All posts tagged: kalorijski unos

  1. home
  2. blog
  3. kalorijski unos

TLC dijeta

January 27, 2013 admin , , No comments

tlc dijeta za dijabetičareTLC dijeta (Therapeutic Lifestyle Changes) predstavlja više od obične dijete za mršavljenje. Ova dijeta se smatra metodološkim pristupom čiji je cilj smanjenje lošeg holesterola, a naročito je pogodna za dijabetičare. Naime, osobe koje pate od dijabetesa imaju povećanu šansu za kardiovaskularne bolesti. TLC dijeta je ispitana i može značajno umanjiti rizik od tih oboljenja.

TLC dijeta – karakteristike

  • Ukupan unos masti treba da iznosi 25% – 35% (ili manje) ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.
  • Zasićenih masti bi trebalo da bude manje od 7% ukupnog  dnevnog kalorijskog unosa.
  • Polinezasićene masti bi trebalo konzumirati u količini do 10% dnevnog kalorijskog unosa.
  • Mononezasićene masti (suvo voće, biljna ulja,…) treba konzumirati u količinama koje iznose do 20% dnevnog kalorijskog unosa.
  • Ugljeni hidrati treba da sačinjavaju 50% – 60% dnevnog kalorijskog unosa.
  • Dnevna količina vlakana iznosi 20-30 grama, a namirnice najbogatije vlaknima su: ječam, ovas, bokvica, pasulj,…
  • Količina proteina treba da bude ekvivalentna količini od 15% – 20% kalorija koje unosimo svakodnevno.
  • Količina holesterola ne bi  trebalo da nadmaši 200 miligrama dnevno.

TLC dijeta je vrlo korisna kod ozbiljnih bolesti kao što je dijabetes. Za osobe koje pate od dijabetesa ključno je smanjiti unos masti, pogotovo onih zasićenih. Savetuje se praktikovanje fizičkih aktivnosti osobama koje boluju od lošeg holesterola (LDL). Potvrđeno je da kombinacija fizičkih aktivnosti, izbalansirane ishrane i odgovarajuće lekarske terapije može da smanji rizik od hipertenzije, infarkta i srčanih bolesti kod dijabetičara. Naravno, uvek sa lekarom treba isplanirati čitav proces terapije, a nutricionista može biti od velike pomoći prilikom određivanja plana ishrane.

Ko pati od dijabatesa zna da najviše mora da obrati pažnju na unos šećera. Proizvodi na kojima je naznačeno da ne sadrže šećer mogu, takođe biti opasni, jer sadrže ugljene hidrate, koji mogu uticati na glikemijski indeks. Od veštačkih zaslađivača koji se dodaju hrani i pićima koriste se: aspartam, saharin, suhraloza i drugi nehranljivi zaslađivači.

adminTLC dijeta
read more

Soja i mršavljenje

January 16, 2013 admin , No comments

soja u ishraniSoja je još jedna namirnica prirodnog porekla pogodna za mršavljenje i dobru liniju. Tokom istraživanja naučnici su isticali značaj proteina koji se nalaze u soji u borbi protiv taloženja masti. Tu funkciju obavljaju dva proteina, od kojih se beta konglicinin nalazi u većoj količini u soji.

Soja – nutritivne vrednosti i karakteristike

Soja je bogata biljnim proteinima. Veoma je važno izabrati organsku soju koja sadrži 8 esencijalnih aminokiselina, koje su, kao što znamo, sastavni deo proteina.

Proteini su veoma korisni za jačanje imunološkog sistema, ali i za mišićnu masu kod osoba koje žele da smršaju. Stručnjaci savetuju da odnos nedeljnog unosa proteina bude u korist biljnih proteina (2/3 biljnih : 1/3 životinjskih).

Poput voća i povrća, soja je, takođe, bogata vlaknima koja poboljšavaju funkcionisanje intestinalnog trakta.

