All posts tagged: visak kilograma

Gojaznost oštećuje mozak?

September 20, 2012 admin Uncategorized No comments

Gojaznost ne škodi samo liniji, već može da ošteti i mozak, koji može prevremeno ostariti zbog suvišnih kilograma. Kognitivne funkcije brže opadaju i povećava se rizik od demencije kod osoba sa suvišnim kilogramima.

Ovu tvrdnju ne samo da je potvrdio poznati Pjer Dukan (tvorac Dukanove dijete), rekavši da nije upoznao nijednu gojaznu osobu kojoj je mozak u redu, već i mnogobrojna naučna istraživanja čiji je predmet povezanost između suvišnih kilograma i funkcija mozga kao što su mišljenje, pamćenje…

Naučno istraživanje o tome kako gojaznost oštećuje mozak:

Na početku istraživanja prosek godina ispitanika bio je 50. Tri puta u deset godina podvrgnuti su kognitivnim testovima. 53% ispitanika je bilo normalne težine, 38% je imalo suvišne kilograme, 9% je bilo gojaznih, a kod 31% ispitanika je postojao rizik za metaboličke probleme. Rezultati istraživanja su pokazali da su gojazne osobe sa metaboličkim problemima zabeležile znatno brži kognitivni pad u odnosu na ispitanike normalne težine koji nisu imali metaboličkih problema. Razlog ovoj pojavi još nije najjasniji, ali postoje hipoteze da je povećan nivo šećera i holesterola u krvi odgovoran za način na koji se mozak usporava, što se manifestuje preko slabljenja kognitivnih sposobnosti .

Međutim, nije prvi put da se problem suvišnih kilograma povezuje sa demencijom. Da bi se utvrdila jasna povezanost, potrebna su dublja i iscrpnija istraživanja. Tačnije, trebalo bi ispitati uticaj genetičkih faktora, kao i otkad traje gojaznost i metaboličke promene. Takođe, neophodno je usavršiti kognitivne testove, da bi se što bolje utvrdila povezanost između gojaznosti i funkcija koje mozak obavlja, poput mišljenja, pamćenja,…

Prethodna istraživanja su isticala da se demencija može preduprediti uravnoteženom, zdravom i kontrolisanom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, kontrolisanjem pritiska i holesterola.

Uzimajući u obzir činjenicu da gojaznost predstavlja ozbiljnu pretnju kako za liniju tako i za mozak, ova istraživanja pozivaju sve ljude da promene svoj stil života, da ga poboljšaju ukoliko žele pozitivne dugoročne rezultate.

Neuspešna dijeta? Evo zašto…

September 18, 2012 admin Dijete, Ishrana, Trening, Zivotni stil No comments

Stručnjaci su utvrdili više od 100 faktora koji utiču na uspešnost dijete. Evo nekoliko nesumnjivih koji mogu zasigurno sabotirati vašu dijetu i vaše pokušaje da smršate učiniti uzaludnim.

Konzumacija prerađenih ugljenih hidrata može da izazove povećanje obima struka. Naime, dve grupe ispitanika su svakodnevno unosile isti broj kalorija, ali je ustanovljeno da oni koji su konzumirali preradjene ugljene hidrate su ,,nabacili“ koji kilogram u struku, za razliku od onih koji su jeli integralni hleb i povrće.
Istraživanja su pokazala da osobe koje redovno gledaju tablice nutritivnih vrednosti namirnica i redovno praktikuju trening imaju mogućnost da brže smršaju od onih koji samo treniraju i ne obraćaju pažnju na kalorijski unos.
Svakodnevna konzumacija jogurta može doprineti skidanju suvišnih kilograma, naročito u predelu struka. Smatra se da su kalcijum i proteini koje sadrži jogurt pogodni za sagorevanje masnih naslaga.
Ko ima gojazne prijatelje, povećava mu se šansa čak duplo da i on to postane. To se može objasniti prostom činjenicom da kada jedemo van kuće obično pratimo ritam svojih prijatelja. Moramo uzeti u obzir i činjenicu da je ta hrana obično nezdrava, te utoliko privlačnija mladima.
Gledanjem slika hrane sa visokim sadržajem masti stimuliše centar za kontrolu apetita izazivajući veću želju za slatkišima i začinjenom hranom, zbog čega vaša dijeta može biti ugrožena.
Kada je hrana servirana u tanjiru iste boje, povećava nam se apetit. Ukoliko je ista količina hrane servirana u tanjiru druge boje, porcija deluje veća i zadovoljavajuća sa psihološke tačke gledišta.
Nedovoljan san podstiče gojaznost. Osobe koje spavaju oko 8,9 sati imaju manje predispozicije da se ugoje.
Umesto ,,ne mogu“ bitno je reći odlučno ,,ne“ kada ste ponuđeni hranom koja nije u skladu sa vašom dijetom.
Na osnovu uzorka od preko 10 000 ispitanika, osobe koje su skoro stupile u brak ili su se razvele imaju problema sa viškom kilograma. Verovatnoća raste posle tridesete godine.
Izbegavajte trening bez muzike. Često muzika može da motiviše i stimuliše na duže i intenzivnije vežbanje. Korisna je, takođe, jer odvlači pažnju sa napora i za 15% povećava izdržljivost.

Stres i gojaznost

September 12, 2012 admin Ishrana, Motivacija, Prekomerna tezina No comments

Rezultati jednog istraživanja u Finskoj govore u prilog činjenici da stres i gojaznost mogu biti i te kako povezani. Mnogi se sa stresom bore tako što jedu više, pa se, samim tim, povećava i kilaža.

Tačnije, ispostavilo se da osobe čija je reakcija na stres povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres.

Istraživanja vezana za stres i gojaznost:

Postoji nekoliko hormona i bioloških faktora koji utiču na raspoloženje i koji su povezani sa stresom i povećanjem telesne težine. Jedan od najvažnijih hormona jeste kortizol, koji luče adrenalinske žlezde. Kortizol oslobađa šećer iz jetre i mišića, tako da izaziva hiperglikemiju, a suvišni šećer transformiše u masti. Izaziva gubitak mišićne mase i neizbežno usporava metabolizam, zbog čega organizam troši manje energije. Dakle, naučnici se slažu da je uloga hormona višestruka – mogu uticati kako na raspoloženje, tako i na povećanje gojaznosti. Prilikom jednog istraživanja koje je trajalo 4 godine i koje je obuhvatilo žene starosti od 35 do 47 godina, došlo se do zaključka da anksioznost i depresija dovode do povećanja gojaznosti.

Nesumnjivo je da je veoma značajan činilac naša intelektualna sposobnost da se adaptiramo na okruženje i nosimo sa usponima i padovima svakodnevnog života. Studije su pokazale da su drastične i pogrešne dijete često posledica stresa, na koji se reaguje još većom konzumacijom hrane i povećanjem težine. Ključno je, dakle, da osobe koje se odluče za dijetu izaberu onaj način mršavljenja koji smanjuje stres, a ne onaj koji ga povećava odricanjem od omiljene hrane. Opasnost od stresa se najčešće javlja po završetku leta, kada se završavaju odmori i kada smo prinuđeni da se vratimo poslu i rutini.

Pre nego što se odlučite za novi režim ishrane, dijetu, imajte u vidu da je za proces mršavljenja veoma značajno da sačuvate smirenost i izbegavate stresne situacije.

Yo-yo (jo-jo) efekat dijeta sa niskim sadržajem masti

September 5, 2012 admin Uncategorized No comments

Često se dešava da se uloži napor pri skidanju suvišnih kilograma,a da se oni posle vrate – u pitanju je omraženi yo-yo (jo-jo) efekat, sa kojim ima iskustava skoro svako ko se podvrgnuo dijeti.

Da li je moguće da tip dijete za koju se odlučimo može da utiče na mogućnost da se izgubljeni kilogrami vrate? Raznim istraživanjima pokazano je da se određenim režimima ishrane rizikuje yo-yo efekat nakon dijete.

Istraživanje yo-yo (jo-jo) efekta:

Ispitivanja su sprovedena nad 21 gojaznom osobom, koje su izgubile 10-15% prvobitne težine vrlo strogom dijetom, a potom je dobijena kilaža održavana na 3 različita načina ishrane, što je trajalo 4 nedelje. Prvi tip ishrane podrazumeva nizak sadržaj masti (60% ugljenih hidrata, 20% masti, 20% proteina). Drugi tip ishrane je na bazi niskog glikemijskog indeksa (60% ugljenih hidrata, 20% masti, 20% proteina). Treći način ishrane je na bazi niskog unosa ugljenih hidrata (10% ugljenih hidrata, 60% masti i 30% proteina).

Svim ispitanicima je izmeren nivo hormona leptin i kortizol, nivo šećera u krvi, holesterola i krvni pritisak. Takođe, izmerena je njihova potrošena enrgija prilikom odmora i ukupna potrošena energija, na osnovu čega se vidi kako generalno funkcioniše metabolizam. Rezultati pokazuju da poslednji parametar značajno varira zavisno od režima ishrane. Stepen utrošene energije se smanjuje prilikom dijete sa niskom količinom masti, a najmanji je tokom dijete sa niskim procentom ugljenih hidrata. Dakle, pod tim okolnostima je najverovatniji rizik od jo-jo efekta dijete.

Razlika je u 300 kalorija dnevno, što je ekvivalentno energiji koja se utroši prilikom umerene fizičke aktivnosti. Stručnjaci objašnjavaju neuspeh mnogih dijeta činjenicom da gubitak kilograma izaziva biološke adaptacije organizma kao što su smanjenje utroška energije i povećanje apetita, što stvara yo-yo efekat dijete i vraćanje izgubljenih kilograma. Drugim rečima, posle veoma rigidnog režima ishrane metabolizam se usporava i troši manje energije, a naročito kada je u pitanju dijeta sa veoma smanjenim unosom masti. Stručnjaci savetuju da se drži pod kontrolom glikemijski indeks hrane, pošto je dijeta bez ugljenih hidrata gotovo nemoguća i veoma neuravnotežena. Dakle, bitno je stvoriti razuman odnos između unetih i organizmu potrebnih nutrijenata, a ne izbacivati masti potpuno iz ishrane.

Pritikinova dijeta

August 15, 2012 admin Uncategorized No comments

Pritikinova dijeta je idealna za osobe koje ne vole meso i žele da vode računa o svom zdravlju, jer se pomoću nje smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa. Tvorac ove dijete je Nejtan Pritikin, koji je zbog problema sa zdravljem bio prinuđen da osmisli novi režim ishrane koji mu odgovara.

Pritikinova dijeta je uglavnom vegeterijanska i podrazumeva čak i značajan unos složenih ugljenih hidrata kao što su hleb, integralni pirinač, testenina, voća i povrća. Ova dijeta, međutim, isključuje namirnice životinjskog porekla – meso, riba, jaja, masni sirevi. Zabranjena je upotreba soli i bilo kojih drugih začina. Dijeta uključuje najmanje 3 obroka i 2 užine. Zaključujemo je da je ova dijeta veoma bogata ugljenim hidratima, oskudna proteinima životinjskog porekla i siromašna mastima (dozvoljen unos je do 10%). .

Svakodnevna fizička aktivnost (hodanje od 45 minuta) doprinosi boljim rezultatima ovog programa ishrane. Fizička aktivnost povećava potrebu za ugljenim hidratima, tako da Pritikinova dijeta može da zadovolji potrebe organizma nakon treninga.

Prednosti ove dijete su očigledne, jer svakodnevna fizička aktivnost udružena sa unosom sveže hrane biljnog porekla može mnogo da doprinese zdravlju, naročito kardiovaskularnom sistemu.

Pritikinova dijeta deluje povoljno i na bolesti kao što su: arterioskleroza, hipertenzija, hemoroidi, angina pektoris,…

Pritikinova dijeta – neželjene posledice

Međutim, ukoliko ovu dijetu praktikujete često i dugo, možete se susresti sa nekim neželjenim posledicama. Odbijanje unosa mesa, kao i proteina životinjskog porekla može da stvori ozbiljne probleme. Konzumiranje namirnica samo na bazi ugljenih hidrata dovodi do povećanja glikemije, što zahteva veliku upotrebu insulina. Takođe, nedovoljan unos životinjskih proteina može dovesti do neefikasne aktivnosti enzima, anabolizma mišića.

Ukoliko ste imali iskustva sa ovim režimom ishrane podelite svoje mišljenje putem ostavljanja komentara.

Plava dijeta

August 8, 2012 admin Uncategorized No comments

Plava dijeta je jedna od ,,obojenih“ dijeta koje predstavljaju uspešan način mršavljenja . Često nam se dešava da nas neke namirnice privuku na osnovu svoje boje. U pitanju je princip kromoterapije, terapeutski metod kod kog boje imaju pozitivan uticaj na zdravlje.

Pošto je leti popularno plavo voće, preporučljivo je hraniti se zdravo i u znaku plave boje. Preporučljivo je da u svoju ishranu uvrstite sokove plavo-ljubičaste boje, kao i sveže voće- borovnice, šljive, crno grožđe, noni (egzotično voće sa Kariba). Plava dijeta se može držati nedelju dana ili čak samo par dana, a da se pritom metabolizam odlično stimuliše i organizam pročisti i oslobodi masnih naslaga. Evo proverenih saveta kako iskoristiti ovo voće na najbolji mogući način.

Plava dijeta: obroci

Doručak:

Šolja jogurta sa kašikom soka od nonija, kašikom muslija i meda po ukusu; šolja zelenog čaja, parče integralnog hleba i kompot od borovnica ili šljiva. Poštujući ovaj režim ishrane, mogu se iskoristiti sve pogodnosti pomenutog voća kao antioksidanata, stimuliše se digestivni trakt i smanjuje nadutost abdomena.

Uzina:

Sok od borovnica ili 4 šljive sa korom, čime se metabolizam aktivira i ublažava se ,,psihološka“ glad.

Ručak:

Salata sa cikorijom, rukolom, šargarepom, paradajzom, moračom, crnim lukom, rotkvicama, feta sirom i crnim grožđem, maslinovim uljem, jabukovim sirćetom i susamom; 50 gr crnog, ražanog hleba. Za dezert 100 gr mekog belog sira sa kašikom kompota od šljiva. Ovim načinom ishrane stimuliše se diureza i ne opterećuje digestivni trakt.

Užina:

Pripremiti napitak od plavog voća – 100 gr crnog grožđa bez semena, 2 breskve, dodati 100 ml soka od izmiksiranih svežih šljiva, 50 ml soka od nonija i sok od limuna. Treba ga popiti odmah nakon pripreme. Ovakvom užinom se ublažava žeđ i glad i poboljšava se cirkulacija.

Aperitiv:

Čaša bistrog soka od jabuka sa kašikom soka od nonija, čime se aktiviraju prirodni mehanizmi za sagorevanje masnih naslaga.

Večera:

Parče pečene tune ili lososa sa majčinom dušicom (koja ima i svojstvo diuretika), kašičicom maslinovom ulja i malo soli, tikvice, 50 gr ražanog hleba.

Ukoliko krenete sa plavom dijetom, ili ste bili na plavoj dijeti ostavite komentar i podelite Vaše iskustvo sa drugima.

Neispavanost pospešuje gojaznost

August 7, 2012 admin Uncategorized No comments

Više nema sumnje, brojne studije su pokazale da neispavanost ne samo da škodi procesu mršavljenja, već i pospešuje gojaznost. Istraživanja su pokazala da postoji veza između dužine i kvaliteta spavanja i suvišnih kilograma, utoliko što mozak nije u mogućnosti da donese razborite odluke po pitanju izbora hrane, te smo skloniji visoko kaloričnim i masnim namirnicama.

Istraživanja uticaja neispavanosti na gojaznost:

Oba istraživanja su sprovedena nad dobrovoljcima koji su bili podvrgnuti funkcionalnoj magnetnoj rezonanci. Prvo istraživanje je uključilo 23 odraslih ispitanika koji su testirani nakon jedne dobro prespavane noći i nakon jedne tokom koje nisu spavali. U oba slučaja, tokom testiranja ispitanicima su prikazivane slike hrane i svako je morao da kaže koliku želju ima za određenim tipom hrane. Cilj je bio da se ispita da li je neka regija mozga u krizi zbog neispavanosti. Promene se dešavaju u frontalnom režnju mozga, ključnoj regiji za kontrolu ponašanja i pravljenje komplikovanih izbora (kao npr. za koju se hranu odlučiti). Zaključeno je da se zbog nedostatka sna aktivnost ove regije smanjuje, pa nismo u stanju da povežemo signale i znanja koji nam pomažu da donesemo ispravne odluke vezane za ishranu kao kada smo dobro naspavani. Dakle, ne uspevamo da odlučimo šta je bolje za nas da jedemo, niti da procenimo da li je određena namirnica dovoljno zdrava, bez obzira na njen privlačan ukus, pa smo skloniji visoko kaloričnoj hrani, a da toga nismo ni svesni, što donosi problem suvišnih kilograma.

Drugo istraživanje je imalo kao rezultat veoma slične zaključke. Testiranju je podvrgnuto 25 dobrovoljaca koji su posmatrali zdravu i nezdravu hranu, jednom nakon što su spavali dobro 5 noći, a drugi put nakon što im je san bio ograničen na 4 sata. Prvi zaključak je da se ne aktiviraju iste moždane regije kada vidimo zdravu i brzu hranu. Zapaženo je da su se moždane regije nakon nespavanja mnogo intenzivnije aktivirale i reagovale na brzu hranu, nego što je to slučaj kada smo naspavani i odmoreni. Otuda zaključak da smo skloniji kaloričnoj i masnoj (brzoj hrani) kada smo u stanju neispavanosti i umora, jer ona deluje privlačnije. Sami ispitanici su potvrdili da su se hranili nezdravo onda kada nisu dobro spavali.

Tako da, ko se pridržava dijete mora da bude svestan da je proces mršavljenja ometen ukoliko ne spava dobro ili dovoljno i često dolazi do sasvim suprotnog ishoda – viška kilograma i gojaznosti.

Ako želite da proverite kakve su Vaše prehrambene navike i kakvo Vam je stanje metabolizma, besplatnu analizu možete zakazati ovde.

Dijeta u delovima

August 1, 2012 admin Dijete, Ishrana, Prekomerna tezina, Zivotni stil No comments

Želite da zavarate glad i da budete siti iako ste pojeli manje nego što ste planirali? Podelite vašu porciju hrane na više fragmenata kada je stavljate na tanjir, savet je naučnika sa univerziteta iz Arizone, koji su svoju hipotezu o efikasnosti efekta “dijeta u delovima” proverili pomoću miševa i ljudi.

Istraživanje efekta “dijeta u delovima”

,,Dijeta u delovima“ je najpre isprobana na miševima u laboratoriji. Životinje su istrenirane da trče po lavirintu sa 2 ulaza. Na jednoj strani su dobili hranu u više delova, a na drugoj istu količinu hrane, ali u jednom delu, tj. nije bila isparčana. Nakon što su miševi stekli predstavu o prostoru i stimulansu (hrani), pušteni su da slobodno trče po lavirintu, a naučnici su merili njihovu brzinu, kao i stranu ka kojoj više trče. Ispostavilo se da su više trčali ka onom delu gde im je data hrana u delovima, i da im je takav obrok u fragmentima bio primamljiviji od onog celovitog. Ovaj zaključak je izveden na osnovu eksperimenta na miševima, pa se postavlja pitanje da li pretpostavka o tome da dijeta u delovima ima isti uticaj i na čoveka, budući da se misli da je životinjama lako manipulisati.

Stoga je dijeta u delovima ispitana na studentima (ukupno 301), tako što su dobili đevreke od tačno 80 gr, što cele, što podeljene na 4 dela . Nakon 20 minuta ispitanici su dovedeni do bifea, gde su mogli da se dodatno posluže hranom po svojoj volji. I ovde je zaključak bio jasan- ko je uzeo celi đevrek, pojeo ga je i poslužio se i hranom iz bifea, dok oni ispitanici koji su uzeli isti taj đevrek u delovima čak su ostavili koje parče u tanjiru imali su manju želju za hranom iz bifea. Dakle, ispostavlja se da dijeta u delovima može bolje da utoli glad nego identična dijeta pri kojoj se unose jednake količine hrane i kalorijske vrednosti ali u jednom delu. Naučnici ovu pojavu objašnjavaju činjenicom da je ljudima broj delova porcije indikator veličine porcije hrane. Tako nam obrok iz više delova deluje bogatiji i veći od iste količine hrane koja je servirana kao jedna velika celina. Dakle, trik je u obliku porcije, a ova čulna varka omogućava da se brže zasitimo, te se dijeta u delovima preporučuje osobama koje žele da smanje kalorijski unos.