MRŠAVLJENJE
Rezultati jednog istraživanja u Finskoj govore u prilog činjenici da stres i gojaznost mogu biti i te kako povezani. Mnogi se sa stresom bore tako što jedu više, pa se, samim tim, povećava i kilaža.
Tačnije, ispostavilo se da osobe čija je reakcija na stres povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres.
Istraživanja vezana za stres i gojaznost:
Postoji nekoliko hormona i bioloških faktora koji utiču na raspoloženje i koji su povezani sa stresom i povećanjem telesne težine. Jedan od najvažnijih hormona jeste kortizol, koji luče adrenalinske žlezde. Kortizol oslobađa šećer iz jetre i mišića, tako da izaziva hiperglikemiju, a suvišni šećer transformiše u masti. Izaziva gubitak mišićne mase i neizbežno usporava metabolizam, zbog čega organizam troši manje energije. Dakle, naučnici se slažu da je uloga hormona višestruka – mogu uticati kako na raspoloženje, tako i na povećanje gojaznosti. Prilikom jednog istraživanja koje je trajalo 4 godine i koje je obuhvatilo žene starosti od 35 do 47 godina, došlo se do zaključka da anksioznost i depresija dovode do povećanja gojaznosti.
Nesumnjivo je da je veoma značajan činilac naša intelektualna sposobnost da se adaptiramo na okruženje i nosimo sa usponima i padovima svakodnevnog života. Studije su pokazale da su drastične i pogrešne dijete često posledica stresa, na koji se reaguje još većom konzumacijom hrane i povećanjem težine. Ključno je, dakle, da osobe koje se odluče za dijetu izaberu onaj način mršavljenja koji smanjuje stres, a ne onaj koji ga povećava odricanjem od omiljene hrane. Opasnost od stresa se najčešće javlja po završetku leta, kada se završavaju odmori i kada smo prinuđeni da se vratimo poslu i rutini.
Pre nego što se odlučite za novi režim ishrane, dijetu, imajte u vidu da je za proces mršavljenja veoma značajno da sačuvate smirenost i izbegavate stresne situacije.