Vrlo kvalitetan proizvod jeste sojino mleko, koje ujutru može zameniti klasično mleko, najmanje 2 puta nedeljno. Njegova kalorijska vrednost je 32 kcal za 100 grama mleka. Sojino mleko je bogato proteinima koji sprečavaju nagomilavanje masti, gvožđem,…Soja je dragocena i za ženske probleme. Zahvaljujući fitoestrogenu koji sadrži, korisna je za PMS, kao i za žene u menopauzi, kao i one pred menopauzom.

Takođe, osobe koje imaju problem sa emocionalnom gladi mogu za užinu da popiju sojino mleko sa kakaom, nakon čega će biti siti i bolje raspoloženi.

Sa 200 ml sojinog mleka i kakaa, uz 2 kašičice topljene čokolade, emocionalna glad se može vrlo uspešno ublažiti. Kao što je slučaj sa svim mahunarkama, i soja može u potpunosti da zameni životinjske proteine ukoliko se kombinuje sa testeninom ili pirinčem. Postoji i jogurt od soje, koji može sačinjavati dobru užinu zajedno sa jednim orahom ili tri badema. Soja se može konzumirati i kao salata ili predjelo, zavisi od ukusa i od maštovitosti. Često se može naći u hamburgerima i pljeskavicama. Isto tako, sojin sos se može iskoristiti za začinjvanje raznig vrsta jela – ribe, pirinča, mesa,…

adminSoja i mršavljenje
read more

Brusnice u ishrani

January 7, 2013 admin , No comments

brusniceBrusnice predstavljaju vrstu šumskog voća koje je poznato po svojim antioksidantnim svojstvima. Utiču povoljno na cirkulaciju. Zahvaljujući svojoj crvenoj boji, brusnice su bogate gvožđem, vlaknima i vitaminom C. Takođe, jedna od mnogobrojnih karakteristika je i da pomažu u borbi protiv celulita. Brusnice su poznate i kao zaštita od raznih infekcija, pogotovo urinarnih, virusnih i gljivičnih oboljenja. Sprečavaju da se infekcije ponovo vrate.  Povoljno deluju kod tretiranja kamena u bubregu, poremećaja intestinalnog trakta, hemoroida, smanjuju nivo kalcijuma u urinu. Brusnice su pogodne za negu kože i tretiranje nesavršenosti na koži, kao i za negu zuba i desni. Korisne su kod dijabetesa i problema sa vidom. Potvrđeno je i pozitivno dejstvo kod raznih vrsta karcinoma.

Kako brusnice deluju na celulit?

Jedan od načina borbe protiv celulita jeste konzumacijom brusnica. Efekat pomorandžine kore je primetan u slučajevima stagnacije tečnosti. Naime, brusnice sadrže vitamine iz grupe A i C, mirtilin, limunsku kiselinu i mangan. Ova kombinacija supstanci je pogodna za ojačavanje zidova kapilara, čime se poboljšava cirkulacija.

Brusnice – upotreba

Brusnice se mogu konzumirati sveže, u kombinaciji sa borovnicama, sušene ili pak, prerađene u vidu soka ili ekstrakta. Iz bobica se ekstrahuju antocijani, antioksidant uspešan u borbi protiv celulita. Ovaj proizvod se može naći u prirodnim dodacima, ali i u vidu spreja, kreme, gela. Ako se koristi suvi ekstrakt, dozvoljena količina je do 60 mg dnevno nekoliko meseci, daleko od obroka. Savetuje se da se terapija primeni u periodu kada naše noge najviše trpe, na primer leti.

Brusnice – kalorijska i nutritivna vrednost

  • Kalorije: 45 kcal
  • Masti: 0,33 g
  • Ugljeni hidrati: 14,49 g
  • Proteini: 0,74 g
  • Vlakna: 2,4 g
  • Šećeri: 9,96 g
  • Voda: 84,21 g
  • Skrob: 0,03 g
  • Pepeo: 0,24 g

Brusnice se ne mogu svugde nabaviti. Dostupne su u prodavnicama zdrave hrane, u  rinfuzima, bolje snabdevenim marketima. Kao dobra zamena (ili dodatak) može svakako poslužiti i borovnica, sa svojim odličnim lekovitim svojstvima. Brusnice su najčešće dostupne u sušenom obliku, smrznute ili u vidu čaja.

adminBrusnice u ishrani
read more

Jaja i dijeta

January 6, 2013 admin , , , No comments

dijeta i jajaOd davnina se postavlja pitanje da li je preporučljivo konzumirati jaja tokom dijete. Druga dilema jeste da li su jaja dobra za zdravlje. Neosporna je činjenica da sadrže velike nutritivne mogućnosti i brzo zasićuju, zbog čega se veoma cene tokom raznih dijeta. Međutim, šta je sa holesterolom? Stručnjaci kažu da ne postoji nikakva opasnost ukoliko se konzumira 1 jaje dnevno i ne više od 4 puta nedeljno. Jaja su kompletna namirnica. Sadrže oko 80 kcal, proteine, važne aminokiseline, minerale i vitamine, naročito vitamin B. Jaja su u stanju da pruže veći osećaj sitosti u odnosu na obroke jednake kalorijske vrednosti, ali sa više ugljenih hidrata.

Međutim, tačno je da jaja sadrže veliku količinu holesterola – oko 185 mg u proseku po komadu. Jedno novije istraživanje je pokazalo da jaja nemaju negativnih efekata na zdrave ljude. Ali, mogu biti opasna za osobe koje boluju od dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Bitno je naglasiti da su 2 jaja dnevno previše, treba se zaustaviti na jednom. Kod pripreme kajgane može se dodati belance, jer je bogato proteinima, za razliku od žumanca koje sadrži veliku količinu holesterola.

Jaja i dijeta – nutritivne i kalorijske vrednosti

  • Kalorije: 130kcal
  • Masti: 9,51 g
  • Ugljeni hidrati: 0,72 g
  • Proteini: 12,56 g
  • Vlakna: 0 g
  • Šećeri: 0,37 g
  • Voda: 76,15 g
  • Pepeo: 1,06 g

Minerali:

  • Kalcijum: 56 mg
  • Natrijum: 142 mg
  • Fosfor: 198 mg
  • Kalijum: 138 mg
  • Gvožđe: 1,75 mg
  • Magnezijum: 12 mg
  • Cink: 1,29 mg
  • Bakar: 0,072 mg
  • Fluor: 1,1 mcg
  • Mangan: 0,028 mg
  • Selen: 30,7 mcg

Jaja i dijeta – uputstva

Ova dijeta se ne praktikuje duže od 3 dana i ne preporučuje se osobama koje pate od visokog holesterola.

1. dan:

doručak: 1 nemasni jogurt, 2 kivija, kašika meda

užina: jagode

ručak: 2 kuvana jaja, obarena sargarepa, 1 paradajz, 2 parčeta integralnog hleba

užina: 1 pomorandža

večera: čorba od mahunarki

2. dan

doručak: šolja kafe i tost hleb sa marmeladom

užina: 1 kivi

ručak: omlet i 2 parčeta integralnog hleba

užina: 1 jabuka

večera: barena riba i kuvano povrće

3. dan:

doručak: napitak od šargarepe, 4 parčeta dvopeka

užina: 2 mandarine

ručak: 2 jaja na oko i 2 parčeta integralnog hleba

užina: šumsko voće

večera: teleći biftek, mešana salata i 2 parčeta integralnog hleba.

 

 

Ako pri tom želite da koristite organska jaja, ispratite ovu detaljnu analizu, http://www.vitkigurman.com/organska-jaja-i-blog-mooshema/.

 

adminJaja i dijeta
read more

Kalifornijska dijeta

January 4, 2013 admin , , No comments

kalifornijska dijeta 1Kalifornijska dijeta je nastala u San Francisku pre nekoliko godina. Vrlo je popularna među holivudskim zvezdama. Kalifornijska dijeta je atraktivna zbog toga što omogućuje da se brzo skinu kilogrami bez većeg truda i zalaganja.

Kalifornijska dijeta – osnovni principi

Kalifornijska dijeta ne podrazumeva nikakvo sabiranje kalorija, niti planiranje menija unapred. Sastoji se iz 5 osnovnih principa.

  1. Eliminisati industrijskie proizvode. Nijedna namirnica nije zabranjena, ali je vrlo bitno da one budu prirodne. U industrijskim proizvodima i prerađevinama nalaze se neke supstance koje izazivaju usporavanje metabolizma. Stoga se gojimo, čak iako se bavimo sportom i uglavnom vodimo računa o ishrani.
  2. Raznovrsnost ishrane: ne treba ništa izostaviti sa menija
  3. Treba da se hranimo bolje da bismo jeli manje. Ukoliko se namirnice pažljivo odaberu, nema potrebe jesti u velikim količinama.
  4. Izabrati revitalizujuće namirnice koje daju maksimalnu nutritivnu vrednost, a minimalnu kalorijsku. Dobar primer za ovakvu namirnicu je soja- bogata proteinima, zasićuje brzo i niskokalorična.
  5. Paziti na način ishrane. Kalifornijska dijeta se sastoji iz 3 faze. Prva je najkraća i traje 10 dana. Druga je promenljiva, završava se kada se dostigne željena težina. A treća faza je namenjena održavanju dostignute kilaže.

Kalifornijska dijeta – namirnice

  • Badem – izvor kalcijuma, proteina, cinka, kalijuma, magnezijuma, vitamina B i E, mononezasićenih masnih kiselina. Ne treba preterivati u konzumaciji badema, zbog velike kalorijske vrednosti.
  • Ljuta paprika – izvor vitamina C i karotena i značajan antioksidant.
  • Borovnice – dobar antioksidant, preventiva mnogim bolestima.
  • Brokoli – bogat vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, fosforom i gvožđem. Pomaže u detoksikaciji i čišćenju organizma, kao i kod hroničnog zatvora, zahvaljujući vlaknima.
  • Citrusi – bogati vitaminima, pogodni za borbu protiv slobodnih radikala i preranog starenja.
  • Maslinovo ulje – smanjuje loš holesterol i masnoću u krvi. Bogato je polifenolom, karotenom i vitaminom E.
  • Spanać – izvor kalcijum i vitamina K. Dobar je antioksidant i sadrži i vitamin B9.
  • Jagode – bogate polifenolom, vlaknima, vitaminima C, B, E, K  i dobar su antioksidant.
  • Paradajz – najbolji izvor likopena.
  • Integralne žitarice – pomažu u regulisanju insulina i glikemije. Bogate su vlaknima, gvožđem, magnezijumom, vitaminom B.
adminKalifornijska dijeta
read more

Belo meso

December 31, 2012 admin , No comments

belo meso - svojstvaBelo meso se smatra zdravijim u odnosu na crveno meso. Jedna od osnovnih odlika belog mesa je da se lako vari i da ne sadrži veliku količinu masti. Bogato je proteinima, gvožđem i aminokiselinama razgranatih lanaca. Tačnije, 100 grama pilećeg mesa sadrži 1,5 gr gvožđa, a 100 gr ćuretine sadrži 2,5 gr gvožđa. Različite boje mesa ne zavise od količine gvožđa koje sadrži, već od prisustva mioglobina, proteina koji prenosi kiseonik do mišićnog tkiva. Koncentracija ovog proteina varira u zavisnosti od vrste životinje, ali i starosti. Mlade životinje imaju manju količinu mioglobina u sebi u odnosu na starije.

Belo meso- vrste

U kategoriju belog mesa ne spada samo meso od pileta, ćurke i zeca, već i teletina, prasetina, jaretina i jagnjetina. U crveno meso spada meso ,,odraslih“ životinja – ovce, goveda, svinje,…Postoji još jedna skorija klasifikacija crnih mesa, u koje spada meso divljači (divlje svinje, jelena,…).

Belo meso – nutritivne vrednosti i kalorije

Piletina (grudi):

  • kalorije: 100 kcal
  • masti: 0,8 gr
  • ugljeni hidrati: 0 gr
  • proteini: 23,3 gr
  • vlakna: 0 gr
  • voda: 74,9 gr
  • skrob: 0 gr

Ćuretina:

  • kalorije: 107 kcal
  • masti: 8,3 gr
  • ugljeni hidrati: 0 gr
  • proteini: 21,62 gr
  • vlakna: 0 gr
  • voda: 69 gr

Zečetina:

  • kalorije: 114 kcal
  • masti: 2,32 gr
  • ugljeni hidrati: 0 gr
  • proteini: 21,79 gr
  • vlakna: 0 gr
  • voda: 74,51 gr

Teletina:

  • kalorije: 107 kcal
  • masti: 2,7 gr
  • ugljeni hidrati: 0 gr
  • proteini: 20,7 gr
  • vlakna: 0 gr
  • voda: 76,9 gr
  • skrob: 0 gr

Govedina:

  • kalorije: 127kcal
  • masti: 5,2 gr
  • ugljeni hidrati: 0 gr
  • proteini: 20,6 gr
  • vlakna: 0 gr
  • voda: 72,2 gr
  • skrob: 0 gr

Prasetina:

  • kalorije: 130kcal
  • masti: 2,17 gr
  • ugljeni hidrati: 0 gr
  • proteini: 20,95 gr
  • vlakna: 0 gr
  • voda: 76 gr
  • skrob: 0 gr

Belo meso – karakteristike

Belo meso je bogato proteinima neophodnim organizmu za obnavljanje tkiva i formiranje hormona, enzima i antitela i korisnih aminokiselina. Belo meso se lakše vari u odnosu na crveno meso, zahvaljujući manjoj zastupljenosti vezivnog tkiva. Još jedna prednost belog mesa je mala koncentracija masti. Najviše je ima u koži, stoga je lako i odstraniti je. Mala količina masti predstavlja zapravo masne kiseline, sa veoma niskim procentom holesterola. Belo meso se svakako preporučuje trudnicama, osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, visokog holesterola, sportistima, deci i starima.

 

adminBelo meso
read more

Dijete i zablude

December 30, 2012 admin , , , No comments

zablude prilikom držanja dijetePrilikom držanja dijete, vrlo su česte greške i zablude, u želji da se na što jednostavniji način i uz minimalno odricanje i trud rešimo suvišnih kilograma. Svakodnevno nailazimo na dijete, čak neke veoma bizarne i skloni smo da ih praktikujemo, ne proverivši prethodno njenu verodostojnost sa stručnim licima.

Koje su to zablude prilikom držanja dijete?

  1. Jedna od najvećih zabluda je da se konzumacijom samo voća i povrća ne gojimo. Istina je da je voće bogato prostim šećerima i da se svakako možemo ugojiti ukoliko ga jedemo u velikim količinama. Treba obratiti pažnju na voćne sokove, jer pijući ih, nemamo tačnu predstavu o količini unetog voća.
  2. Gojaznost je nasledna. Mi, zapravo, možemo naslediti konstituciju ili sklonost ka gojenju, ali ne samu gojaznost, jer samo mi možemo da odlučimo koliko ćemo kalorija uneti dnevno.
  3. Ako jedemo posle 10 uveče, više se gojimo. Jeste bitno vreme obroka, ali u ovom slučaju je važnija sadržina. Doručak bi trebalo da bude kompletan, jer je pred nama ceo dan tokom kog smo u prilici da sagorimo kalorije, dok večera treba da bude što laganija.
  4. Veoma zastupljena zabluda je da ukoliko imamo samo jedan obrok dnevno, možemo smršati. Ovakav tip dijete u kojoj se obroci izostavljaju može izazvati samo suprotan efekat.
  5. Samo fizičkom aktivnošću može se smršati. Štaviše, može se desiti da na početku dođe do povećana težine usled povećanja mišićne mase. Fizičkoj aktivnosti svakako treba pridodati i zdravu i umerenu ishranu da bi se postigao željeni efekat ove dijete.
  6. Masti treba eliminisati iz ishrane. Velika zabluda izazvana neznanjem, jer postoje i dobre masti koje su neophodne u ishrani.
  7. Proizvodi ,,light“ su pogodni za dijete. Zasigurno, ukoliko se konzumiraju umereno. Međutim, to obično nije slučaj i često se preteruje sa unosom ovih proizvoda, kao da u sebi ne sadrže kalorije, što je velika greška.
  8. Ako manje jedemo, više mršavimo, a još je bolje ako postimo. Velike zablude, jer duge hipokalorijske dijete i postovi mogu značajno oštetiti zdravlje, oslabe kosti i mišiće, koji imaju, pak, bitnu ulogu u sagorevanju kalorija.
adminDijete i zablude
read more

Hrana noću

December 27, 2012 admin , No comments

konzumacija hrane noćuSvako ko je ikada imao problema sa viškom kilograma i linijom zna da je hrana noću veoma opasna. Neko je prinuđen da se hrani noću zbog posla, neko zbog poremećenog sna. Sprovedeno je istraživanje čiji je cilj bio ispitivanje fizioloških funkcija koje su povezane sa činjenicom da se hrana vrlo često konzumira noću.

Hrana noću- nikako!

Ispostavilo se da nije toliko važna količina hrane koju unesemo koliko vreme obroka. Naime, čak i kada vodimo računa o unetim kalorijama, ukoliko jedemo noću, svakako se gojimo. Objašnjenje za ovu pojavu leži u biološkom satu. Budući da smo ,,programirani“ da se hranimo tokom dana, svaka konzumacija hrane noću predstavlja opasnost za našu liniju.

Dokaz za ovu tvrdnju je istraživanje koje je sprovedeno je na miševima zahvaljujući promenama metabolizma koje su postignute izvesnim izmenama biološkog sata masnih ćelija. Naime, masne ćelije komuniciraju sa mozgom zahvaljujući leptinu, čije lučenje izaziva veću potrošnju energije i redukovan unos hrane. Međutim, kada se promeni biološki sat, modifikuje se i ekspresija gena koji kontrolišu lučenje važnih masnih kiselina omega 3 – EPA i DHA. Miševi su podeljeni u dve grupe. Jednoj grupi je hrana bila dostupna 24 sata, dok je druga dobijala hranu sa visokim procentom masti 8 sati dnevno. Kalorijski unos za obe grupe bio je jednak. Zaključeno je da su miševi iz prve grupe imali zdravstvenih problema i probleme sa gojaznošću.

Dakle, vrlo je bitno da se pridržavamo predviđenog vremena za obroke. Sama činjenica da je metabolizam aktivniji tokom dana dovodi do zaključka da telo troši više energije. Tako da, konzumacija hrane noću, kada je organizam manje aktivan, može biti kobna za liniju, ali i za zdravlje. Više nije reč o količini hrane koju unesemo, već o vremenu kada to činimo. Na primer, ista količina hrane uneta tokom dana bila bi potpuno bezopasna.

Ukoliko se hranimo u neodgovarajuće vreme, narušava se ravnoteža organizma, pa i metabolizma, što kasnije može uzrokovati neke hormonske promene (najčešće hormona za regulaciju apetita i sitosti).

adminHrana noću
read more

Partneri:

Za Vašu pažnju:

Poslednje teme:

Tagovi:

Linkovi: