Ishrana

Čemu nas gojaznost vodi?

April 20, 2011 Jelena Ishrana, Motivacija, Prekomerna tezina, Treninzi No comments

Gojaznost je problem čitavog sveta – dakle, ne samo Amerikanaca kao što mi mislimo. Neki je nazivaju i “epidemijom” novog vremena. Prema nekim istraživanjima, svaki drugi čovek u Srbiji ima problem sa kilažom. Stvar je alarmantna, jer je ova pojava novog načina života takođe veliki udar na budžete i iziskuje visoke zdravstvene troškove usled raznih bolesti koje je prate.

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2015.godine broj gojaznih biti oko 700 miliona (kada su u pitanju odrasle osobe), a preko 2 milijarde ljudi će imati višak kiograma!

Rezultati su zabrinjavajući, ali i logični. Sve više smo okrenuti brzoj i kaloričnoj hrani, punoj šećera i aditiva. Dostupni su nam razni ukusni proizvodi koje konzumiramo onako usput, između obroka, pa zapravo nemamo pojma koliko smo kalorija dnevno uneli. Uz to, ono malo slobodnog vremena trošimo za odmor i druženje, uglavnom sedeći ili ležeći, jer ko će još da trči posle stresnog i napornog dana na poslu! I evo razloga naših viškova. Međutim, da li ste se zapitali šta su posledice svega toga (osim da nam neke stvari ne stoje kao ranije, ili u njih ne možemo da se uvučemo) ?

Svi znamo da gojaznost, ali i višak kilograma, uzrokuje niz drugih zdravstvenih problema. Na ovu temu objavljene su (i obavljaju se još uvek) mnogobrojne studije. Naučnici sa raznih univerziteta upozoravaju na povezanost gojaznosti sa napr. povećanjem krvnog pritiska ali i rizika od srčanog udara. U „prilog“ ovog rezultata ide i podatak da je srčani udar glavni uzrok smrti Amerikanaca, koji prednjače po broju osoba sa viškom kilograma. Gojazne osobe, zbog svoje ishrane, češće oboljevaju od raka, međutim veći je problem što je mogućnost preživljavanja i brzog oporavka ovih osoba manja u odnosu na one sa normalnom težinom. Slično je sa stvaranjem kamena u žučnoj kesi. On je delom sastavljen od viška holesterola koji telu ne treba, pa se tu taloži. Osobe koje se nezdravo hrane, unoseći mnogo šećera i životinjske masti, uglavnom imaju ovaj problem. To, svakako, nije opasno kao srčani udar ili rak, ali ne treba zanemariti jake bolove koji se tom prilikom javljaju i neminovnu operaciju kao jedino trajno rešenje.

Najčešći oblik dijabetesa, tip 2, javlja se sa godinama i na njegovu pojavu gojaznost direktno utiče. Zbog toga se kontrola telesne težine u srednjim i kasnijim godinama vrlo često akcentuje.

Takođe, rizik od moždanog udara je veći. Prekomerna težina dovodi do sužavanja arterija, čime se lakše stvaraju krvni ugrušci koji mogu dovesti do moždanog udara.

Naravno, tu su još mnogobrojni prateći problemi sa napr. venama, oticanjem nogu i sl. Sve ovo je više nego dovoljno da vas natera da razmislite o promeni načina ishrane i nezdravim navikama. Ako imate preko 10kg više od Vaše optimalne težine, bez obzira na to kako se osećate, za svaki slučaj posetite svog lekara. Uradite potrebne analize da vidite da nije još „nešto“ došlo sa njima.

Zasto “Light” i dijetalno nije uvek i zdravo

April 13, 2011 Jelena Ishrana No comments

Tokom zime ste „nakupili“ nepotrebne kilograme i, evo, s proleća želite da ih se otresete. Još uvek niste spremni na drastične poduhvate i dijete, a i tek je neko kilo u pitanju, pa ste rešili „malo da pripazite“. Zato, kad uđete u supermarket vaša korpa je puna povrća, jogurta sa 0% masnoće, diet Cole, light majoneza i margarina… Da li ste se nekad zapitali koliko ste kalorija „izbegli“ tom prilikom?

Nije sve tako „diet“ i nije sve tako „light“ kao što se čini. Šalu na stranu, već dugo postoji polemika oko toga šta nam je zapravo zapakovano tu. Ovom oznakom proizvođač želi da uputi na to da je taj proizvod korisniji i zdraviji za naš organizam, ali prvenstveni cilj toga je da se poboljša njegova prodaja.

