All posts tagged: Prekomerna tezina

Prestanak pušenja i gojaznost

No comments

pusenje i gojaznost

Prestanak pušenja ima pozitivne efekte po zdravlje čoveka, ali može dovesti do promena u načinu ishrane i gojaznosti. Najveća ,,mana“ prestanka pušenja je brzo povećanje telesne težine, koje je zapaženo kod velikog broja nekadašnjih pušača. To je razumljivo, budući da nikotin podstiče proces mršavljenja, a kada osoba prestane sa pušenjem, hrana je prva zamena za cigarete.
Koliko se može zaista povećati telesna težina? Sprovedena su razna istraživanja, a njihovi rezultati govore u prilog činjenici da osobe koje prestanu sa pušenjem mogu da se ugoje od 4 do 9 kilograma za manje od 12 meseci. Zaista je tako i malobrojne su one osobe koje uspeju da izbegnu ove neželjenje efekte prestanka pušenja.
Međutim, postoje mali ,,trikovi“ pomoću kojih možete izbeći neželjenu gojaznost nakon prestanka pušenja.

Prestanak pušenja: kako izbeći gojaznost

1) Pre svakog obroka popijte 2 kašičice maslinovog ulja, koje usporava rad želuca i pospešuje lučenje hormona koji umanjuje apetit.
2) Pijte manje kafe nego obično, jer je bitno da se, ukoliko je proces prestanka pušenja u toku, smanji i unos kofeina. Možete da pronađete način kako da nadomestite nedostatak kafe i cigareta. Zavisno od preferencija, svako može da pronađe zamenu za njih, koja pritom, može da bude manje štetna i zdrava.
3) Posvetite se fizičkim aktivnostima i redovnom vežbanju. Ustanovljeno je da nikotin ubrzava probavu, te organizam pušača brže potroši kalorije.
4) Kao zamena za hranu mogu biti razne žvakaće gume bez šećera. Mogu da ublaže potrebu za cigaretama, a pošto ne sadrže šećer, ne postoji rizik od gojaznosti.
5) Ključ je, takođe u samokontroli, jer samo vi odlučujete šta ćete i u kojim količinama jesti.
6) Jedite više voća, jer ćete se na taj način lakše odupreti slatkišima, koji izgledaju veoma primamljivo u procesu prestanka pušenja.
7) Prestanak pušenja bi trebalo da predstavlja dugoročan proces, tj. da traje od 2 do 6 meseci, nakon čega je mnogo lakše izbeći hranu kao zamenu za cigarete.

adminPrestanak pušenja i gojaznost
read more

Čemu nas gojaznost vodi?

No comments

Gojaznost je problem čitavog sveta – dakle, ne samo Amerikanaca kao što mi mislimo. Neki je  nazivaju i “epidemijom” novog vremena. Prema nekim istraživanjima, svaki drugi čovek u Srbiji  ima problem sa kilažom. Stvar je alarmantna, jer je ova pojava novog načina života takođe veliki udar na budžete i  iziskuje visoke zdravstvene troškove usled raznih bolesti koje je prate.

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2015.godine broj gojaznih biti oko 700 miliona (kada su u pitanju odrasle osobe), a preko 2 milijarde ljudi će imati višak kiograma!

Rezultati su zabrinjavajući, ali i logični. Sve više smo okrenuti brzoj i kaloričnoj hrani, punoj šećera i aditiva. Dostupni su nam razni ukusni proizvodi koje konzumiramo onako usput, između obroka, pa zapravo nemamo pojma koliko smo kalorija dnevno uneli. Uz to, ono malo slobodnog vremena trošimo za odmor i druženje, uglavnom sedeći ili ležeći, jer ko će još da trči posle stresnog i napornog dana na poslu! I evo razloga naših viškova. Međutim, da li ste se zapitali šta su posledice svega toga (osim da nam neke stvari ne stoje kao ranije, ili u njih ne možemo da se uvučemo) ?

Svi znamo da gojaznost, ali i višak kilograma, uzrokuje niz drugih zdravstvenih problema. Na ovu temu objavljene su (i obavljaju se još uvek) mnogobrojne studije. Naučnici sa raznih univerziteta  upozoravaju na povezanost gojaznosti sa napr. povećanjem krvnog pritiska ali i  rizika od srčanog udara. U „prilog“ ovog rezultata ide i podatak da je srčani udar glavni uzrok smrti Amerikanaca, koji prednjače po broju osoba sa viškom kilograma. Gojazne osobe, zbog svoje ishrane, češće oboljevaju od raka, međutim veći je problem što je mogućnost preživljavanja i brzog oporavka ovih osoba manja u odnosu na one sa normalnom težinom. Slično je sa stvaranjem kamena u žučnoj kesi. On je delom sastavljen od viška holesterola koji telu ne treba, pa se tu taloži. Osobe koje se nezdravo hrane, unoseći mnogo šećera i životinjske masti, uglavnom imaju ovaj problem. To, svakako, nije opasno kao srčani udar ili rak, ali ne treba zanemariti jake bolove koji se tom prilikom javljaju i neminovnu operaciju kao jedino trajno rešenje.

Najčešći oblik dijabetesa, tip 2, javlja se sa godinama i na njegovu pojavu  gojaznost direktno utiče. Zbog toga se kontrola telesne težine u srednjim i kasnijim godinama vrlo često akcentuje.

Takođe, rizik od moždanog udara je veći. Prekomerna težina dovodi do sužavanja arterija, čime se lakše stvaraju krvni ugrušci koji mogu dovesti do moždanog udara.

Naravno, tu su još mnogobrojni prateći problemi sa napr. venama, oticanjem nogu i sl. Sve ovo je više nego dovoljno da vas natera da razmislite o promeni načina ishrane i nezdravim navikama. Ako imate preko 10kg više od Vaše optimalne težine, bez obzira na to kako se osećate, za svaki slučaj posetite svog lekara. Uradite potrebne analize da vidite da nije još „nešto“ došlo sa njima.

 

JelenaČemu nas gojaznost vodi?
read more