Ishrana

Jaja i dijeta

January 6, 2013 admin Dijete, Ishrana, jaja, Zivotni stil No comments

Od davnina se postavlja pitanje da li je preporučljivo konzumirati jaja tokom dijete. Druga dilema jeste da li su jaja dobra za zdravlje. Neosporna je činjenica da sadrže velike nutritivne mogućnosti i brzo zasićuju, zbog čega se veoma cene tokom raznih dijeta. Međutim, šta je sa holesterolom? Stručnjaci kažu da ne postoji nikakva opasnost ukoliko se konzumira 1 jaje dnevno i ne više od 4 puta nedeljno. Jaja su kompletna namirnica. Sadrže oko 80 kcal, proteine, važne aminokiseline, minerale i vitamine, naročito vitamin B. Jaja su u stanju da pruže veći osećaj sitosti u odnosu na obroke jednake kalorijske vrednosti, ali sa više ugljenih hidrata.

Međutim, tačno je da jaja sadrže veliku količinu holesterola – oko 185 mg u proseku po komadu. Jedno novije istraživanje je pokazalo da jaja nemaju negativnih efekata na zdrave ljude. Ali, mogu biti opasna za osobe koje boluju od dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Bitno je naglasiti da su 2 jaja dnevno previše, treba se zaustaviti na jednom. Kod pripreme kajgane može se dodati belance, jer je bogato proteinima, za razliku od žumanca koje sadrži veliku količinu holesterola.

Jaja i dijeta – nutritivne i kalorijske vrednosti

Kalorije: 130kcal
Masti: 9,51 g
Ugljeni hidrati: 0,72 g
Proteini: 12,56 g
Vlakna: 0 g
Šećeri: 0,37 g
Voda: 76,15 g
Pepeo: 1,06 g

Minerali:

Kalcijum: 56 mg
Natrijum: 142 mg
Fosfor: 198 mg
Kalijum: 138 mg
Gvožđe: 1,75 mg
Magnezijum: 12 mg
Cink: 1,29 mg
Bakar: 0,072 mg
Fluor: 1,1 mcg
Mangan: 0,028 mg
Selen: 30,7 mcg

Jaja i dijeta – uputstva

Ova dijeta se ne praktikuje duže od 3 dana i ne preporučuje se osobama koje pate od visokog holesterola.

1. dan:

doručak: 1 nemasni jogurt, 2 kivija, kašika meda

užina: jagode

ručak: 2 kuvana jaja, obarena sargarepa, 1 paradajz, 2 parčeta integralnog hleba

užina: 1 pomorandža

večera: čorba od mahunarki

2. dan

doručak: šolja kafe i tost hleb sa marmeladom

užina: 1 kivi

ručak: omlet i 2 parčeta integralnog hleba

užina: 1 jabuka

večera: barena riba i kuvano povrće

3. dan:

doručak: napitak od šargarepe, 4 parčeta dvopeka

užina: 2 mandarine

ručak: 2 jaja na oko i 2 parčeta integralnog hleba

užina: šumsko voće

večera: teleći biftek, mešana salata i 2 parčeta integralnog hleba.

Ako pri tom želite da koristite organska jaja, ispratite ovu detaljnu analizu, http://www.vitkigurman.com/organska-jaja-i-blog-mooshema/.

Dijeta posle praznika

January 5, 2013 admin Dijete, Ishrana, Zivotni stil No comments

Dijeta bi treblo da se započne posle novogodišnjih i božićnih praznika . Tada pokušavamo da uravnotežimo način ishrane i da regulišemo svoju kilažu nakon prazničnog preterivanja. Poželjno je da se dijeta započne odmah posle praznika, pogotovo zbog toga što višak kilograma nisu izazvale samo suvišne kalorije, već i zadržavanje vode usled preterane konzumacije šećera, soli i ugljenih hidrata.

Prvo pravilo kod dijeta nakon praznika je postepeno vraćanje regularnim, zdravim navikama za stolom. Ne preporučuje se nikako konzumacija mesa bar nekoliko dana. Dozvoljena je riba i mahunarke, kako bi se postigao balans u organizmu.

Unos ugljenih hidrata i slatkiša treba svesti na minimum. Hleb i testeninu treba zameniti povrćem, mahunarkama, voćem i namirnicama koje su bogate vlaknima. Takve namirnice mogu brzo da zasite, a sadrže veoma malo kalorija. Preporučuju se mleko i jogurt sa niskim procentom masti, kao i proizvodi sa probiotskim kulturama, u slučaju problema intestinalnog trakta.

