavnicama, nismo baš imali slobodu da to činimo kada želimo. Osim toga, tokom pandemije nije bilo prevoza kao ranije, pa hrana iz drugih delova sveta nije baš lako stizala do nas. To je ograničilo vrste namirnica koje smo mogli da kupujemo. Zbog svega toga, kuvali smo od onoga što smo nalazili, a to su uglavnom stvari koje goje.

Dugoročne posledice pandemije na gojaznost

Ako uzmemo u obzir da ćemo tek osetiti posledice pandemije, onda je jasno da će gojaznost biti jedna od tema i kasnije. Te posledice su i ekonomske i socijalne, a sve je to povezano sa ishranom.

Raste broj gojaznih i inače

Mada bismo najlakše mogli pripisati gojaznost pandemiji, stvari nisu baš tako jednostavne. Svetska zdravstvena organizacija već decenijama ukazuje na povećanje gojaznosti svuda u svetu. Još od 70-ih se povećava broj gojaznih i to se ne smanjuje ni tokom 21. veka. Uprkos svim naporima da se nekako utiče na broj gojaznih, to se ne menja. Na žalost, izgleda da će tako i biti, a pandemija je samo ubrzala ovaj proces i podsetila na njega.

Steroidi u hrani

Već decenijama naučnici ukazuju da hrana koju jedemo doprinosi tome da svi postanemo pomalo gojazni. Ako se uzme u obzir da se životinje hrane veoma kratko pre klanja, onda je jasno da se njihova kilaža neprirodno povećava. Pretpostavlja se da steoridi koji se daju životinjama ostaju u mesu i nakon klanja, zbog čega i mi koji to meso konzumiramo smo gojazni.

Na kvalitet ishrane utiče i kvalitet života

Ne smemo zaboraviti da ćemo se zbog pandemije suočiti sa mnogim izazovima. Jedan od njih izgleda već pogađa deo planete a to su otkazi. Zbog toga je sve više ljudi siromašno a to i te kako utiče na kvalitet života i hranu koju jedemo. Obično je jeftinija hrana i lošijeg kvaliteta i zasniva se na ugljenim hidratima, pa i goji. To će uticati na gojaznost i u kasnijem periodu.

Nedostupnost lekara

Sve što nam se dešavalo protekle godine uticalo je na naše zdravlje. Pre svega, tu je psihološki problem, odnosno sve veći broj depresivnih ljudi koji ne mogu da se izbore se problemima. Sa druge strane, veliki broj ljudi nema pristup lekaru i zdravstvenoj zaštiti. To znači da će ljudi sve kasnije dobijati dijagnozu oboljenja koja su povezana i sa gojenjem, kao što je dijabetes. Isto tako, sve je manje ljudi koji se mogu obratiti za pomoć u slučaju da već postaju gojazni.

Posledice pandemije na gojaznost ali i gojaznosti na zdravlje

Jedan od problema sa viškom kilograma je da on ponovo stvara nove probleme sa zdravljem. Ljudi jednostavno nisu u stanju da se izbore sa problemom i nastavljaju da jedu. A to ponovo kvari kvalitet života i vodi u bolest.

Pad imuniteta

Jedna od posledica korone ali i pandemije je opšte propadanje organizma, postepeno, zbog stresa, lošeg načina života i loše prevencije. To će uticati i na stanje organizma u populaciji i sklonost ka bolestima. Sigurno je da će se to odraziti i na gojaznost, jer će pojedinci kasnije ili nikada dobijati savete i pomoć lekara. Kako stvari stoje, mada lekari ukazuju na moguće probleme, još uvek ne postoji strategija kako sprečiti ovaj problem.

Briga za zdravlje ne sme biti samo gojaznost

Mada se ispituju posledice pandemije na gojaznost, to ne sme biti jedina briga lekara. Gojaznost je samo jedan od problema koji će ostati nakon pandemije. Šta više, ona je možda pre simptom nego uzrok problema. Jedan od izazova sa kojima će se lekari suočiti kada pandemija jednom prođe, je da se lečenje i dijagnostika ne sme zadržavati samo na kilaži.