Prekomerna tezina

Dijeta u delovima

No comments

Dijete u više delovaŽelite da zavarate glad i da budete siti iako ste pojeli manje nego što ste planirali? Podelite vašu porciju hrane na više fragmenata kada je stavljate na tanjir, savet je naučnika sa univerziteta iz Arizone, koji su svoju hipotezu o efikasnosti efekta “dijeta u delovima” proverili pomoću miševa i ljudi.

Istraživanje efekta “dijeta u delovima”

,,Dijeta u delovima“ je najpre isprobana na miševima u laboratoriji. Životinje su istrenirane da trče po lavirintu sa 2 ulaza. Na jednoj strani su dobili hranu u više delova, a na drugoj istu količinu hrane, ali u jednom delu, tj. nije bila isparčana. Nakon što su miševi stekli predstavu o prostoru i stimulansu (hrani), pušteni su da slobodno trče po lavirintu, a naučnici su merili njihovu brzinu, kao i stranu ka kojoj više trče. Ispostavilo se da su više trčali ka onom delu gde im je data hrana u delovima, i da im je takav obrok u fragmentima bio primamljiviji od onog celovitog. Ovaj zaključak je izveden na osnovu eksperimenta na miševima, pa se postavlja pitanje da li pretpostavka o tome da dijeta u delovima ima isti uticaj i na čoveka, budući da se misli da je životinjama lako manipulisati.

Stoga je dijeta u delovima ispitana na studentima  (ukupno 301), tako što su dobili đevreke od tačno 80 gr, što cele, što podeljene na 4 dela . Nakon 20 minuta ispitanici su dovedeni do bifea, gde su mogli da se dodatno posluže hranom po svojoj volji. I ovde je zaključak bio jasan- ko je uzeo celi đevrek, pojeo ga je i poslužio se i hranom iz bifea, dok oni ispitanici koji su uzeli isti taj đevrek u delovima čak su ostavili koje parče u tanjiru imali su manju želju za hranom iz bifea. Dakle, ispostavlja se da dijeta u delovima može bolje da utoli glad nego identična dijeta pri kojoj se unose jednake količine hrane i kalorijske vrednosti ali u jednom delu. Naučnici ovu pojavu objašnjavaju činjenicom da je ljudima broj delova porcije indikator veličine porcije hrane. Tako nam obrok iz više delova deluje bogatiji i veći od iste količine hrane koja je servirana kao jedna velika celina. Dakle, trik je u obliku porcije, a ova čulna varka omogućava da se brže zasitimo, te se dijeta u delovima preporučuje osobama koje žele da smanje kalorijski unos.

adminDijeta u delovima
read more

Glad na “nervnoj bazi”

No comments

Iako mnogi smatraju da je gojaznost isključivo posledica prevelikog unosa kalorija, često se zapostavlja drugi, veoma bitan psihološki faktor, koji izaziva takozvana glad na “nervnoj bazi” ili emocionalna glad.

Kada dođe do povećanja telesne težine često vrlo bitnu ulogu igra psihološka motivacija koja nas je naterala da jedemo previše. Nikako ne bi trebalo da se zanemari psihološki faktor gojaznosti, koji može da dovede do veoma ozbiljnih problema. Tako da, pored fiziološke ili realne gladi postoji još jedna mnogo komleksnija – emocionalna glad, iza koje se skrivaju druge potrebe i koja navodi na preterano konzumiranje hrane radi smirivanja emocija.

Osim usled fiziološke gladi, čovek jede i zbog besa, samoće, anksioznosti, umora, dosade, sreće, kao i da bi ublažio mnoge druge emocije i potrebe koje se razlikuju od osobe do osobe.

Emocionalna glad je hitna, ne ostavlja mnogo vremena pri izboru hrane, izaziva netolerantnost i nagoni pojedinca da misli samo na hranu, tačnije, samo na određenu namirnicu, jer samo ona može ublažiti emocionalnu glad i povezuje se sa vrlo uznemirujućim osećanjima sa kojima ne može da se izbori.

Problemi na poslu, u školi, sa partnerom su samo neke od poteškoća koje mogu da nađu izlaz u preteranoj konzumaciji hrane. Međutim, za ovaj vid gladi je karakteristično to da se hrana uzima automatski, a čak i u trenutku kada je stomak pun, pojedinac ne oseća potrebu da prestane, već će to učiniti onda kada oseti da je hrana ublažila njegove probleme i muke.

Fiziološka glad je drugačija utoliko što je postepena, njen intenzitet polako se povećava i mogu je utoliti različite namirnice, tj. ne postoji fiksacija za jedan određeni tip namirnice, kao kod emocionalne gladi. Realna glad potiče iz stomaka, stoga, kada se unese potrebna količina, može se lako prestati sa konzumacijom, jer je došlo do zasićenja.

Veoma bitan korak u sprečavanju emocionalne gladi je uviđanje koje emocije izazivaju proždrljivost. Patnja i nekontrolisan apetit ukazuju na to da nešto nije u redu i da bi valjalo posvetiti se tom problem, analizirati ga i vratiti na taj način svoj život u ravnotežu.

Vođenje dnevnika se ispostavilo kao veoma koristan način za prepoznavanje emocija koje izazivaju glad.

Postoji pravilo od 15 minuta koje može biti korisno u borbi protiv emocionalne gladi: u trenutku kada osetite potrebu za hranom koja bi ublažila vase emocije, pogledajte na sat i tačno 15 minuta nemojte se približavati hrani. Naime, svest je osnova za borbu protiv emocionalne gladi i vremenom se uspostavlja ravnoteža sa potrebom za hranom, pa se i težina postepeno smanjuje prirodnim putem.

adminGlad na “nervnoj bazi”
read more

Čemu nas gojaznost vodi?

No comments

Gojaznost je problem čitavog sveta – dakle, ne samo Amerikanaca kao što mi mislimo. Neki je  nazivaju i “epidemijom” novog vremena. Prema nekim istraživanjima, svaki drugi čovek u Srbiji  ima problem sa kilažom. Stvar je alarmantna, jer je ova pojava novog načina života takođe veliki udar na budžete i  iziskuje visoke zdravstvene troškove usled raznih bolesti koje je prate.

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2015.godine broj gojaznih biti oko 700 miliona (kada su u pitanju odrasle osobe), a preko 2 milijarde ljudi će imati višak kiograma!

Rezultati su zabrinjavajući, ali i logični. Sve više smo okrenuti brzoj i kaloričnoj hrani, punoj šećera i aditiva. Dostupni su nam razni ukusni proizvodi koje konzumiramo onako usput, između obroka, pa zapravo nemamo pojma koliko smo kalorija dnevno uneli. Uz to, ono malo slobodnog vremena trošimo za odmor i druženje, uglavnom sedeći ili ležeći, jer ko će još da trči posle stresnog i napornog dana na poslu! I evo razloga naših viškova. Međutim, da li ste se zapitali šta su posledice svega toga (osim da nam neke stvari ne stoje kao ranije, ili u njih ne možemo da se uvučemo) ?

Svi znamo da gojaznost, ali i višak kilograma, uzrokuje niz drugih zdravstvenih problema. Na ovu temu objavljene su (i obavljaju se još uvek) mnogobrojne studije. Naučnici sa raznih univerziteta  upozoravaju na povezanost gojaznosti sa napr. povećanjem krvnog pritiska ali i  rizika od srčanog udara. U „prilog“ ovog rezultata ide i podatak da je srčani udar glavni uzrok smrti Amerikanaca, koji prednjače po broju osoba sa viškom kilograma. Gojazne osobe, zbog svoje ishrane, češće oboljevaju od raka, međutim veći je problem što je mogućnost preživljavanja i brzog oporavka ovih osoba manja u odnosu na one sa normalnom težinom. Slično je sa stvaranjem kamena u žučnoj kesi. On je delom sastavljen od viška holesterola koji telu ne treba, pa se tu taloži. Osobe koje se nezdravo hrane, unoseći mnogo šećera i životinjske masti, uglavnom imaju ovaj problem. To, svakako, nije opasno kao srčani udar ili rak, ali ne treba zanemariti jake bolove koji se tom prilikom javljaju i neminovnu operaciju kao jedino trajno rešenje.

Najčešći oblik dijabetesa, tip 2, javlja se sa godinama i na njegovu pojavu  gojaznost direktno utiče. Zbog toga se kontrola telesne težine u srednjim i kasnijim godinama vrlo često akcentuje.

Takođe, rizik od moždanog udara je veći. Prekomerna težina dovodi do sužavanja arterija, čime se lakše stvaraju krvni ugrušci koji mogu dovesti do moždanog udara.

Naravno, tu su još mnogobrojni prateći problemi sa napr. venama, oticanjem nogu i sl. Sve ovo je više nego dovoljno da vas natera da razmislite o promeni načina ishrane i nezdravim navikama. Ako imate preko 10kg više od Vaše optimalne težine, bez obzira na to kako se osećate, za svaki slučaj posetite svog lekara. Uradite potrebne analize da vidite da nije još „nešto“ došlo sa njima.

 

JelenaČemu nas gojaznost vodi?
read more