Slatkiši su jedino dozvoljeni tokom doručka i to u znatno smanjenim količinama. Alkohol se izostavlja, jer sadrži mnogo kalorija. Jedna čaša vina sadrži oko 90 kcal. Ne preporučuju se ni slatki i gazirani napici. Poželjno je piti dosta vode i čajeva, kako bi se organizam pročistio od toksina nagomilanih posle praznika. Da bi dijeta bila kompletna, neophodna je kontinuirana fizička aktivnost, čak i umerena.

Dijeta od jednog dana posle praznika

Ova dijeta pomaže organizmu da se pročisti posle novogodišnjih i božićnih praznika. Zasniva se na jednoj namirnici i ponavlja se na 8 dana. Zahvaljujući ovoj dijeti, možemo izgubiti do 3 kg tokom jednog meseca. Treba izbaciti soli i masti i piti 2 litra vode dnevno.

Dijeta od jednog dana na bazi voća

Tokom dana možete pojeste 1,5 kg voća, koje ćete rasporediti u obroke. Dolaze u obzir kivi, jabuke, kruške, borovnice, ananas, grožđe, šljive,…

Dijeta od jednog dana na bazi pirinča

Tokom dana možete pojesti 150 grama pirinča. Za ručak i večeru možete dodati začine, kako bi obrok bio ukusniji.

Kalifornijska dijeta

January 4, 2013 admin Dijete, Ishrana, Zivotni stil No comments

Kalifornijska dijeta je nastala u San Francisku pre nekoliko godina. Vrlo je popularna među holivudskim zvezdama. Kalifornijska dijeta je atraktivna zbog toga što omogućuje da se brzo skinu kilogrami bez većeg truda i zalaganja.

Kalifornijska dijeta – osnovni principi

Kalifornijska dijeta ne podrazumeva nikakvo sabiranje kalorija, niti planiranje menija unapred. Sastoji se iz 5 osnovnih principa.

Eliminisati industrijskie proizvode. Nijedna namirnica nije zabranjena, ali je vrlo bitno da one budu prirodne. U industrijskim proizvodima i prerađevinama nalaze se neke supstance koje izazivaju usporavanje metabolizma. Stoga se gojimo, čak iako se bavimo sportom i uglavnom vodimo računa o ishrani.
Raznovrsnost ishrane: ne treba ništa izostaviti sa menija
Treba da se hranimo bolje da bismo jeli manje. Ukoliko se namirnice pažljivo odaberu, nema potrebe jesti u velikim količinama.
Izabrati revitalizujuće namirnice koje daju maksimalnu nutritivnu vrednost, a minimalnu kalorijsku. Dobar primer za ovakvu namirnicu je soja- bogata proteinima, zasićuje brzo i niskokalorična.
Paziti na način ishrane. Kalifornijska dijeta se sastoji iz 3 faze. Prva je najkraća i traje 10 dana. Druga je promenljiva, završava se kada se dostigne željena težina. A treća faza je namenjena održavanju dostignute kilaže.

Kalifornijska dijeta – namirnice

Badem – izvor kalcijuma, proteina, cinka, kalijuma, magnezijuma, vitamina B i E, mononezasićenih masnih kiselina. Ne treba preterivati u konzumaciji badema, zbog velike kalorijske vrednosti.
Ljuta paprika – izvor vitamina C i karotena i značajan antioksidant.
Borovnice – dobar antioksidant, preventiva mnogim bolestima.
Brokoli – bogat vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, fosforom i gvožđem. Pomaže u detoksikaciji i čišćenju organizma, kao i kod hroničnog zatvora, zahvaljujući vlaknima.
Citrusi – bogati vitaminima, pogodni za borbu protiv slobodnih radikala i preranog starenja.
Maslinovo ulje – smanjuje loš holesterol i masnoću u krvi. Bogato je polifenolom, karotenom i vitaminom E.
Spanać – izvor kalcijum i vitamina K. Dobar je antioksidant i sadrži i vitamin B9.
Jagode – bogate polifenolom, vlaknima, vitaminima C, B, E, K i dobar su antioksidant.
Paradajz – najbolji izvor likopena.
Integralne žitarice – pomažu u regulisanju insulina i glikemije. Bogate su vlaknima, gvožđem, magnezijumom, vitaminom B.

Belo meso

December 31, 2012 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Belo meso se smatra zdravijim u odnosu na crveno meso. Jedna od osnovnih odlika belog mesa je da se lako vari i da ne sadrži veliku količinu masti. Bogato je proteinima, gvožđem i aminokiselinama razgranatih lanaca. Tačnije, 100 grama pilećeg mesa sadrži 1,5 gr gvožđa, a 100 gr ćuretine sadrži 2,5 gr gvožđa. Različite boje mesa ne zavise od količine gvožđa koje sadrži, već od prisustva mioglobina, proteina koji prenosi kiseonik do mišićnog tkiva. Koncentracija ovog proteina varira u zavisnosti od vrste životinje, ali i starosti. Mlade životinje imaju manju količinu mioglobina u sebi u odnosu na starije.

Belo meso- vrste

U kategoriju belog mesa ne spada samo meso od pileta, ćurke i zeca, već i teletina, prasetina, jaretina i jagnjetina. U crveno meso spada meso ,,odraslih“ životinja – ovce, goveda, svinje,…Postoji još jedna skorija klasifikacija crnih mesa, u koje spada meso divljači (divlje svinje, jelena,…).

Belo meso – nutritivne vrednosti i kalorije

Piletina (grudi):

kalorije: 100 kcal
masti: 0,8 gr
ugljeni hidrati: 0 gr
proteini: 23,3 gr
vlakna: 0 gr
voda: 74,9 gr
skrob: 0 gr

Ćuretina:

kalorije: 107 kcal
masti: 8,3 gr
ugljeni hidrati: 0 gr
proteini: 21,62 gr
vlakna: 0 gr
voda: 69 gr

Zečetina:

kalorije: 114 kcal
masti: 2,32 gr
ugljeni hidrati: 0 gr
proteini: 21,79 gr
vlakna: 0 gr
voda: 74,51 gr

Teletina:

kalorije: 107 kcal
masti: 2,7 gr
ugljeni hidrati: 0 gr
proteini: 20,7 gr
vlakna: 0 gr
voda: 76,9 gr
skrob: 0 gr

Govedina:

kalorije: 127kcal
masti: 5,2 gr
ugljeni hidrati: 0 gr
proteini: 20,6 gr
vlakna: 0 gr
voda: 72,2 gr
skrob: 0 gr

Prasetina:

kalorije: 130kcal
masti: 2,17 gr
ugljeni hidrati: 0 gr
proteini: 20,95 gr
vlakna: 0 gr
voda: 76 gr
skrob: 0 gr

Belo meso – karakteristike

Belo meso je bogato proteinima neophodnim organizmu za obnavljanje tkiva i formiranje hormona, enzima i antitela i korisnih aminokiselina. Belo meso se lakše vari u odnosu na crveno meso, zahvaljujući manjoj zastupljenosti vezivnog tkiva. Još jedna prednost belog mesa je mala koncentracija masti. Najviše je ima u koži, stoga je lako i odstraniti je. Mala količina masti predstavlja zapravo masne kiseline, sa veoma niskim procentom holesterola. Belo meso se svakako preporučuje trudnicama, osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, visokog holesterola, sportistima, deci i starima.

Dijete i zablude

December 30, 2012 admin Dijete, Ishrana, Trening, Zivotni stil No comments

Prilikom držanja dijete, vrlo su česte greške i zablude, u želji da se na što jednostavniji način i uz minimalno odricanje i trud rešimo suvišnih kilograma. Svakodnevno nailazimo na dijete, čak neke veoma bizarne i skloni smo da ih praktikujemo, ne proverivši prethodno njenu verodostojnost sa stručnim licima.

Koje su to zablude prilikom držanja dijete?

Jedna od najvećih zabluda je da se konzumacijom samo voća i povrća ne gojimo. Istina je da je voće bogato prostim šećerima i da se svakako možemo ugojiti ukoliko ga jedemo u velikim količinama. Treba obratiti pažnju na voćne sokove, jer pijući ih, nemamo tačnu predstavu o količini unetog voća.
Gojaznost je nasledna. Mi, zapravo, možemo naslediti konstituciju ili sklonost ka gojenju, ali ne samu gojaznost, jer samo mi možemo da odlučimo koliko ćemo kalorija uneti dnevno.
Ako jedemo posle 10 uveče, više se gojimo. Jeste bitno vreme obroka, ali u ovom slučaju je važnija sadržina. Doručak bi trebalo da bude kompletan, jer je pred nama ceo dan tokom kog smo u prilici da sagorimo kalorije, dok večera treba da bude što laganija.
Veoma zastupljena zabluda je da ukoliko imamo samo jedan obrok dnevno, možemo smršati. Ovakav tip dijete u kojoj se obroci izostavljaju može izazvati samo suprotan efekat.
Samo fizičkom aktivnošću može se smršati. Štaviše, može se desiti da na početku dođe do povećana težine usled povećanja mišićne mase. Fizičkoj aktivnosti svakako treba pridodati i zdravu i umerenu ishranu da bi se postigao željeni efekat ove dijete.
Masti treba eliminisati iz ishrane. Velika zabluda izazvana neznanjem, jer postoje i dobre masti koje su neophodne u ishrani.
Proizvodi ,,light“ su pogodni za dijete. Zasigurno, ukoliko se konzumiraju umereno. Međutim, to obično nije slučaj i često se preteruje sa unosom ovih proizvoda, kao da u sebi ne sadrže kalorije, što je velika greška.
Ako manje jedemo, više mršavimo, a još je bolje ako postimo. Velike zablude, jer duge hipokalorijske dijete i postovi mogu značajno oštetiti zdravlje, oslabe kosti i mišiće, koji imaju, pak, bitnu ulogu u sagorevanju kalorija.

Mršavljenje i fizička aktivnost pre doručka

December 29, 2012 admin Ishrana, Trening, Zivotni stil No comments

Uspešno mršavljenje je moguće upražnjavanjem redovne fizičke aktivnosti pre doručka. Opšte je poznata činjenica da fizička aktivnost pospešuje proces mršavljenja i da je jednako dobra za naše zdravlje. Kako bismo povećali efekat vežbanja, poželjno je da to bude ujutru pre doručka. Na taj način, ne samo da će se sagoreti više masti i struk se bolje oblikovati, već će se i krvni sudovi pročistiti, čime se mogu izbeći neka ozbiljna oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Rezultati istraživanja pokazuju da se ne može zanemariti vreme fizičkih aktivnosti. Ukoliko se vežbe praktikuju ujutru pre doručka, učinak je veći, jer je organizam primoran da koristi rezerve masti, čime se one brže sagorevaju.

Istraživanje-na koji način fizička aktivnost pre doručka utiče na mršavljenje

Istraživanja je obuhvatilo tri grupe ljudi. Prvu su sačinjavale osobe koji se nisu bavile nikakvim aktivnostima, ispitanici u drugoj grupi su praktikovali brzi hod od sat vremena pre doručka. Ispitanici iz treće grupe su takođe praktikovali brzi hod, ali posle doručka. Svi ispitanici su bili gojazni, a posle izvesnog vremena im je analiziran utrošak energije. Na osnovu rezultata zaključuje se da su ispitanici iz druge grupe imali više uspeha u procesu mršavljenja. Kod njih je sagorevanje masti za 33% veće nego kod onih koji se vežbali punog stomaka. Štaviše, i masnoća u krvi se znatno snizila. Vođa ovog istraživanja je istakao da se brzim hodom pre doručka tokom 10 dana može smršati oko pola kilograma.

Ipak, ukoliko želite, možete povećati intenzitet i trajanje vežbanja, jer ljudsko telo ima dovoljne rezerve da podnese 90-120 minuta vežbanja praznog stomaka. Ali, moramo imati na umu da blaga fizička aktivnost koja traje manje od 45 minuta neće imati značaja za mršavljenje. Ukoliko ne možete da vežbate potpuno praznog stomaka, preporučuje se hrana koja se lako apsorbuje, kao npr. keks. Najvažnije je obavezno doručkovati po povratku sa treninga, jer je to upravo greška koju mnogi prave, misleći da će izostavljanjem doručka pospešiti mršavljenje.

Hrana noću

December 27, 2012 admin Ishrana, Zivotni stil No comments

Svako ko je ikada imao problema sa viškom kilograma i linijom zna da je hrana noću veoma opasna. Neko je prinuđen da se hrani noću zbog posla, neko zbog poremećenog sna. Sprovedeno je istraživanje čiji je cilj bio ispitivanje fizioloških funkcija koje su povezane sa činjenicom da se hrana vrlo često konzumira noću.

Hrana noću- nikako!

Ispostavilo se da nije toliko važna količina hrane koju unesemo koliko vreme obroka. Naime, čak i kada vodimo računa o unetim kalorijama, ukoliko jedemo noću, svakako se gojimo. Objašnjenje za ovu pojavu leži u biološkom satu. Budući da smo ,,programirani“ da se hranimo tokom dana, svaka konzumacija hrane noću predstavlja opasnost za našu liniju.

Dokaz za ovu tvrdnju je istraživanje koje je sprovedeno je na miševima zahvaljujući promenama metabolizma koje su postignute izvesnim izmenama biološkog sata masnih ćelija. Naime, masne ćelije komuniciraju sa mozgom zahvaljujući leptinu, čije lučenje izaziva veću potrošnju energije i redukovan unos hrane. Međutim, kada se promeni biološki sat, modifikuje se i ekspresija gena koji kontrolišu lučenje važnih masnih kiselina omega 3 – EPA i DHA. Miševi su podeljeni u dve grupe. Jednoj grupi je hrana bila dostupna 24 sata, dok je druga dobijala hranu sa visokim procentom masti 8 sati dnevno. Kalorijski unos za obe grupe bio je jednak. Zaključeno je da su miševi iz prve grupe imali zdravstvenih problema i probleme sa gojaznošću.

Dakle, vrlo je bitno da se pridržavamo predviđenog vremena za obroke. Sama činjenica da je metabolizam aktivniji tokom dana dovodi do zaključka da telo troši više energije. Tako da, konzumacija hrane noću, kada je organizam manje aktivan, može biti kobna za liniju, ali i za zdravlje. Više nije reč o količini hrane koju unesemo, već o vremenu kada to činimo. Na primer, ista količina hrane uneta tokom dana bila bi potpuno bezopasna.

Ukoliko se hranimo u neodgovarajuće vreme, narušava se ravnoteža organizma, pa i metabolizma, što kasnije može uzrokovati neke hormonske promene (najčešće hormona za regulaciju apetita i sitosti).

Dijeta i mozak

December 26, 2012 admin Dijete, Ishrana, Zivotni stil No comments

Ukoliko primetimo da mozak ,,nije u dobroj formi”, možda je pravo rešenje dijeta. Uzok oslabljenih moždanih funkcija može biti telo koje je puno toksina, pa se mora intervenisati određenom dijetom, tj. režimom ishrane koji štiti neurone.

Opadanje pažnje i pamćenja su jasni znaci umora i iscrpljenosti, ali i nekih organskih problema koji se odražavaju na mozak. Usled problema svakodnevnog života i gojaznosti funkcije mozga se usporavaju, što uzrokuje i ubrzano slabljenje i starenje čitavog organizma. Postoje prirodni načini pomoću kojih se mogu izbeći ovakve poteškoće. Ključni faktor u tom procesu je adekvatna ishrana, dijeta, koja povoljno utiče na mozak, poboljšava reflekse, koncentraciju i pamćenje.

Aktivan i zdrav mozak i adekvatna dijeta

Doručak: šolja sojinog mleka, zelenog čaja ili kafe, jogurt sa integralnim žitaricama; 2 integralna keksa ili 2 parčeta dvopeka; sveže voće po želji.

Ručak: porcija integralnih špageta sa maslinovim uljem i sosom od sezonskog povrća snabdeva organizam potrebnim vlaknima, ugljenim hidratima, vitaminima i masnim kiselinama. Ova kombinacija je zaista okrepljujuća za mozak.

Kao alternativa može poslužiti mešana salata (tunjevina i jaja) ili porcija roštilja sa svežim ili barenim povrćem, uz dodatak maslinovog ulja. Preporučuje se jedna voćka i šolja kafe.

Užina: jogurt i jedna voćka

Večera: čorba od mešanog povrća sa dodatkom ječma ili ovasa, potom riba ili omlet sa barenim ili svežim povrćem začinjenim maslinovim uljem.

Ovakva dijeta je praćena još nekim trikovima da bi se sačuvao mozak:

– Obavezna šetnja posle ručka da bi se pospešilo varenje i izbegla popodnevna pospanost

– Dobar odmor tokom noći (barem 7 sati) na niskom jastuku

– Svakodnevno uzimati jednu kašičicu meda za doručak

– Ostaviti cigarete i svakog časa otvarati prozor na 5 minuta, kako biste boravili u dobro provetrenoj prostoriji.

Napori su minimalni, a efekti na naše telo i mozak mogu biti veliki. Ovakva dijeta daje organizmu potrebne nutrijente, poboljšava moždane funkcije, a ujedno pomaže da se osećamo bolje i zdravije, a samim tim i zadovoljnije.

Ishrana