Po pravilu, taj napis bi trebalo da imaju proizvodi koji imaju za oko 30% manje udela neke materije nego što ga ima isti takav „nedijetetski“ proizvod. Međutim, nekad se „light“ odnosi samo na smanjen udeo masnoće, dok na primer udeo šećera ili soli ostaje isti, tako da efekat koji ima nije toliko „dijetetski“ kao što mislimo. Pa tako, kad se bolje pogleda sastav, neki voćni jogurti sa 0% masnoće imaju više šećera od običnih. Ako je neki margarin „diet“ i sadrži 50% manje kalorija od sličnog nedijetalnog, to svakako ne znači da je bolji za nas od mlečnog. Takvi proizvodi sigurno nisu „dijetalni“ u istom smislu za sve ljude –one zdrave i one koji imaju povećan holesterol ili trigliceride.

Većina „niskokalorične“ hrane sadrži fruktozu-voćni šećer koji ima mnogo kalorija. On se ubacuje da bi poboljšao ukus, a smatra se da stvara svojevrsnu zavisnost. I, eto, nije ni čudo što vaša dijeta ne „radi“.

Nedavno su naučnici sa Univerziteta u Majamiju objavili zabrinjavajuće rezultate svojih istraživanja: naime, prema njima, dijetalna pića povećavaju rizik od infarkta i moždanog udara. Oni naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja koja bi potvrdila povezanost upotrebe ovih pića sa kardiovaskularnim problemima. Ali, ako se tako nešto potvrdi, čitava priča da je dijetalno i lako jednako zdravo – pada u vodu.

Ipak, nekada se „light“ oznaka upotrebljava da bi se njome označilo to da se neki proizvod lako podnosi, što je na mestu ukoliko jeste istina.

Svima je jasno da je „light“ cigareta štetna koliko i obična, iako ima manji postotak katrana i nikotina. Da li je nekome od vas palo na pamet koliko je onda „light“ čips „zdraviji“ u odnosu na običan? Ili, „light“ majonez sa svim svojim konzervansima, veštačkim bojama, šećerima i aditivima u odnosu na onaj sa jajima? Čak i one „vode“ sa ukusima sadrže šećere. Sa svih strana pomalo, i nije ni čudo što je gojaznost problem ljudi širom sveta. Interesantno da je on najveći baš u razvijenim zemljama, gde su ovakve, „dijetalne“ stvari mnogobrojne, raznovrsne i svima dostupnije.

Zašto se gojimo i kad normalno jedemo?

March 12, 2011 Jelena Ishrana No comments

Pojavio Vam se višak i nije Vam jasno odakle ! Čini Vam se da ne jedete ništa više od svojih prijateljica, ali Vama se sve „zalepilo“! Toliko ste se puta odrekli dezerta zarad svoje linije i – na kraju ? Svi će vam reći da negde grešite, zlonamerni da krijući jedete, a Vi ćete se ljutiti na svoj metabolizam i na mamu od koje ste nasledili toliki broj masnih ćelija. Jasno je da kilograme stvara hrana, ali postoje još neki faktori koji utiču na njihovo gomilanje, pa ih treba uzeti u obzir.

Svakom organizmu potrebna je određena količina sna, i njegovo kontinuirano manjkanje odražava se nepovoljno po osobu, i to na različite načine. Jedan od njih je i gojenje. Razlog tome je to što kad ste neispavani Vaš organizam misli da ste gladni čak i onda kad niste. Neispavane osobe su i nervozne, a poznato je da mnogi „rešavaju“ nervozu posezanjem za hranom. Zato se, ipak, potrudite da spavate od 7 do 9 sati dnevno.

Ne preskačite obroke, a naročito ne doručak. Ne važe opravdanja da ste žurili na posao ili se zaradili čim ste došli, pa zaboravili. Doručak pokreće metabolizam, a ukoliko ste preskočili ovaj obrok veća je verovatnoća da ćete (logično, zbog gladi) mnogo više pojesti za ručak

Jedite polako, koncentrisani na jelo. Ako ručamo dok gledamo TV ili četujemo sa prijateljem nećemo ni primetiti da smo pojeli više nego što nam je bilo potrebno. Takođe, izbegavajte da istresete čitavu kesicu čipsa ili keksa – izručite pola u činiju i tako sprečite da vam se „omakne“ da pojedete sve.

Poznato je da alkohol goji, ali budite obazrivi i kada su u pitanju gazirani sokovi, kremasti kofeinski napici, ledeni čajevi… Sve to izgleda lagano i doživljavamo ih samo kao piće, ali neki od njih imaju kalorija koliko i manji doručak. Pa, setite se koliko puta dnevno popijete 3u1 !

Stres i neraspoloženje najčešće se „leče“ kolačima ili davanjem oduška kad je u pitanju „zabranjena“ hrana. Ipak, užitak traje samo par sati, a nakon toga obično počinje i ona griža savesti. Probajte da nervozu kanališete sportom – najbolje trčanjem ili vožnjom bicikla. Efekti će biti daleko bolji nego ako sručimo u sebe trećinu torte.

Organizam troši ono što u njega unesemo,a redovne funkcije ne mogu da „sagore“ sve kalorije, pa je potrebno da se više fizički angažujemo. Koliko god malo jeli – ne vredi ukoliko se krećemo samo po stanu i kancelariji, i do automobila. Pešačite, vežbajte kad stignete, pomozite svom organizmu da se pokrene i time učinite proces mršavljenja lakšim.

Prednosti konzumiranja 5 uravnoteženih obroka dnevno

November 3, 2010 admin Ishrana No comments

Mnogi od nas uzimaju tradicionalna 3 obroka dnevno. To je dobro za one koji imaju jaku samokontrolu i ne pribegavaju nezdravim grickalicama izmedju obroka. Kada jedemo tri obilnija obroka, često se dogadja da nivo šećera (energije) naglo skoči nakon svakog glavnog obroka, što nam iznenada daje mnogo energije. No, ubzo nakon obroka nivo šećera u krvi opadne- ponekad čak i ispod vrednosti koju je imao pre nego što smo jeli! Posledica toga je želja za grickanjem izmedju obroka, a najčešće ćemo posegnuti za slatkišima sa kojima je teško izbeći prejedanje.

Kada nastojite da se zdravo hranite ili pratite plan kontrole težine, idealno je uzimati pet malih obroka dnevno. Tako ćete lakše kontrolisati apetit, regulisati nivo šećera u krvi, održati dobru probavu i ubrzati metabolizam. Pet malih obroka dnevno pomaže u održavanju uravnoteženog nivoa energije, što dovodi do stabilnosti apetita i samim tim manju verovatnoću da ćete osetiti potrebu za slatkim ili nezdravim medjuobrocima.

Pobrinite se da svaki “mali” obrok bude nutritivno uravnotežen. Trudite se da oni sadrže dosta voća i obojenog povrća, zbog unosa vitamina. Takodje imajte u vidu da unos vlakana iz integralnih žitarica pomažu pri regulisanju probave. Omega-3 masne kiseline su veoma bitne i njih možete unositi konzumiranjem sveže ribe. Svaki obrok treba da sadrži proteine, zbog sagradnje i održavanja mišićne mase kao i dužeg osećaja sitosti.

Lako primenljivi saveti – Kafa i zdrav doručak

October 26, 2010 admin Ishrana No comments

Kofein je organsko jedinjenje biljnog porekla bele boje i gorkog ukusa. Ima ga u kafi, kakau, čaju, itd. Pored stimulativnog uticaja na budnost i raspoloženje, istraživanje u Americi je pokazalo da poboljšava izdržljivost i ragradnju masnih naslaga. Eksperiment je izvršen na dve grupe muškaraca od kojih su članovi jedne grupe unosili male doze kofeina, dok su u drugoj grupi bili oni koji su pili po barem četiri šoljice kafe dnevno. Naučnici su, nakon treninga od 30 minuta na sobnom biciklu, merili količinu bola u mišićima nogu koju su osećali ispitanici. Rezultati su pokazali da su pripadnici druge grupe ljudi bili dosta istrajniji i da su osećali manje bola tokom treninga.

Niskokaloričan jutarnji obrok može postaći trošenje masnih zaliha pri vežbanju i do 50 posto, pokazala je studija naučnika sa Britanskog univerziteta Notthingam. Doručak koji sadrži nizak nivo ugljenih hidrata pomaže pri razradnji masnog tkiva tokom treninga, za razliku od obroka koji uključuje namirnice kao što su testo i kukuruzne pahuljice jer one imaju visok glikemijski indeks koji povećava nivo insulina u krvi, što usporava procese trošenja masnoća iz zaliha. U istraživanju je učestvovalo osam žena mladjih od 24 godine, a jutarnjim obrokom unosile su 265 kcal.

Takodje ukoliko jedete u prvih sat vremena od ustajanja nivo kortizola (hormon koji utiče na razgradnju mišića) će se smanjiti i naj način ćete ubrzati Vaš metabolizam. Male promene u navikama u ishrani dovode do velikih promena na duže staze. Uradite nešto dobro za sebe, od sutra počnite da doručkujete na vreme!

Ukoliko Vam se dopao ovaj članak, molimo Vas da ga podelite sa prijateljima sa Facebooka.

Ishrana

Čemu nas gojaznost vodi?

Zasto “Light” i dijetalno nije uvek i zdravo

Zašto se gojimo i kad normalno jedemo?

Prednosti konzumiranja 5 uravnoteženih obroka dnevno

Lako primenljivi saveti – Kafa i zdrav doručak

Partneri:

Za Vašu pažnju:

Poslednje teme:

Linkovi:

Partneri:

Za Vašu pažnju:

Poslednje teme:

Tagovi:

Linkovi: